HALIDOV HIT UZ KOJI SE ČAŠE LOME UMALO ZAVRŠIO NA EVROVIZIJI! Odluka Željka Joksimovića tada PROMENILA ISTORIJU ESTRADE!

Prošlo je tačno dve decenije od trenutka kada je pesma "Lejla" osvojila srca širom Evrope i zauzela visoko treće mesto na Evroviziji 2006. godine.

U emisiji "Prvi red" na televiziji K1 prisećanju na ovaj jubilej, Hari Varešanović i Željko Joksimović otkrili su manje poznate detalje o nastanku numere koja je, prema rečima mnogih, uspela da spoji region u samo nekoliko strofa.

Hari Varešanović: "Lejla je bila nova bitka u blistavoj karijeri"

Hari Varešanović se prisetio trenutka kada je dobio poziv da ponovo stane na evrovizijsku scenu, u trenutku kada je njegova karijera već bila na vrhuncu.

Foto: BOJAN PETROVIĆ

- Sve je to nekako delovalo kao nekada, kada smo bili zajedno, a kruna svega toga bila je 'Lejla'. To se desilo u veoma ozbiljnom periodu moje karijere, nakon dvadeset blistavih godina. Taj poziv mi se učinio kao izazov - kao da zoveš nekoga ko je dobio sve bitke u jednu potpuno novu borbu. Računao sam da u toj bici mogu samo da izgubim, jer od same pobede realno nisam imao šta više da dobijem; iza mene je već bila impozantna karijera - iskren je Hari.

Kako je nastala "Miljacka", a kako "Lejla"?

Jedan od najzanimljivijih detalja sa snimanja u studiju Željka Joksimovića jeste onaj o tekstopiscu Fahrudinu Pecikozi Peci i pesmi koja je zamalo završila na Evroviziji umesto "Lejle".

- Peca je došao sa tekstom: 'Ko bi rek’o čuda da se dese, da Miljacka mostove odnese...'. Željko i ja smo se pogledali i zapitali kako da uopšte počnemo pesmu na taj način. Rekli smo mu: 'Peco, ovo je malo previše prozaično, daj nam nešto lakše za ulazak u pesmu'. On se tada malo i naljutio, pa smo ga bukvalno izbacili iz studija. Na kraju je taj tekst ostavio i od njega napravio veliki hit Halidu Bešliću. Bila je to čudna igra sudbine oko 'Lejle' - otkriva Varešanović i dodaje:

- Nakon nekoliko dana, Peca se vratio i rekao: 'Imam pesmu: Ako te sutra zaprose, znaj, tamo neću biti ja...'. Sve oko te pesme je neka biografska istina koja nije nimalo jednostavna. Mi smo se tada ozbiljno 'naložili' na pobedu. Bili smo razočarani što nismo trijumfovali, ali smo moralno, za ljude sa ovih prostora, bili pobednici. Najveći uspeh te pesme je to što je ujedinila region nakon svih ratova. To što su jedan Hari i jedna 'Lejla' ponovo spojili ljude, moja je najveća pobeda - rekao je Hari.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Hari Varešanović je poseban akcenat stavio i na ulogu Željka Joksimovića, čiji je producentski rad smatra ključnim za uspeh numere.

- Željko je jedan od najboljih muzičkih producenata sa naših prostora, to garantujem. On na najbolji mogući način prepozna i oblikuje tu specifičnu emociju. Iako je on i odličan pevač i autor, ja bih ga uvek prvenstveno birala za producenta - dodao je.

JELENA KARLEUŠA POTKAČILA LAVINU PRED FINALE! Pevačica objavila snimak O KOM BRUJI ČITAV BALKAN! (VIDEO)

Željko Joksimović: "Tragao sam za pejzažima Bosne i Hercegovine"

Željko Joksimović, koji potpisuje kompoziciju, ističe da je proces stvaranja bio dug i emotivan, jer je želeo da kroz muziku oslika samu dušu Bosne.

- Mislim da smo na kraju dobili jedan fenomenalan dragulj koji traje i danas. Nedelju dana sam tragao za temom koja će oslikavati pejzaže Bosne i Hercegovine, tu specifičnu zvučnost koju nosim u sebi još otkad sam kao mali svirao harmoniku. Uspeo sam posle sedam dana da stvorim tu glavnu temu. Kada sam je poslao ljudima sa Javnog servisa BiH i, naravno, Hariju, svi su bili oduševljeni. To je bio početak 'Lejle' - kaže Joksimović.

On naglašava da je u projekat uložen ogroman trud i energija velikog broja ljudi.

- Nastala je vanvremenska pesma. Za mene je bio veliki izazov da probudim tu emociju u sebi. Iskreno, očekivali smo pobedu, zvezde su se te godine zaista poklopile, pa je za celu evrovizijsku javnost bilo iznenađenje što se to nije desilo. Ipak, treće mesto je i dalje najbolji rezultat koji je Bosna i Hercegovina ikada ostvarila. Bio sam neposredno nakon finala i rezigniran i deprimiran, ali me je to brzo prošlo jer je pesma postala večna - kazao je Joksimović i dodaje:

 

- Jako sam zadovoljan kako smo uspeli da sve to spojimo u jedno i da cela ta priča dobije zajedničku energiju koja opisuje jednu državu i jedan narod. Znali smo da će svi ljudi, bez obzira na to da li govore naš jezik ili ne, na pravi način emotivno razumeti i dožveti tu pesmu. 'Lejla' je univerzalna reč, vlastito ime koje se širom sveta i te kako razume - istakao je.

Priznanje za najbolju kompoziciju: Pečat na jedan veliki projekat

Iako se te godine iz Atine nisu vratili sa evrovizijskim peharom, pesma „Lejla“ je dobila prestižno stručno priznanje koje Željku Joksimoviću i danas mnogo znači – nagradu za najbolju kompoziciju.

- Jako sam ponosan na to priznanje koje sam dobio u Atini neposredno pred samo finale. Te godine sam proglašen za autora najbolje kompozicije od strane svih kompozitora, učesnika Eurosonga. To je bio dokaz da je sve što sam radio na projektu 'Lejla' dobilo svoju konačnost i zvaničnu potvrdu struke. Sada sam veoma srećan kada se setim tih trenutaka; ta nagrada mi zaista mnogo znači u životu - istakao je Željko, iskreno dodajući da sebe više ne vidi kao izvođača na evrovizijskoj sceni, ali da bi u budućnosti ponovo mogao da se oproba u ulozi kompozitora.

Lejla Babović: "Šta ako zaista pobedimo?"

Osim muzičkog dela tima, veliku odgovornost nosila je i Lejla Babović, tadašnja šefica delegacije Bosne i Hercegovine na Evroviziji, koja se prisetila dramatičnih trenutaka tokom samog glasanja.

- Tokom poslednjih 15 minuta glasanja, dok smo svi sedeli i pratili rezultate, bili smo u samom vrhu, među prva tri mesta. U trenutku kada su prišli sa onom kutijom i spustili je ispred naše delegacije, mislim da sam potpuno prebledela. Znala sam u kakvoj je finansijskoj situaciji BHRT i kakav je odnos političara prema takvim dešavanjima - priča Lejla.

Dok je cela dvorana klicala, nju su mučile praktične brige oko organizacije takmičenja naredne godine.

- Svi oko mene su se radovali, a ja sam grozničavo razmišljala: 'Šta ako se stvarno desi da pobedimo?'. Imamo Zetru, može i u Skenderiji, ali nemamo dovoljno hotelskih kapaciteta... Ipak, taj osećaj da će se desiti nešto veliko pratio nas je sve vreme. Znali smo da imamo nešto posebno - prisetila se.

Ona je posebno istakla važnost zajedništva koje je vladalo unutar tima, što je u tom trenutku bilo presudno za istorijski plasman.

- Preponosna sam na BHRT što smo, uprkos svim teškim uslovima u kojima smo radili, uspeli da okupimo takvu ekipu, da ih spojimo i stvorimo takvu energiju. Svi smo disali kao jedno. Tokom tih petnaest dana boravka na takmičenju nije bilo apsolutno nikakvih problema, što je prava retkost za tako velike projekte - zaključila je Babović.

BONUS VIDEO: