SRBIJOM HARA OPASNA VRSTA OLUJE! Ovakvo nevreme nije postojalo, a sad je jedan deo zemlje na udaru

Autor: Republika

Vesti

22.05.2025

22:24

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Suše su nekada bile pojava koja se javljala jednom po deceniji na ovim prostorima.

SRBIJOM HARA OPASNA VRSTA OLUJE! Ovakvo nevreme nije postojalo, a sad je jedan deo zemlje na udaru

U okolini Padine u opštini Kovačica u aprilu se odigrala prava prašinska oluja koja nalikuje peščanoj, što je vrlo neobična pojava na prostoru Srbije, a bilo ih je i prošlog proleća na teritoriji Vojvodine, nedavno i u Staroj Pazovi. Kako su peščane oluje karakteristične za pustinje, postavlja se pitanje otkud one kod nas?

Doktorka Ana Vuković Vimić, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i stručnjak za prašinske i peščane oluje objašnjava da prašinska oluja u Vojvodini uopšte nije iznenađujuća pojava.

Naprotiv, usled klimatskih promena i povezanih procesa koji izazivaju degradaciju zemljišta, prašinske oluje postaju nova realnost na ovom podneblju, a posebno u širem regionu Panonske nizije.

Opasna pojava za vozače

Kako ističe za klimatski portal Klima101, u pitanju je opasna pojava, koja lako može izazvati saobraćajne udese, posebno na magistralnim i međugradskim putevima.

- I dok ovdašnji vozači makar imaju iskustvo vožnje u magli, sa malom vidljivošću, pa su donekle spremni da reaguju na vreme kada se ovaj fenomen pojavi na vojvođanskim putevima, naša država još uvek ne prepoznaje prašinske oluje kao hazard, i nema dovoljno razvijene sisteme praćenja i uzbunjivanja, koji bi u godinama koje dolaze mogli da postanu neophodni - istakla je dr Ana Vuković Vimić.

Zašto nastaju prašinske oluje

Odgovor je pre svega u klimatskim promenama. Pored toga što izazivaju promene u temperaturama i učestalosti ekstremnih pojava, klimatske promene dovode i do degradacije zemljišta, odnosno do opadanja njegovog kvaliteta, gde je grubo rečeno jedan od oblika i – isušivanje. Naravno, veliku ulogu u nastajanju ovakvih oluja imaju i neprilagođene poljoprivredne prakse, koje dovode do toga da je zemljište izloženo i više podložno eroziji.

View this post on Instagram

A post shared by 192.RS (@192_rs)

Po aktuelnim istraživanjima, porast temperature i sve češće suše već su izazvali gubitak oko 10% prosečne vrednosti vlage u srpskom zemljištu, a modeli predviđaju da će do 2050. godine udeo zemljišta koji je u visokom riziku degradacije u Srbiji porasti sa aktuelnih 14 odsto na oko 30 odsto teritorije ove zemlje.

Suše su nekada bile pojava koja se javljala jednom po deceniji na ovim prostorima, ali ih je između 2011. i 2020. bilo zabeleženo pet – drugim rečima, umesto jednom u deset godina, što je nekada bila normala, suše se u proseku javljaju svake druge godine.

Nije ovo jedini način na koji klimatske promene dovode do pojave prašinskih oluja - u pitanju je kompleksna kombinacija faktora, gde u Srbiji važnu ulogu igraju i napuštena poljoprivredna zemljišta, kojih u Vojvodini ima veliki broj.

Kako nastaju prašinske oluje

- Prašinske oluje nisu isto što i "peščane oluje" koje smo možda videli na filmu, ili lično ako smo posećivali daleke pustinjske predele. Prašinske oluje čine čestice manje od peska, kao što im i ime kaže - one nastaju naglo, i teško ih je precizno predvideti, ali su uslovi u kojima nastaju i te kako poznati - objašnjava doktorka.

Prašinske oluje nastaju zajedno sa "običnim" olujama: hladan, težak vazduh nastane u olujnim oblacima, spusti se do zemlje i napravi olujni vetar sa jakim frontom blizu tla. Kada se ovakav fenomen desi na "pravom" mestu, on podigne i prašinu i postaje jako opasan.

Prašinska i peščana oluja nije isto

Važno je naglasiti da termini prašinska i peščana oluja nisu isti. Dakle, ako je oluja od sitnijih čestica (prašina – dust), onda se ona smatra za prašinsku oluju, a ako je od krupnijih čestica (pesak – sand, što je uobičajeno za pustinje) onda se smatra za peščanu oluju.

View this post on Instagram

A post shared by Klima101 (@klima_101)

U ovakvim olujama uglavnom su zastupljene različite veličine čestica, samo je pitanje koje dominiraju. Čak i „pesak iz Sahare” koji stiže do nas je zapravo „prašina iz Sahare”, jer su čestice peska već deponovane bliže izvorišnoj oblasti, kao krupnije i teže ne mogu se daleko transportovati.

Vojvodina - podobno tlo za prašinske oluje

Naime, zemljište koje je najbolji izvor prašine za ovakve oluje i nisu pustinje ili peščare, već zemljišta sa aluvijalnim depozitima, kao što je Vojvodina, koja je nekada bila deo Panonskog mora.

- Vojvodina je postala neodrživa zelena pustinja u kojoj izostaju korisne zelene mere koje bi unapredile situaciju i povratile prirodnu ravnotežu - ocenjuje dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, vodeći domaći stručnjak za prašinske oluje.

Šta uključuju korisne zelene mere? Pre svega sadnju tzv. pokrovnih useva, to jest useva koji se uzgajaju van glavne sezone, kao i sadnju drveća.

- Oni ne služe samo pokrivanju zemljišta i zaštiti od erozije vetrom, već se koriste i za poboljšanje kvaliteta zemljišta, očuvanje vlage i zaštitu od štetočina. U zavisnosti od glavne kulture koja se uzgaja, to mogu biti detelina, grašak, lucerka, heljda…- otkriva dr Vuković Vimić.

Inače ovaj problem nije prisutan samo u Srbiji. Na nivou Ujedinjenih nacija, Konvencija za borbu protiv dezertifikacije je 2022. objavila vodič za procenu rizika od peščanih i prašinskih oluja, ali zemlje kao što je Srbija (ili Mađarska), koje se ne nalaze u sušnim ili polusušnim područjima, još uvek nisu prepoznate kao mesta povećanog rizika od prašinskih oluja.

BONUS VIDEO

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.