Kao Soka sam vladarka iz senke: Branka Pujić kao Sokolija, supruga gradonačelnika u "Švindlerima"!

Foto: Mima Šarenac

Branka Pujić

Subotom i nedeljom Branku publika kraj malih ekrana gleda kao gradonačelnikovu suprugu Sokoliju u "Švindlerima", seriji u kojoj prvi put glumi zajedno sa suprugom i ćerkom.

U čemu je prednost porodičnog rada u umetnosti, a šta su mane?

- Uglavnom osećam prednosti kao što su bliskost, razumevanje, sloboda, sigurnost i, naravno, ogromna ljubav. Uspeli smo da izvučemo i potenciramo one vrednosti koje nam pomažu u stvaralačkom radu, a ometače da isključimo. Nema intimiziranja na radnom zadatku, to bi bilo neukusno u odnosu na druge kolege i nezrelo u odnosu na nas same.

Anđela nije jedino dete glumaca u seriji. U seriji glumi Pavle Mensur, sin Irfana Mensura i Srne Lango. Koliko mladog glumca može da optereti zvučno ime roditelja? Ili mu otvara neka vrata?

- Pavle je izuzetno darovita mlada osoba i, ako bude vredan i studiozan, imaće sjajnu karijeru. Anđela je od trenutka kad je upisala glumu uvek tražila savet od profesora i nas je distancirala rečima: "Imam ja svog profesora i on najbolje zna". Što pre roditelj smogne hrabrosti da pusti svoje dete učiniće mu najveću uslugu. Dar se ne može sakriti, on isijava. Odgovornost prema daru koji nam je dat je podjednako važan, kao i mentalni sklop osobe. Teret poznatih roditelja se prevazilazi radom i sopstvenim uspesima.

Foto: Mima Šarenac

U žiži ove serije su mladi glumci, ipak iskusni glumci poput vas, Gorice, Gagija i Vojina "prikucaju" gledaoca za ekran. Šta glumac mora da ispuni da bi mu se mogao pripisati pridev - veliki?

- Iza svih velikih ljudi stoji ogroman rad. Naravno da je za umetnika dar ulaznica za svet umetnosti, ali ako pročitamo DAR naopačke, dobićemo formulu za uspeh, a to je RAD. Ako fortuna pripomogne, a ona obično prati hrabre, i daroviti posvećenik dobije priliku da pokaže svoje umeće, postoji mogućnost da stasa u velikana. Imala sam sreću da su na setu "Švindlera" bili sve sami daroviti posvećenici, za neke znamo, za neke ćemo tek čuti. Neki su odavno zaslužili mesto velikana, a neki mladi glumci, sa ponosom mogu da kažem da su to i moji studenti, studenti FDU, idu njihovim stopama, a možda i dalje. Trči se maraton, a u umetnosti granica nema.

Hoće li nas Soka ipak obradovati da nije samo ponizna i zahvalna žena lokalnog "šerifa"?

- Sokolija je vladarka iz senke. Ona je stub porodice, malo zbori, dosta radi, posmatra i osluškuje. Deluje bezazleno i poslušno, ali će pokazati i svoje pravo lice. Ona ima planove za porodicu. Biće iznenađeni i oni i publika. Pa da ne kvarimo iznenađenje...

Foto: Mima Šarenac

Nema vas mnogo na televiziji i filmu. Nema dobre ponude, sami birate gde ćete se pojaviti ili je nešto treće u pitanju?

- Mislim da me ima dovoljno. Možda sam za film imala najmanje ponuda, ali ne žalim se. Dosta sam i ja uloga odbila. U pozorištu, na televiziji i radiju sam dosta radila, uvek može i više, naravno. Ali kako se ja već dugo vremena bavim pedagogijom kao profesor na FDU i smatram to svojim prvim pozivom, sve ostalo dođe kao hobi. I za taj hobi se zavrnu rukavi, ali imam sreću da volim ono što radim i uživam i u glumačkim i pedagoškim izazovima. Mene zanima moj i život mojih najdražih, a i tu pokušavam da budem diskretna. "Granica moje slobode je sloboda drugog čoveka", reče Sartr.