MAKEDONSKI REDITELJ O PREMIJERI U JDP: Najteže je živeti sada i ovde

Foto: youtube.com/British Council Macedonia

Slobodan Unkovski

Kako izgleda kada jedan astrofizičar napiše dramsko delo? Gde je granica između nauke i umetnosti i dodiruju li se ovi aspekti našeg postojanja? Ova pitanja, ali ne i odgovore, postavio je ansambl predstave "Ajnštajnovi snovi" sinoć na premijeri u Jugoslovenskom dramskom. Reditelj Slobodan Unkovski postavio je komad Alena Lajtmena, astrofizičara koji drži časove kreativnog pisanja na MIT univerzitetu u SAD. Iako je srž predstave Ajnštajnova teorija relativiteta, priča je vrlo konkretna i obuhvata period njegovog bega pred naletom fašizma i prati putešestvije njegovih uspomena na brodu ka Americi. Za Srpski telegraf Unkovski ističe da se od svega može pobeći, samo ne od vremena.

Nije li najveća želja čovekova da ponekad vrati sat?

Vreme ide i napred i natrag, stoji. Ispitivali smo sve aspekte vremena, ali jedna naša priča bavi se pitanjem da li društvo koje nam je dato može da se vrati unatrag, da se nešto promeni. Šta bi bilo kada bismo mogli da se vratimo u ovaj cirkus koji zovemo život i uđemo na druga vrata? Ne na ona na kojima smo bili i pogrešili. Ajnštajn u ovoj predstavi govori kako bi voleo da se vrati unatrag i promeni život. Mi, ipak, samo postavljamo pitanja, ne nudimo odgovore. Vreme nam ne daje prostora, a bavimo se nekim drugim pitanjima, daleko od dnevne politike.

Ako se vremenom tako da manipulisati, i moral je relativan?

Nisam ekspert za sve oblasti, ali bavim se životom, ispitujem ga. U teatru mi živimo imaginarnim životom, izbacimo nešto, domislimo i budemo srećni i zadovoljni. Ovako, u stvarnosti, možeš da ne znaš gde ti je početna tačka. Zato pozorištu i poklanjam ono što je najdragocenije, a to je moje vreme. Iskorak u nepoznato je uvek uzbudljiv i, naravno, uvek rizičan.

A kako pobeći osećaju protraćenog, nepovratno izgubljenog vremena?

Da se živi sada i ovde, a to je najteže jer sada i ovde traži od nas brze i hrabre odluke. I kada znamo šta nam je činiti, često je teško. Više mislimo o posledicama nego o ispravnosti te odluke. Ja mogu da uradim šta god mi padne na pamet, da ustanem i pobegnem odavde, ali ne mogu da pobegnem od tog satića koji nam je svima ugrađen. Vreme prolazi ma šta mi radili.