VELIKI POVRATAK ANE SOFRENOVIĆ NA BEOGRADSKU SCENU: Svi jurimo bolje sutra

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Ana Sofrenović

Mihail Bulgakov je ovaj komad nazvao tragičnom farsom i delimično napisao autobiografski, naročito delove o zavisnosti o morfijum i kocku, a predstavlja kritički osvrt na vreme nakon Oktobarske revolucije.

- Drago mi je što se vraćam predstavom koja ruši koncept svega onoga što sam do sada radila, ali i objedinjuje i pokret i glas, glumu. Dodatno me motiviše što je ovo prvi lik koji igram, a koji ne stoji na jasnoj moralnoj liniji - ističe naša poznata glumica i dodaje da je pozorišna publika nije videla skoro dve decenije.

Može li se bilo koja priča završiti drukčije nego tragično kada se život pretvori u farsu?

- Kako kome! Upravo o tome ovaj komad govori, kako preživeti i dokle je ko spreman da ide kada je golo preživljavanje u pitanju. Koliko ko juri svoje snove jer, znate, svima nam je zajednička ta nada za bolje sutra ma koliko ružno bilo. Ovi ljudi koje ćemo na sceni dočarati su u tim graničnim vremenima kada se dešavaju ogromne promene.

U Zojkinom malom stanu susreli su se ljudi i vremena... Ko opstaje?

- Zojkin stan je mali, ali tako simboličan. Upravo se tu pokaže ko je kakav, dokle je ko spreman da ide, gde su granice morala, koje vrednosti važe... Meni je fascinantna energičnost i snaga Zojkine uverenosti da će ona u svemu biti pobednik. Nosi se sa svojim vremenom!

Da li je svet ikada istinski bio u stanju koje nije tranziciono?

- Svakako da svet poznaje i mirna razdoblja, ona koja su daleko od onoga što zovemo velikim istorijskim punktovima. To su oni momenti kada su društvo i svi mehanizmi koje poznajemo potrešeni iz korena. Tada se postavlja pitanje šta su vrednosti i kako opstati kada vrednosti postanu sopstvene suprotnosti. Kako sve to pliva i gde je tu ljubav? Da ne otkrivam više za one koji nisu čitali komad.