Dragana Dabović, zvezda "Vojne akademije": Svaki mi je poraz više doneo, nego oduzeo!

Foto: Tanjug

Dragana Dabović

Trenutno je gledamo u hit serijalu "Vojna akademija", koji se emituje subotom na javnom servisu, a od 27. februara bolje će je upoznati i publika u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Makedoniji, ali i Kanadi, gde počinje s prikazivanjem debitantsko ostvarenje Vasilija Nikitovića "Četiri ruže".

Koliko ostvarenje "Četiri ruže" realno oslikava naše društvo?

- Ovaj film je ogledalo 20. i 21. veka. Izuzetno oslikava današnje društvo, noćni život i sve što ta noć prenosi u dan.

Kakva su vaša iskustva s prestonicom i ovdašnjim čuvenim noćnim životom?

- Beograd noću posebno diše, grad koji ako imaš samo dva zrna soli, otme i ta dva. Podsmeva ti se. Ako imaš više, pleše s tobom i može mnogo da ti pruži. Ne noću, danju!

Kako preživeti tako neizvestan i uzbudljiv tempo grada, a ne izgubiti sopstveno ja?

- Samo svakog dana biti surovo vredan, radan i istinit ma čime se bavili. "Ja" se gubi ako ste ga lažno stekli, a ono suštinsko na čemu su vaši roditelji radili, a vi nastavili da brusite teško da može da proguta bilo koja metropola. Grad nije odgovoran za naš uspeh, nego naša dela.

A jeste li na prvu videli sebe u ulozi Biki?

- Na prvu loptu sam se oduševila Bikicom, ali kad sam počela dublje da analiziram, shvatila sam da mi neće biti nimalo lako, posebno sa tako malo iskustva pred kamerama jer je to bilo pre 10 godina. Zahvaljujući Vasiliju, našla sam ključ i razumela je iznutra i izistinski.

Foto: youtube.com/AmiG Show

Dragana Dabović

Ko je od kolega bio zadužen za šalu na setu?

- Žiki (Srđanu Todoroviću, prim. aut.) sam se stalno smejala, on je neiscrpan izvor dobre i neprepričljive energije, neko s kim je izuzetno dragoceno raditi. Volela bih s njim da igram još dugo. Od Nade Macanković se nisam odvajala i nekako mi je u ovom filmu svaka anegdota vezana za nas dve, nesnađene i prilično mlade sa velikanima srpskog glumišta. A to se ne vidi u filmu da smo neiskusne bile. Gde ćeš veće anegdote!

Za glumce važi da umeju biti vrlo sujeverni. Jeste li vi jedna od njih?

- Sujeverna? Taman posla! Čak i ne znam svoje takve kolege. Ljudi bez radnog vremena da ne igraju na petak 13?!

Možete li mirno šetati ulicama, a da vas ne zaustavljaju zbog uloge u "Vojnoj akademiji"?

- Naravno, ja sam, pre svega, u sebi stabilna i mirna. Meni ljudi samo ulepšavaju dan i čine ga dragocenijim.

Šta je bilo najteže da prelomite i uradite na sceni, a šta u životu?

- Najteže mi je bilo da ostanem u poslu kad ga nije bilo, a u životu da shvatim da mi je svaki poraz mnogo više doneo nego oduzeo.

Šta je to što nikada ne biste mogli da prećutite i odglumite pred najbližima?

- Baš nikada ne glumim pred njima. Oni mi znaju svaku bit jer sam odmalena Kalimero, koji se večito bavi istinom po svaku cenu. Tu tom foliranju nema mesta. A ne bih to nazvala glumom. Gluma je nešto malo kompleksnije.