JA SEDIM KOD KUĆE DOK ONI PEVAJU ZA 100.000 EVRA! Zoran Kalezić otvorio dušu nakon operacije raka: MERIMA I JA SMO ZAJEDNO PLAKALI!

Autor: Melina GVERO

Zabava

28.11.2021

06:45

Zoran Kalezić posle operacije kancera pluća otvorio dušu.

JA SEDIM KOD KUĆE DOK ONI PEVAJU ZA 100.000 EVRA! Zoran Kalezić otvorio dušu nakon operacije raka: MERIMA I JA SMO ZAJEDNO PLAKALI!

ST/N. PANČIĆ

Poznati pevač narodne muzike Zoran Kalezić, koji je zbog raka pluća nedavno operisan u Podgorici, pre nekoliko dana napustio je bolnicu i trenutno se oporavlja kod kuće posle hirurškog zahvata. On je u razgovoru za Srpski telegraf i Republika.rs progovorio o teškoj muci kada je usled svoje opake bolesti tešio i prijateljicu Merimu Njegomir na samrtnoj postelji. Poslednje reči nedavno preminula pevačica razmenila je upravo s dragim kolegom i prijateljem koji je i ranije, u svakoj životnoj situaciji, bio uz nju.

NE MOŽE MI NIKO ZABRANITI DA VOLIM BEOGRAD

Kako neko može da priča da ne volim Beograd kada sam tu došao sa 16 godina, napisao najlepše pesme o Beogradu, životu, ljubavi i o Crnoj Gori, sreći, nesreći... Kako ja da ne volim ono što sam zavoleo, ta ljubav ne može da se meri gramima, danima, godinama. Dok ne počnemo sebe da volimo, neće nas voleti ni drugi, kako da nas vole ako se mi između sebe ne volimo.

- Svakodnevno smo pričali, iskreno smo govorili jedno drugom, ona je znala da ja imam kancer, ja sam znao da ona ima kancer, ona meni o svojoj boljki, ja njoj o svojoj i tako, sve smo pričali - teška srca se priseća pevač za naš list, pa nastavlja:

youtube.com/printscreen

 

 

JA SAM BORAC, NISAM OD ONIH KOJI SE PREDAJU

Kada sam progovorio o svojoj bolesti, narod iz celog sveta me zvao da me pita kako sam, izašao sam iz bolnice pre nekoliko dana, oporavljam se, nemam baš snage da mnogo govorim, a ne mogu da budem nepristojan jer svi zovu iz brige da vide kako sam. Nadam se da će biti još koja pesma, ne gubim nadu i za još kojim koncertom, sad se polako oporavljam, moja je sreća da imam, odnosno svaki muškarac je srećan da ima osobu pored sebe koja ga voli, koja ga neguje i koja se žrtvuje za njega. Onaj koji to nije uspeo sebi da priušti onda ne zna šta znači imati. Ja sam negovan i pažen, evo upravo dok pričamo, šetam oko svoje rodne kuće sa svojom Irenom, sunce, lep dan, posle svih tih zahvata mogu da kažem s pola snage, ali polako: "Ja sam borac, ja nisam od onih koji se predaju", ispričao je za naš list Kalezić.

- To je prijateljstvo koje se ničim nije pokvarilo ni u jednom trenutku, sve do zadnjeg dana i baš mi je teško što je otišla. Ja nisam zvao njenu porodicu, nisam iz te priče da se ja oglašavam, kako to mnogi rade, ja svoju tugu nosim sa sobom, znaju, ko to zna, on zna, a njena deca znaju sve. Mnogo mi je teško zbog nje, ali onda kažem sebi: "Ako je bog tako hteo da skrati njene muke jer to onda nije život, to je mučenje, otišla je na neko lepše mesto koje je obezbedila sebi svojom pesmom i pevanjem, sa svim što je učinila za našu kulturu, muziku i uopšte za našu profesiju." Ljude treba poštovati i za života, a ne samo kad odu, jadno se osećam kad vidim kako moje neke kolege žive, na koji način.

Prvi koncert sam poklonio najsiromašnijim đacima

Svoj prvi koncert sam poklonio! U pitanju je bio savez škola učenika u poljoprivredi, pored Radio Beograda u Lole Ribara. To je bio stalež najsiromašnijih roditelja koji nisu imali novca da školuju svoju decu, da ih šalju na fakultete, pevao sam toj omladini u Domu sindikata i to je nešto što nikad neću zaboraviti. Lepo je raditi lepe stvari, da ih se možete posle sećati, prisetio je Zoran.

 

Kalezić se zatim osvrnuo i na nedavni prerani odlazak još jednog vrsnog pevača i čoveka koji ga je pogodio poput Merimine smrti.

- Bio sam na teškim mukama kada su umrli meni dragi ljudi, prvo Marinko Rokvić, pa moja drugarica Merima. Otišli su dragi ljudi, mili. Sve zavisi koliko ste bili bliski s nekima od njih, nismo svi jednako bliski, a opet ne bih hteo da povredim nikog. Danas je teško shvatiti da se može biti prijatelj sa ženom i da ostane i opstane kao jedno iskreno prijateljstvo, danas ljudi ne veruju ničemu, pa ni tome. E takav je bio moj odnos sa Merimom Njegomir. Kad sam ja bio već popularan i zvezda, Merima je dolazila da peva u Podgoricu. Ona je čula, to se znalo, svi su znali da moja majka šije najlepše haljine u Crnoj Gori, ona je došla kod moje majke da joj šije haljine, ali i potajno da upozna i njenog sina pevača, tada mladog, visokog, 210, divne oči, ja se sad šalim na svoj račun, ali tako sam upoznao Merimu. Otada, pa do njenog poslednjeg dana čuli smo se svakodnevno, samo mi se nije javila taj dan kad je umrla. Odmah sam rekao svojoj ženi: "Bogami se bojim za Merimu!".

youtube.com/printscreen

 

 

"Ivanova korita" je trebalo ja da snimim, ali je sudbina htela da pripadnu Merimi

Znate, sudbina je htela da ona snimi "Ivanova korita", a ne ja, prvo je trebalo ja da snimim tu pesmu. Inače, kompozitor Milutin Popović Zahar, prilagodio je stihove za nju jer je Merimi pesma na prvo slušanje bila pretužna.

Miljenik publike se nada da će uspeti još jednom da stane pred nju u velikoj sali Doma sindikata, gde je i počinjao.

- Mnogo sam tužan zbog odlazaka mnogih mojih kolega, mnogo mi je sete u duši, ovih dana je iz mojih pluća izašlo toliko emocija i duše za ljude širom sveta, celog mog života, a sad se borim za ta ista pluća, da dišem s njima i da razmišljam o lepoj pesmi i nekom koncertu u Domu sindikata koji sam sebi zacrtao da otpevam, moram, ja moram to da uradim! Sve na stranu, hale sportova, Sava centri, stadioni, ali Dom sindikata u Beogradu i Kulturni centar "Budo Tomović" u Podgorici, to su dva mesta koja su simboli mog života kao umetnika. Tu gde prvi koncert napravite, to pamtite kao najlepše. Teško je umetnika pitati za najlepši trenutak. Dom omladine Podgorica i Dom sindikata u Beogradu, tu je publika pred mojim očima, delim uzdahe s njima, delim svaki pogled s njima, a ja ne umem da pevam ako ne vidim publiku jer taj pogled znači mnogo. Zato sam rekao Banetu Obradoviću, koji mi je odgovorio: "Majstore, oporavi se i kaži koji ćeš datum za koncert!"

Printscreen

 

 

Ja sedim kod kuće za Novu godinu, dok neki nastupaju za 100.000 evra

Najviše sam voleo dočeke Novih godina kada nisam pevao, da budem iskren, ja sam od onih kojima novac nije značio ništa jer ga nisam imao. S novcem možete da napravite lep trenutak sebi ili drugome, neko zadovoljstvo, ali šta znači čuvati novac za crne dane, pa ga držite po nekim štekovima, kad dođu crni dani, onda vam novac ne treba. Poslednjih Novih godina bio sam u Crnoj Gori, gledao kako se dovode sa strane velike zvezde koje nastupaju za 100.000 evra, ja nisam ljubomoran ni zavidan, ali po čemu sam ja neuspešan, pa sedim kod kuće za Novu godinu, treba biti nečiji sluga, a ja sam sluga bio i ostao samo svojoj publici, ja sam svoju dušu i svoj život stavio u ruke ljudi koji me znaju celi život ovde, u KBC u Podgorici, a mogao sam da idem bilo gde. Ovde se leči moj narod, deca, zašto ne i ja. Kao što pričam sad o svom zavičaju s ove pozicije, isto tako pričam i o Beogradu, to je meni isto. Nama je tuđe bolje, lepše, uvek smo hrlili za nečim bogzna.

 

 

 

Komentari (0)

Loading