REGION U SUZAMA ZBOG INFORMACIJA O POKOJNOM HALIDU BEŠLIĆU! Procurili potresni detalji, ono što se desilo pre njegove SMRTI će vas naježiti!

Smrt legendarnog pevača Halida Bešlića ostavila je dubok trag u srcima mnogih ljudi širom regiona. Njegova dela i humanost neprestano se prepliću sa pričama onih kojima je pomogao tokom svog života. Halid je uvek isticao da želi da ga pamte kao dobrog čoveka, i zaista je uspeo u tome. U ovom tekstu, osvrnućemo se na jednu od dirljivih priča koja oslikava njegovu plemenitu prirodu.

Jedna objava na Fejsbuku otkriva kako je Halid Bešlić pomogao nepoznatom čoveku u teškom periodu. Ovaj čovek je kroz svoje reči podelio duboku tugu i borbu koju je prolazio. Sa troje dece i malim primanjima, suočio se sa teškom situacijom kada je ostao bez posla.

- Kako mi je pomogao Halid Bešlić... Bilo je to davno, ali te dane pamtim kao da su juče bili. Život nije bio lagan - troje dece, mala plata i stalna borba da se preživi iz meseca u mesec. Radio sam koliko sam mogao, u firmi koja nije plaćala mnogo, ali bilo je to sve što sam imao. I taman pred zimu, jednog hladnog dana, pozove me šef u kancelariju. "Još danas radi, od sutra više ne trebaš dolaziti. Nema posla." Te reči su mi odzvanjale u glavi dok sam izlazio iz fabrike. Kao da mi se celi svet srušio. Znao sam da me kod kuće čekaju deca, i žena koja se trudi da sakrije brigu, ali ja sam znao - ništa nemamo. A sad ni posao. Ništa. Krenem kući, pešice, jer nisam imao za prevoz. Svratim u prodavnicu da kupim ono malo što smo mogli priuštiti - litar ulja, malo soli i pet kila brašna. Toliko mi je žena rekla da donesem. Izlazim iz radnje, ruke mi se tresu, glava puna briga. Pešačim dalje, blatnjavim putem, dok mi se suze same skupljaju u očima. U jednom trenutku, čujem auto kako se približava. Okrenem se, mahnem rukom - možda neko stane. I stvarno, zaustavi se auto - započeo je priču gospodin.

Foto: ST/V. LUKIĆ/N. PANČIĆ

- Sednem unutra, sav prljav i iscrpljen. Vozač me pogleda i pita: "Znaš li ti mene?", kažem: "Ne znam, gospodine."On se nasmeje, onako toplo, kao da mi je poznat odnekud. Upita me gde idem, i ja mu polako ispričam sve - da sam ostao bez posla, da imam troje dece, da sam danas kupio samo ono malo brašna i soli. Gleda me, klimne glavom, i bez reči skrene pred veliki market. Kaže: "Sačekaj me ovde, brzo ću ja." Uđe unutra i nakon nekog vremena vraća se s punim kolicima. Stavlja sve to u gepek i kaže: "Hajde, idemo da te odvezem kući." Kad smo stigli, kaže: "Uzmi, sve ovo je tvoje." Otvorim gepek, a unutra hrane i potrepština - više nego što sam mogao zamisliti. Tad više nisam mogao da izdržim. Pukao sam. Suze su same potekle, onako muški, tiho. A onda on izvadi i nešto novca, pruži mi i kaže: "Evo, da prebrodiš ovu zimu dok ne staneš na noge." Bio sam u šoku. Sve mi je delovalo kao san. Pitam ga drhtavim glasom: "Reci mi, molim te, ko si ti? Da znam kome da zahvalim."On se nasmeje, onako skromno, i reče: "Ja sam Halid Bešlić, pevač." Samo to. Seo je u auto, mahnuo mi i otišao. A ja sam stajao na kapiji, u snegu koji je tek počeo da pada, gledao za njim i mislio: "Ima još dobrih ljudi na ovom svetu". Tog dana nisam samo dobio hranu i novac. Dobio sam nadu. Dobio sam veru da se dobro vraća, i da još postoje ljudi koji pomažu iz srca, bez da traže išta zauzvrat. Nikad mu to neću zaboraviti. Zahvalan sam mu dok god dišem - napisao je on u objavi.

BONUS VIDEO: