Ljiljana Kapor, supruga legendarnog pisca i slikara: Sa Momom ću živeti do kraja života!

Foto: ST/N. PANČIĆ

Ljiljana Kapor

Koliko god je posvećen svom poslu, svaki umetnik je veliko dete. Kao žena, trudila sam se da učinim sve da Moma ima mir, da može da radi ono čim se bavi, a to je bilo pisanje i slikanje. Mnogo zahtevniji je bio kad je pisao, dok je bilo uživanje kad je slikao. Tada su nam dolazili prijatelji, voleo je da razgovara dok je slikao. Bio je slikar i po profesiji i u duši, kaže za Srpski telegraf Ljiljana Kapor, koja je provela 25 godina u braku s Momom Kaporom (1937-2010).

Foto: ST/V. LUKIĆ

Momo Kapor

Juče se navršila decenija od smrti legendarnog novinara, pisca i slikara, a tim povodom izašle su "Najlepše priče Mome Kapora", koje je priredila upravo njegova supruga i osnivač zadužbine sa njegovim imenom.

- Mome nema fizički, ali prisutan je kod mene, prisutan je u našoj kući. Okružena sam slikama, tom energijom koju smo stvarali zajedno. Stalno mislim na njega i uvek imam osećaj da je tu. Njegova radost života je bila neverovatna. Njegova radoznalost, nasmejanost, njegove oči, koje su imale poseban sjaj. Sa njim ću živeti do kraja života - izgovara Ljiljana.

Za Momu je, kaže, najvažnija bila priča. A priča, da bi joj se verovalo, moralo je da se dogodi.

- Uvek je išao napred. Idući napred pisao je romane koji su se dešavali unazad, ali uvek sa lepotom i ljubavlju. Bio je veliki radnik. Nije mogao da zamisli dan, a da nešto ne uradi, makar da na stolnjaku u kafani nacrta nečiji portret. Za tako dve ozbiljne umetnosti je potrebno nekoliko života, on je jedan delio na dve umetnosti. Radio je svaki dan, bukvalno svaki dan. Kad je pisao, onda je samo pisao. Kad je slikao, onda je samo slikao. Govorio je da je time pobeđivao svoju urođenu lenjost - dodaje Ljiljana.

Iako je po obrazovanju istoričar umetnosti, ističe da je ipak njen suprug bio njen vodič.

Foto: ST/V. LUKIĆ

- Bio je moj učitelj kroz život, do kraja. Mnogo toga sam videla sa njim. Kad smo putovali, obavezno smo posećivali izložbe. Voleli smo da posećujemo kuće pisaca i slikara. To ga je fasciniralo. Posetili smo Balzakovu kuću u Francuskoj, Pikasovu na Azurnoj obali, gde je radio keramiku, videli smo Klimta, Šilea, voleo je secesiju, renesansnu umetnost. Odrastao je na renesansnoj umetnosti. Voleo je Leonarda, Renoara, Rembranta... - navodi Kaporova supruga.

Ističe i to da Kapor nikada ni o kome ništa loše nije rekao, te da je bio otvoren čovek.

- Nije razmišljao ni o sledećem danu i tako je živeo celog života. Smatrao je da ako je bog odredio da se nešto desi, da će se i desiti. Pred kraj je govorio da je sve uradio i da može da umre. Bio je čudesan čovek, neponovljiv. Ne znam da li će se pojaviti neko sličan njemu ikada - zaključuje Ljiljana.