"HEMIOTERAPIJE SU BILE STRAŠNO AGRESIVNE"! Miliju se iznenada život PREOKRENUO PREKO NOĆI, otkrio detalje o PODMUKLOJ BOLESTI

Aleksandar Milić Mili, jedan od najpoznatijih i najplodonosnijih kompozitora i producenata savremene muzičke scene, progovorio je o svojim životnim izazovima koji su oblikovali njegovu karijeru.

Mili potiče iz akademske porodice, a ponosno ističe važnost obrazovanja koje su mu obezbedili roditelji. Njihova podrška, posebno u muzici, bila je ključna za njegov razvoj. Iako je danas uspešan muzičar, Mili se priseća da je tokom školovanja bio daleko od idealnog učenika. Njegov brat Ivan, talentovani pijanista, bio je u suprotnosti sa njim, budući da je Mili bio poznat kao najlošiji đak u istoriji svoje muzičke škole.

ATA Images/Antonio Ahel

- Ivan i ja smo tako odgajani da smo imali razne aktivnosti, sport, muziku i školu, i ako u tim stvarima dajemo rezultate, bili smo slobodni da radimo šta hoćemo. Roditelji su nas podržavali, pogotovo u muzici. Ivan je bio sjajan pijanista, a ja najlošiji đak u istoriji muzičke škole koja ima tradiciju 200 godina. Nikad ništa nisam vežbao, svirao sam sa 12 dok su svi ostali u grupi imali 9 godina. Bio sam katastrofa, ali sam vrlo rano počeo da pravim pesme. Već sa 9 godina sam dobio prvu nagradu Hrvatske za dečiju poeziju. Stalno me je privlačilo da svoje misli i unutrašnji svet beležim na papiru - ispričao je Mili jednom prilikom.

Detinjstvo Aleksandra Milića nije bilo bezbrižno onako kako se čini na prvi pogled. Naime, rat u Hrvatskoj naglo je prekinuo njegov srećan život, primoravajući njega i njegovu porodicu da se preseli u Beograd. Mili se priseća svog dolaska u srpsku prestonicu, gde je došao bez ičega, u majici i farmerkama. Iako su se suočili sa teškim uslovima života, Mili ističe da su se njih četvoro, roditelji i brat, osećali srećno i povezano, uprkos bedi u kojoj su živeli.

- Došao sam u Beograd bez ičega, u majici i farmerkama, ali i tada sam razmišljao da će se i to završiti i da ću prekinuti tok takvog života, da spavam kod sestre Ninice iza neke peći. Čudan i težak period, ali ja to tako nisam doživljavao - istakao je Milić.

Milićeva borba sa opakom bolešću koju je iskusio u tim teškim vremenima bila je samo još jedan izazov na njegovom putu. Nakon što su saznali za njegovu bolest, Mili i njegova porodica su se suočili sa novim izazovima, ali su ostali optimistični. 

Antonio Ahel/ATAImages

- Roditelji, brat i ja smo u Osijeku živeli u stanu koji je ranije bio banka, imao je 450 kvadrata i svoj park, a onda smo došli u Beograd u 15 kvadrata. To je bila vešernica na vrhu zgrade, gde je jedan deo improvizovan sa lavaboom i tušem, kao spoljni toalet. Nas četvoro smo tu živeli, ali se sećam da smo bili srećni. Vladala je ljubav između nas i ni jednog trenutka nismo očajavali, iako smo živeli u bedi. Plate mami i tati su bile po 2-3 marke, a hleb je bio 500 hiljada. Sve dok nismo saznali za tu moju bolest, bili smo zaista rasterećeni - kaže Aleksandar Milić Mili i nastavlja.

- Godinu dana sam se lečio i bio na hemioterapiji. Tada je ta terapija bila strašno teška i agresivna, ali sam uspeo da pobedim bolest. Čak sam uspeo da završim i treću godinu na fakultetu. Išao sam sa sve braunilama u rukama na ispite - ispričao je kompozitor ranije za medije, prenosi Pink.

BONUS VIDEO: