Pevačica progovorila o porodičnoj tragediji: Pevala sam na svadbi tri dana nakon smrti oca!

Foto: printscreen/instagram

Jadranka Barjaktarović

- Moj otac je bio bolestan poslednjih godinu dana od bolesti koja nema leka. Sve smo učinili moja porodica, sestre i brat i ja, ono što je moglo da se uradi, iako su od samog starta prognoze bile jako loše, ali smo mi bili optimisti i očekivali smo da se desi čudo, koje se nije moglo desiti - počinje svoju tužnu priču zgodna pevačica rodom iz crnogorskog grada Berane.

Sa suzama u očima Jadranka je ispričala da je najteža bolest za koju se lek još uvek traži doneo mnogo muke njenom roditelju.

- Teški kancer je otkriven u završnoj fazi, u stadijumu metastaze, ali je već godinama pre toga moj otac imao različite operacije, a pošto je bio jako narušenog zdravlja, to stanje je doprinelo da otežano podnese tešku bolest. On se pre toga žalio na razne tegobe i išao je kod lekara, koji su mu prepisivali antibiotike i druge lekove, a verovatno je trebalo i tada uraditi detaljniju pretragu, međutim, te bolesti na koje se žalio, poput nemoći, pripisivane su njegovim godinama, što nije bilo nerealno - priča pevačica dok joj suze naviru. Stežući srce, nastavlja da su ona, njene dve mlađe sestre i najstariji brat davali i poslednji atom snage da ocu olakšaju tegobe za koje nije bilo leka.

Foto: instagram.com/barjaktarovicjadranka_privat

Jadranka

- U jednom trenutku njegova doktorka ga je poslala na snimanje, posle kog nam je odmah rečeno šta je u pitanju i mi nismo krili od oca da je bolest takva kakva jeste. Krili smo samo 20 odsto najtežih prognoza i taj teret sam nosila ja jer sam najviše komunicirala sa lekarima i nisam pričala bratu i sestrama da ih potresam dodatno. Bitno je da mi oni nisu davali lažnu nadu, ali moje je bilo da verujem da su ipak možda negde pogrešili i da neću izgubiti oca. Budući da sam javna ličnost, imam privilegiju da nađem najbolje lekare, i to sam učinila, pa je o mom ocu brinuo najbolji lekarski kadar, ali leka nije bilo. Dosta je krvi primio da bismo ojačali njegov imunitet, ali ni to nije pomoglo. Žalim što više vremena nisam provela sa njim, ali ne vredi žaliti za nečim što je prošlo - objasnila je Jadranka.

 

Foto: instagram.com/printscreen Tekst potpisa Majku sam izgubila pre 12 godina! Jadranka nam je otkrila koliku prazninu je imala kad joj je majka preminula i kako se sada još teže oseća kada je svesna da joj nijedan roditelj nije živ. - Majku sam izgubila pre 12 godina i sad kad je otišao i moj otac, osećam prazninu, ali ne želim da shvatim da me u porodičnoj kući u Beranama neće sačekati neko. Izbegavala sam da ga zovem poslednjih dana jer sam znala da ga guši i da mu je užasno. Kao njegovo dete sam toliko bila nemoćna da sam, gledajući ga i znajući kako se muči, mislila: "Bože koliko treba da se čovek muči, što ga ne uzmeš kad leka nema.

Scena me vadi iz tuge! Pevačica nam je priznala da joj nije bilo lako da se posle očeve smrti vrati na scenu, ali s druge strane, rekla je da je to njen posao i da joj daje snagu za dalje. - Imala sam dilemu da li i dalje da nastupim. Glas razuma mi je govorio da moram da se vratim poslu, koji je pevanje, ali isto bi se tako vratila i prodavačica i profesor. Neverovatno me scena podigne i ona je moja duševna hrana. Imala sam duplu snagu, stajala sam preponosna što nekoga ko tog dana slavi ljubav, to dvoje mladih ljudi koji se venčavaju mogu ja da usrećim. Jednostavno, nisam imala pravo da im ne priuštim sreću i da ne pevam u znak njihove ljubavi.