VELIKA ISPOVEST MILIĆA VUKAŠINOVIĆA NAKON AMPUTACIJE NOGE: Živim invalidskim životom! Žestoko udario na Mandića i Bregovića!

Milić Vukašinović decenijama važi za jednog od najznačajnijih muzičara sa prostora bivše Jugoslavije. Kao autor brojnih hitova i jedan od najpoznatijih bubnjara ovih prostora, ostavio je trag u različitim muzičkim epohama, a sada je u svom domu ugostio ekipu emisije "Stars" i otvoreno govorio o životu nakon teške operacije i amputacije noge.

Milić danas ne izlazi u javnost toliko često kao ranije, a kako je objasnio, najveći deo vremena provodi kod kuće. Ipak, svoj dom je uredio sa posebnom pažnjom, uz pomoć supruge.

– Sredio sam stan uz pomoć supruge, naravno, ali ideje su uglavnom moje – rekao je Milić kada su primetili detalje u njegovom domu.

Foto: Vladimir Lukić

Na pitanje kako provodi dane nakon svega što mu se dogodilo, Vukašinović je otvoreno govorio o životu sa protezom i promenama koje je donela amputacija.

– Dobro sam. Dane provodim uglavnom kod kuće, jer sada živim invalidskim životom.

Objasnio je da mu proteza predstavlja mnogo veći izazov nego što ljudi koji nisu prošli kroz slično iskustvo mogu da pretpostave.

– Zbog proteze sam vezan toliko za kuću, prvo što sam jako lenj. Proteza nije tako naivna kao što ljudi misle. Staviš je, naučiš i da hodaš, igraš lopte i to. To možda u holivudskom filmu, ali u realnom životu ne. I zaista, evo, ima dve godine kako sam postao invalid. I onda, recimo, ja sam u glavi isti kao što sam bio pre odsecanja noge. I jedino kad skontam da sam invalid je kad moram da stavljam protezu i kad moram s njom da se borim. Onda znam da sam invalid. Tada je skinem, sednem ovde i samo se vrati mozak - ja sam isti. Da l' će to tako da bude unedogled, ne znam, videćemo.

Vukašinović je otkrio i kako je prihvatio činjenicu da će do kraja života živeti sa posledicama amputacije. Kako kaže, strah nikada nije bio nešto što ga je određivalo.

– Uvek sam imao samopouzdanja, nemam ja taj strah. Takav stav imam u životu. Ako je nešto suđeno, ako sad treba da umrem, šta ćemo.

Na pitanje da li se plaši smrti, muzičar je podsetio i na iskustvo iz ratnih godina, kada je, kako kaže, prošao kroz izuzetno teške situacije.

– Ne. I u Sarajevu sam bio tokom celog rata, svačega sam se nagledao, preživeo sam taj užas i isto sam bio spreman.

Milić se tokom razgovora osvrnuo i na odnos sa Oliverom Mandićem. Kako je naveo, posebno ga je pogodilo to što ga Mandić nije pozvao kada je saznao za njegove zdravstvene probleme, a potom je javno govorio o njegovom muzičkom radu.

– Jedan novinar, kad mi se desilo sve ovo sa zdravljem, pitao me je da li je iko nazvao da pita kako sam. I ja šta ću, spomenem da mi se nije javio Oliver Mandić. Ali za Olivera mi je odvratno. Jer taj Oliver se kune u mene kao doktora za rokenrol. Čak i izmišlja neke stvari u kojima on nije učestvovao, a koje su moje dogodovštine. Ja ćutim u društvu, pustim ga, neka priča. I onda, kad je čuo da sam ja rekao da mi se nije javio, da me nije pitao kako sam, odjednom je rekao za novine na dve strane kakav sam ja doktor za rokenrol. Kaže, ne znam ni tri akorda na gitari. Kakve veze ima to, pre svega, koliko ja znam akorda na gitari, umesto da je rekao da nije ni čuo da sam bolestan ili tako nešto. On sad priča kako sam ja nikakav muzičar. Uvredio se kao da sam mu majku rođenu...

Foto: ATA Images/Antonio Ahel

Govoreći o odnosima sa velikim imenima regionalne muzičke scene, Vukašinović se osvrnuo i na sukob sa Goranom Bregovićem. Kako tvrdi, njihov odnos se promenio nakon jedne situacije vezane za njegovu autobiografiju.

– Pre svega, ja sam njemu bio idol. Prvi put kad mi se smučio, zgadio, bilo je kad ja sam uradio autobiografiju, prvi deo, koji sam hteo da izdam. Na kraju neće niko da je izda, ja rekoh sam ću je izdati, ali nisam imao para. I ja ga pozovem, rekoh, milioner. Nećeš verovati, ja ga dobijem. Objasnim mu da hoću knjigu da izdam, hiljadu evra da mi pozajmi, a ja ću mu vratiti. Znaš šta je on rekao? "Dao bih ti, ali umreće mi ujak." "Što će ti umreti ujak?" "Pa ja brinem o njemu, ja mu kupujem lekove." Znači, ako meni da hiljadu evra, neće imati za lekove ujaku. On toliko voli pare, ali toliko se boji da sa svoje gomile skine, recimo, hiljadu evra, njemu je to kao da mu vadiš bubreg naživo.

Milić Vukašinović radio je i sa brojnim pevačima narodne muzike, a posebno se pamti njegova saradnja sa Hankom Paldum. Govoreći o tom periodu, istakao je koliko je njihov zajednički rad uticao na tadašnju muzičku scenu.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

– S Hankom Paldum, narodnom pevačicom iz Sarajeva, napravio sam revoluciju u narodnoj muzici. To su dve pesme koje su razvalile. Prva je bila "Volela sam, volela", a druga je "Ja te volim" ili kako je ovde prekrštena, to je Ceca prekrstila, "Tražio si sve". To: "Tražio si sve" je stih kojim počinje strofa. Ja onda rekoh, šta tražio si sve, šta je to, prodavnica?

Vukašinović se prisetio i perioda kada je nakon rata došao u Beograd, kao i okolnosti pod kojima je radio na pesmama za Cecu Ražnatović.

– Nije tu bilo nikakvih problema. Arkan je bio zaljubljen u Hankine pesme, neću da kažem u Hanku. Došao sam u Beograd posle rata u Sarajevu, na poziv Arkana preko mog menadžera s Pala. On mi je rekao da me Arkan traži, da on drži kockarnicu u hotelu "Jugoslavija". Rekao mi je da imam tamo sobu na pola godine, pansion, i da hoće da Ceci uradim album. Ja sam zbog toga došao u Beograd. Tokom rata sam krao struju u Sarajevu, imao sam mali televizor, zbog ćerke sam to uradio, da ima da gleda, meni nije bilo toliko stalo. Jednom tako radio televizor, kad vidim Ceca se pojavi i peva pesmu "Tražio si sve". I to obučena u prugaste helanke, to vrti duetom i sve onako... Rekoh, jeote, šta je ovo?! Arkan je izmirio sve što smo radili. Nisam hteo da budem u "Jugoslaviji".

Od Hanke do miliona prodatih albuma

Vukašinović je govorio i o zaradi od pesama koje je radio za Hanku Paldum, navodeći da je njen album „Sanjam“ ostvario ogroman tiraž.

– Hanki sam radio tri albuma. Taj prvi album "Sanjam" se prodao u preko milion, milion i po primeraka. I to bi se prodalo i mnogo više. Insistirao sam da radimo sa izdavačkom kućom "Jugoton", jer je to jedina kuća koja je tada imala 160 svojih prodavnica širom Jugoslavije. Tada sam rekao da ćemo prodati 500.000, pa su oni rekli: "Jao, roker, lupa gluposti." A prodalo se, eto, milion i po.

Jedan od velikih hitova iza kojih stoji Vukašinović jeste i pesma „Sećaš li se, Sanja“, koju je proslavio legendarni Toma Zdravković. Milić je otkrio da pesma prvobitno nije bila namenjena Tomi.

Foto: Dragan Kadić

– Nisam ja to za Tomu pisao, ja sam to za jednog sarajevskog pevača uradio. Pokojni Toma je to čuo i onda poludeo za tom pesmom. Rekao je da je to najlepša narodna pesma koju je čuo u životu. I u dva ujutru su me digli, on je trebalo da peva u jednom kafiću u Sarajevu, međutim, zove me gazda i kaže: "Mićo, dolazi." To je rekao. "Ne mogu ja", rekoh, "mamuran sam, ne mogu da pijem." "Moraš doći", kaže, "Toma je tu, treba da peva, poludeo je. Eno vrti se se već dva sata 'Sećaš li se, Sanja'." I šta ću, ja odem tamo. I onda sam se ja zapio, šta ću? Ali problem je bio što je Toma tek izašao iz bolnice. On je imao zavoj preko stomaka. Taj zavoj je maltene prokrvario, a on popio dva litra vina.

Na kraju razgovora Vukašinović se osvrnuo i na film o Tomi Zdravkoviću, priznavši da mu se ostvarenje nije dopalo i da mu je smetalo što u filmu nisu korišćeni originalni Tomini vokali.

– Jesam. Ne sviđa mi se, nisam ni hteo da ga gledam jer mi je grozno. Znaš zašto nisam hteo da ga gledam? Zato što je k****** Aco Pejović snimao Tomu Zdravkovića. Kao da nisu mogli da uzmu original, ono što je pevao Toma, i da urade film. I nema veze, neka glumi onaj glumac, ali kad ide pesma, da ide Toma Zdravković. Jeste Aco dobro uradio, ali nema veze kako je on to dobro uradio kad on nije Toma.

Milić Vukašinović i danas, uprkos zdravstvenim problemima i životu koji je nakon amputacije noge značajno promenjen, ostaje aktivan kroz priče o muzici, autorstvu i ljudima sa kojima je tokom višedecenijske karijere delio scenu. Njegova sećanja na velike muzičare i događaje iz prošlosti istovremeno otkrivaju i manje poznate detalje o jednom vremenu koje je obeležilo regionalnu muzičku scenu.

BONUS VIDEO: