Jungova u susret drugom delu "Rekonstruisanih senzacija": Sedam predstava je kao 70 u normalnim uslovima

Foto: Privatna arhiva

* Jedna ste od retkih umetnika koji su istrajali u nezamislivo teškim uslovima i uspešno održali prvi deo "Rekonstruisanih senzacija". Hoćete li u novembru uspeti da održite visok nivo, na koji ste navikli publiku?

Pandemija je jezivo iskustvo. Nikako ne bih rekla izazov jer izazovi imaju rok trajanja i uglavnom se mogu predvideti. Sadašnjost delim s kolegama iz inostranstva. Svakodnevno. To mi daje snagu jer pratim sjajne inicijative, upornost, želju i bunt, ne samo umetnika nego i svih onih koji stoje iza kulisa i čine umetnost mogućom, čak i onda kada su uslovi nemogući. Nedavni spektakularni performans scenskih radnika u Milanu pratila je cela planeta, baš kao i koncert Bočelija pre nekoliko meseci, na istom mestu. U Srbiji je gotovo nečujna ta borba za pozorišta, muzeje i bioskope, za rad i kreaciju, za kapacitet sala i opstanak umetničkih profesija. Pitanje je koliko je kultura važna društvu i koliko smo publike usput izgubili. Takođe, dugogodišnja marginalizacija slobodnih umetnika i veoma mali broj privatnih preduzetnika i inicijativa čine tišinu sigurnom. Beogradski festival igre postoji 17 godina. To je događaj međunarodnog ugleda koji, između ostalog, zapošljava i angažuje srpske producente, organizatore, dizajnere, tehničare, marketing menadžere, reditelje, igrače, pedagoge, montažere i druge saradnike. Tokom skoro dve decenije naši programi su ostavili trag. Stekli smo prijatelje, ali i osetili svu mržnju i zavist na svojoj koži. Tražili smo razloge da nastavimo dalje i činili ih važnijim od onih koji su bili sasvim dovoljni za odustajanje. Ne krijem, bilo je i inata. A bilo je i onih koji bi se umorili i napustili tim. Tako je i danas. Septembarski deo programa je odigran. Tih sedam predstava je odnelo energiju za 70 u normalnim uslovima. Idemo u susret novembru, a onda i decembru, januaru... Borimo se svakog dana za programe koje smo najavili našoj publici.

* Može li se izmeriti i nivo stresa kroz koji ste prošli? Stres traje od marta i jednako je intenzivan. Bilo bi sjajno da znamo kada će se sve ovo završiti. Svima nam je dosta prognoza, protokola, uputstava, maski i ograničenja. Na kraju ćemo nastradati od hemijskih sredstava za dezinfekciju, od toplomera koji se upiru u mozak, od straha i neizvesnosti, od onlajn nastave, od nedostatka dodira, emocija i kulture.

* Na Fejsbuk profilu objavili ste da je grad Tuluz podržao BFI. U kom smislu?

Jedna od predstava ovog 17. festivala igre koji će oboriti sve rekorde trajanja stiže iz Tuluza. U pitanju je "Kompanija 111", čuveni koreograf Orelin Bori i velika indijska zvezda Šantala Šivalingapa ,koja će izvesti neverovatnu predstavu u pepelu. Scenografija ovog komada i na fotografijama oduzima dah, ali iza takvih umetničkih rešenja uvek stoje šleperi, osiguranja, profesionalni utovari i istovari, savršena rasveta... Uz sve troškove koji su se duplirali, cena avio-prevoza za trupu iz Tuluza je dostigla vrtoglave iznose u odnosu na isti period prošle godine. Zapanjen upornošću "Kompanije 111" da stigne u Beograd i Beogradskog festivala igre da ih predstavi publici, gradonačelnik Tuluza je odobrio finansijsku podršku, koja će pokriti upravo transport scenografije i avio-karte. To je gest koji se pamti, naročito u ovom trenutku. Zahvalna sam ambasadi Francuske i Francuskom institutu za kulturu, koji su bili uz nas u svakom trenutku.

Foto: Privatna arhiva

* Planirate dolazak čuvene izraelske "Kompanije Inbal Pinto". Kako ste uspeli da ubedite Izrael da u ovim uslovima odobri dolazak njihove trupe na festival?

Nadamo se da će u Beograd, nakon nekoliko pomeranja datuma, uskoro stići "Kompanija Inbal Pinto". Srbija je odnedavno na zelenoj epidemiološkoj listi u Izraelu, pa Izraelci po povratku ne moraju da budu u karantinu. S druge strane, umetnici u Izraelu ne mogu da rade, da održavaju vežbe i probe, tako da smo odlučili da ih pozovemo da desetak dana ranije stignu u Srbiju da bi spremni izašli pred našu publiku. Vežbaće u salama Nacionalne fondacije za igru i u Beogradskom dramskom pozorištu, s dekorom koji je već na putu ka nama. Stalna testiranja i rad pod maskama, kao i dugi telefonski razgovori s publikom festivala, deo su naše nove stvarnosti.