ZBOG DEVOJKE KRENUO SA NARKOTICIMA, PA TRAGIČNO OKONČAO! Bio je magnet za žene, uloga u filmu "Lajanje na zvezde" mu obeležila život!

Bio je jedan od najlepših i najtalentovanijih glumaca svoje generacije. Publika ga je obožavala zbog uloga u filmovima "Lajanje na zvezde“, "Crni bombarder“, "Noć u kući moje majke“ i mnogim drugima. Imao je harizmu pravog filmskog junaka — onog koji istovremeno zrači snagom i tugom. Ipak, iza tog osmeha krila se bolna priča o borbi sa zavisnošću, koja mu je obeležila ceo život.

Igor Pervić rođen je u umetničkoj porodici. Njegova majka, Lidija Pilipenko, bila je balerina, a otac Muharem Pervić, poznati pozorišni kritičar i pesnik. Sudbina mu je bila namenila scenu, ali ga je život odveo na mračniji put.

Kako je sam kasnije pričao, sa drogom se susreo veoma rano.

- Jednog dana se na treningu pojave moja majka i očuh. Jedan moj drug im je rekao da sam u školi duvao lepak. Tada mi je taj drug bio najveći neprijatelj, a u stvari mi je bio najbolji prijatelj. Imao sam 13–14 godina. Vozili smo se kući, povezli smo i tog mog druga i čim je on izašao iz kola, očuh mi je zalepio takav šamar! Imao sam veliku sreću što sam imao očuha koji je sa toliko ljubavi pristupao meni. Čovek je bio kao da sam mu iz oka ispao, a ja sam ga doveo do ludila - ispričao je Igor svojevremeno u emisiji Vanje Bulića.

Foto: Vladimir Lukić

Pravi pakao počeo je nekoliko godina kasnije — zbog devojke.

- Pokoj joj duši, sada je mrtva. Bio sam strašno zaljubljen u nju, imao sam motor, Tomos automatik. Tad sam imao nekih 17 godina. I ona mi kaže: ‘Ajde, vozi me na Novi Beograd, imam nešto hitno da završim’. Vidim ja da njoj nije dobro, ali tada nisam znao ništa o teškim drogama. Došli smo do zgrade, ona me pošalje na treći sprat. Za nju sam bio spreman sve da uradim. Poslaže ona sve rekvizite, ja gledam zapanjeno, i stavi meni špric. Bojao sam se igle kao groma, ali da bih je očarao, kažem – hajde. Okrenem glavu, i ona mi to uradi - ispričao je glumac.

- U tom trenutku osetim nirvanu i počnemo da vodimo ljubav na stepeništu. Nije prošao ni dan, ja sam ponovo uradio isto. Nikad nisam uzimao na nos. Počeo sam tako i nastavio na igli. U početku nije trebalo mnogo para, ali kasnije su počeli problemi i krize su bile strašne. Gledao sam nju kako pati, pa sam i ja uveravao sebe da me boli sve što i nju. A boleo me samo mozak - iskreno je govorio.

Foto: Vladimir Lukić

Majka je sve vreme bila uz njega, nemoćna da ga spase, ali i svesna da ga ne može pustiti da umre.

- Majka me je nalazila u strašnim stanjima. Dotle je dolazilo da bi me ona stavila u kola i dala mi pare za drogu, jer više nije mogla da me gleda. Nisam imao više gde da se ubodem - opisao je Pervić taj period.

Sa samo 19 godina pokušao je da se izleči, ali su i tadašnji uslovi za odvikavanje bili surovi.

- Tada nisu postojali centri za odvikavanje. Smestili su me u bolnicu Dragiša Mišović sa čovekom koji je imao psihičkih problema. Sećam se, bio je maj i budi me da mi kaže da pada sneg. Balkon moje sobe bio je u prizemlju, pa su mi dolazili prijatelji. Tada su narkomaniju lečili Valorom, ja njima Valoro, oni meni heroin. Ležao sam u bolnici i uzimao heroin - priznao je otvoreno.

Prekretnicu u njegovom životu donela je Jasmina Holbus, pesnikinja i umetnica, koja mu je postala najveća podrška i ljubav.

- Otišao sam u London na detoksikaciju i za 24 sata pod anestezijom promenili su mi krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu da ne mogu ništa da osetim ako ponovo uzmem drogu. Oboje smo se strašno zaljubili. Moj očuh joj je pisao recenziju za knjigu, tako smo se upoznali. Vodila je računa o meni do te mere da me je hranila, vodila kod doktora, bukvalno sve - govorio je tada Igor.

Iako je uspeo da pobedi zavisnost, život mu nije dao predah. Nakon godina borbe i povremenih povrataka umetnosti, suočio se sa novom bolešću — rakom jetre. Igor Pervić preminuo je u aprilu 2019. godine, u 52. godini života. Otišao je tiho, ali za sobom je ostavio trag jednog iskrenog, nesavršenog, ali istinski umetničkog bića. Danas ga se kolege sećaju kao glumca neponovljive harizme, čoveka koji je istinski voleo život, ali koji ga, nažalost, nije uspeo do kraja da pobedi.

BONUS VIDEO: