Irena Herak o filmovima iz naše zemlje: Slovenci odlepili za "Južnim vetrom"

Autor:

Zabava

11.09.2020

11:05

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Saradnja između naše dve zemlje u oblasti kulture za vreme pandemije preselila se, pre svega, na društvene mreže. Objavljivali smo onlajn događaje koji su se dešavali u Sloveniji i Srbiji sa nadom će što više ljudi videti filmove, onlajn izložbe i druge kulturne sadržaje. Sada se nadamo da počinjemo da se vraćamo u vreme gde možemo normalno da organizujemo izložbe, predstave, okrugle stolove, druženja.

RepublikaFoto: ST/D. STANKOVIĆ
Irena Herak

Ovako na pitanje u kojoj meri je pandemija usporila saradnju u oblasti kulture između Slovenije i Srbije odgovara Irena Herak, savetnica za kulturu i medije iz ambasade Republike Slovenije.

Naglašava da Slovenci dobro poznaju srpsku kinematografiju i da im se veoma sviđaju naši glumci. Ali ne samo oni.

- I vaša kreativnost, scenariji, fotografija... Poslednji najgledaniji srpski film u Sloveniji bio je "Južni vetar" režisera Miloša Avramovića, koji je oborio sve rekorde. Takođe, serija "Senke nad Balkanom" bila je veliki hit. Slovenci su svake godinu gosti i na Međunarodnom filmskom festivalu Fest u Beogradu, a Srbi na Filmskom festivalu Liffe, festivalu dokumentarnoga filma u Ljubljani, festivalu Kino Otok. Takođe smo gosti na festivalu dokumentarnog filma Beldoks, koji ove godine počinje 3. septembra 2020, i sa ponosom mogu da kažem da će biti u programu i retrospektiva dokumentarnih filmova i master klas našeg režisera Maka Sajka, koji dolazi u Beograd. Sigurno bismo mogli da povećamo zastupljenost naše kinematografije u Srbiji i to jeste jedan od mojih zadataka u ambasadi - objašnjava Irena i ističe dobru saradnju između srpskih i slovenačkih produkcija:

- Zajedno smo uradili mnogo koprodukcijskih dugometražnih, kratkih i dokumentarnih filmova.

Kaže da je sajam knjiga u Beogradu pravi praznik za ljubitelje knjiga, ali da Slovenija nije zastupljena na sajmu onako kako bi želela.

- Razlog su mali tiraži knjiga na slovenačkom tržištu, cena i jezik. Što se tiče preporuke naših pisaca, sve zavisi od toga šta čitalac voli. Sama sada čitam knjigu "Smokva", autora Gorana Vojnovića, koji je dobro poznat i srpskim čitaocima.

Svako od nas može pomoći pčelama

Na inicijativu Slovenije Srbija od 2018. obeležava Svetski dan pčela, s ciljem da se skrene pažnja na njihov opstanak na planeti. Ove godine ste saopštili da skoro 10 odsto pčela preti izumiranje?

- Ponosni smo na našu inicijativu da se sada obeležava Svetski dan pčela 20. maja. Ove godine smo imali plan da u Beogradu organizujemo veliki događaj na otvorenom sa pčelarima, pčelinjim proizvodima, predavanjima deci i široj publici o značaju pčela za našu planetu. Nažalost, zbog pandemije nismo uspeli da realizujemo projekat. Odlučili smo se za alternative, jedna od njih je saradnja sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji su ljubazno uključili Svetski dan pčela u program osnovne škole na nacionalnoj televiziji. Sadržaj su slušali učenici svih razreda osnovnih škola na predmetima hemije, geografije, biologije, tehničkog obrazovanja, likovnog obrazovanja i matematike. Verujem da svako od nas može da učini nešto za čistiji vazduh (upotreba bicikla umesto motornih vozila), brigom za okolinu i postavljanjem nekoliko medonosnih biljaka na prozor ili terasu, pomoći ćemo pčelama.

U Sloveniji se čitaju klasici, ali i moderniji pisci iz Srbije.

- To su Ivo Andrić, Momo Kapor, Dragan Velikić, David Albahari, Svetislav Basara, Danilo Kiš... Pisci koji su popularni u Srbiji u poslednje vreme su Drago Jančar, Evald Flisar, Franjo Frančič, Goran Vojnović, Miha Mazzini i, naravno, France Prešern koji je uvek aktuelan. Poslednja knjiga srpskog pisca koju sam pročitala je "Pas", Ivana Tokina, koji me uvek oduševi stilom pisanja, pa s lakoćom "šetam" po raznim delovima Beograda dok ga čitam.

*Najznačajniji projekat na kome ste radili ili radite, a koji doprinosi saradnji iz oblasti kulture između Srbije i Slovenije?

- Funkciju savetnice za kulturu i medije sam preuzela februara ove godine i počela sam s nekoliko vrlo interesantnih projekata, koji su, nažalost, zbog pandemije zaustavljeni ili odloženi. U julu smo u saradnji sa KC Beograd uspeli da realizujemo izložbu grupe slovenačkih fotografa "Fotogank", koja je bila na ulici, fotografije smo projektovali na fasadi Robne kuće u Beogradu. S tim smo želeli građanima da poklonimo kulturu na bezbednom mestu jer su posetioci mogli da uživaju u fotografijama na otvorenom. Sigurno je najznačajniji i najveći projekat na kom sam radila "Dani slovenačkog filma". Festival se organizuje svakog decembra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Pančevu. Spremamo još nekoliko interesantnih projekata, kao sto su Svetski dan pčela, gostovanje pozorišne muzičke predstave "Tesla", a u septembru će biti onlajn manifestacija Noć literature, gde će naš gost biti pisac, kolumnista, režiser i scenarista Goran Vojnović - objasnila je Irena Herak i dodala da je glavna namera kulturnog atašea, ambasade i njena želja još veća i intenzivnija saradnja u oblasti kulture naših zemalja.

*Kada uporedite pozorišta u Beogradu i pozorišta u Ljubljani, vidite li sličnosti? A razlike? Koja je poslednja predstava koju ste pogledali, a da je na vas ostavila jak utisak?

- Prema mom zapažanju, pozorišta u Srbiji i Sloveniji su slična, naravno, ovde je veći repertoar, a iskreno mogu da kažem da me impresioniraju i jedna i druga sa glumcima, scenografijom, profesionalnošću. Poslednja predstava bila je u narodnom pozorištu u Beogradu, kad je gostovala Drama iz Ljubljane sa predstavom "Saloma" u režiji Eduarda Milera sa izvrsnom glumicom Polonom Juh.

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading