"NISAM VIŠE HTELA DA ŽIVIM" Potresna ISPOVEST Ave Karabatić će vas NAJEŽITI do kostiju: Otac mi je umro NA RUKAMA, rane nestaju, ali OŽILJCI ostaju (VIDEO)

Avu Karabatić ili vole ili mrze. Sredina ne postoji kada je reč o ovoj atraktivnoj i nepredvidivoj Splićanki, koja je regionalnu javnu scenu preokrenula naopačke od momenta kada je kročila na nju. Uvek iskrena i svoja, nikada se nije plašila šta će joj neko reći - uvek je koračala samo napred i stvari radila onako kako bi samo Ava radila - potpuno iskreno i neretko svojeglavo, čime je osvojila mnoga srca širom Balkana. Upravo u svom maniru, bez dlake na jeziku, Karabatićeva je ogolila dušu u razgovoru za Republiku, otvoreno pričajući o detaljima iz privatnog života - smrti oca Ivice (Ivana), obrazovanju, slikanju i pisanju, ljubavnim odnosima, želji da postane majka, ali i opakoj borbi sa alkoholom, kao i onome što je sledilo nakon toga - snaga i volja da se promeni i započne ne samo novo poglavlje već knjigu.

Foto: Dragan Kadić

- Teško je pitanje ko je Ava Karabatić, ali da ti dam odgovor iz rukava - ja sam jedna neobična žena s dobrim manama koja vodi običan život - kaže Ava iskreno, koja danas ima 37 godina i priznaje da je upravo taj kasniji period njenog života dodatno ojačao, osnažio i kristalno razjasnio njeno pravo lice:

- Ja nemam maske. Ja sam sve u jednome - žena izvan vremena. Samo ime kaže: Ava. Dobila sam ime po glumici Avi Gardner. Svi koji su upućeni znaju da je Ava Gardner predstavljala zlatno doba Holivuda, bila je jedna od najlepših žena na svetu i jedna od najvećih ljubavi Frenka Sinatre. Sa 37 godina mogu da kažem da sam multimedijalna javna ličnost. To uključuje i moje mladalačke dane, kada sam ponela nekoliko titula za mis Hrvatske. Nakon toga, usledila je i moja prva knjiga, autobiografija "Ja, nomad", koju sam objavila 2017. Dve godine kasije usledila je i moja prva samostalna izložba - tehnika ulje na platnu. Imala sam 22 slike, koje su se prodale širom bivše Jugoslavije.

Foto: Dragan Kadić

Široj javnosti je, naravno, poznata i kroz učešće u rijaliti-formatima poput hrvatske "Farme", "Survivora" i "VIP Velikog brata". Ipak, kako ističe, više voli kada drugi govore o njoj.

- Ava kao Ava je jedna velika enigma. Nekima sam teška, a nekima... Potreban je samo klik. Rođena sam van vremena, to sam znala oduvek. Ja uvek stavljam neke druge vrednosti ispred materijalizma - radost življenja, što me je naučio moj pokojni otac. Zato je teško reći ko je Ava. Ava je jedna, jedina, autentična žena koja će učiniti sve da pokaže da se pravo i pravda mogu poklopiti u bilo kom kontekstu - ističe ona.

"Otac mi je umro na rukama"

Iako je vodila višegodišnju borbu sa alkoholom, najteži udarac u životu za Avu bila je smrt oca, koji je bio srčani bolesnik. Nakon što mu je dala 40 dana priznaje da joj nikada nije bilo teže, ali da izlaz iz ovog vrtloga vidi samo u jednom - želji da bude jača iz dana u dan, baš kako ju je njen otac i učio.

Foto: ava_karabatic_official / Instagram

- Tata mi je 27. maja umro na rukama. On je meni bio sve! Uvek me je učio da kroz život koračam hrabro, da se nikada ne pravdam, i to nikada neću raditi. Da uvek budem dosledna sebi, da uvek važi kvalitet, a ne kvantitet. Obećala sam mu pre smrti da više nikada neću okusiti ni kap alkohola – i, evo, 27. jula biće dve godine otkako sam čista. On je upravo ta osoba koja je ušla sa mnom u sanitet i odvela me na lečenje od alkoholizma. Ako tako gledamo, meni je Ivica bio sve na svetu - jedva velika podrška, oslonac. Stvarno mogu da kažem da sam imala najboljeg oca na svetu, koji je radio na trafici, iako je završio za likovnog radnika, deleći školsku klupu sa Dinom Dvornikom – priča Ava s knedlom u grlu, ali nastavlja:

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

- Ja nisam u situaciji da dopustim da deo mene potone. Danas sam baš napisala: "Maska na licu me skriva, ja zbog tebe tata jesam živa. Suze su isprale boje, ali nisu razvodile snove moje, već ojačala snove moje"... Bolno je, teško je. Mog Ivice više nema. Ali, ja sam kao ono treće prase iz priče "Tri praseta", koje je svoju kuću napravilo od cigle. Naravno da je bol prisutna, bilo bi nenormalno da nije. Isplakala sam se prošli vikend na pomenu, ali uvek sebi kažem: "Avo, moraš biti jaka jer si se sama rodila, stepski si vuk" - naravno, oslonila sam se na Hermana Hesea jer mi je književnost profesija - "moraš da budeš iz dana u dan sve jača, koliko god bilo teško". Nemam lepe snove. Budim se više puta tokom noći, ali to je u ovim trenucima normalno. Baš sam sinoć sanjala tatu. Nisam mogla da nastavim sa snom.

Foto: Dragan Kadić

"Bilo je dana kada nisam htela da živim"

- Sama sam kriva što sam preterala sa alkoholom. Pitali su me: "Kako se trezniš" - a kako ću se otrezniti, kada se nikada nisam ni treznila! Tri godine nisam ispuštala pelinkovac iz usta, ali ja se toga ne sramim. Preponosna sam što ni u ovim najtežim trenucima, kada mojim telom vlada anksioznost, nisam poklekla. Mučila sam se... Rekli su mi da je teže skinuti jednu ženu sa alkohola, nego tri muškarca sa heroina. Šta se dogodilo? Jedan klik! Upravo zbog toga sam tati najzahvalnija - što sam živa. A bilo je dana kada nisam htela da živim - priseća se Ava u razgovoru za Republiku, te nastavlja:

Foto: Dragan Kadić

- Došao je i rekao mi: "Ava, ovako više ne može", a ja sam takva, meni je potrebna ta jedna sekunda, taj jedan klik. Odveo me je na lečenje od zavisnosti, za manje od dva meseca sam se iščistila. Mislila sam da je to bio najgori momenat u mom životu, međutim, sada kada se ovo desilo sa tatom, smatram da je moja karma takva - valjda ti Bog da onoliko koliko možeš podneti.

"Rane nestaju, ali ožiljci ostaju"

Velika želja joj je da njena autobiografija "Ja, nomad", koju je izbacila u 29. godini, dobije svoj nastavak - i to pod nazivom "Konačni obračun", naslov koji joj je sinuo dok je bila na lečenju od alkoholizma. Upravo u svom ostvarenju, Ava, kako kaže, kao da je predosetila period koji trenutno proživljava.

Foto: Dragan Kadić

- Dugo ovu knjigu nisam uzela u ruke, jer sam zbog velike potražnje i prodaje ja kao autor ostala bez iste, što je sramota. Ali, nekim čudom, tačno na 40 dana od smrti mog tate pojavila se knjiga. Pročitala bih jedan deo, koji kao da proživljavam sad... "Pisanje mi je pomoglo da sve to prebrodim i da normalno izađem iz svega toga. Jednostavno - kada bih sela za laptop, utonula bih u svet koji kao da se ne tiče mene, iako sam direktno pisala o svom životu. Mislim da je Karlos Fuentes rekao: Književnost je zamena za očajanje - kako sam ovih meseci dobro shvatila poentu ove rečenice. Uz to, naučila sam kako je samoća jedno predivno stanje, samo ako uživate u njoj" - opet se vraćam na svog tatu - "kvalitet, a ne kvantitet. Pisanje nije nimalo lak posao. Posle ovog iskustva, ceniću i pisce loših knjiga, ali pisanje autora tera da ide dalje, da zapiše još jednu, dve rečenice. Pritom nije motiv ni novac, ni slava, ni priznanje, već samo žarko želite da dođete do kraja. Ne želim se više opraštati, već mi kreću suze. Za kraj samo još jednom - voli vas vaša Ava". Naravno da se se ne opraštam. Uvek će ostati jedna rečenica u mojoj glavi, ne samo sada, već i u godinama koje dolaze: "Rane nestaju, ali ožiljci ostaju" - zaključuje Ava Karabatić u ispovesti za Republiku.

Foto: Dragan Kadić

BONUS VIDEO