HTELI SU 9 PUTA DA ME UBIJU! Nebojša Čović o mračnim stvarima nakon 5. oktobra: Pet puta mi pucali u leđa, četiri u grudi!

Na mene je spremano ili pokušano devet atentata, otkriva Nebojša Čović, nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije, nakon 5. oktobra. Kako kaže, sve se dešavalo u vreme DOS.

- Ja imam dokaze o devet atentata na mene, pet puta su mi pucali u leđa, četiri puta u grudi ako to tako gledamo prosto - rekao je Čović u velikoj ispovesti za Jutjub kanal Novi standard.

DIL SA AMERIMA

Na pitanje voditelja da li ga je dobro razumeo, da li to znači da je devet puta neko hteo da ga ubije, pa je to suzbijeno u nekoj fazi, Čović je potvrdio: "Da, tako je."

Iz konteksta razgovora može se zaključiti da, kada kaže: "Pucali su mi u leđa", misli da su atentat spremali stranci, a kada kaže: "Pucali su mi u grudi", aludira na nekog odavde.

Aktuelni predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda govorio je, između ostalog, o vremenu neposredno pre svrgavanja Slobodana Miloševića i danima nakon 5. oktobra. Kako je rekao, nesporno je da su mnogi, iz ovog ili onog razloga tada radili za Amerikance.

- Uverio sam se da smo bili mnogo naivni misleći da nam je jedini problem bio Slobodan Milošević. Ja sam sticajem okolnosti dobio kao potpredsednik Vlade nezahvalan zadatak da se pozabavim albanskom pobunom na prostoru Preševa, Bujanovca, Medveđe. Nama je policija napustila položaje, sa pravom. Tad sam otišao dole i taj posao smo do 31. maja. 2001. završili i uspešno razoružali albanske teroriste. U tom periodu sam sarađivao sa NATO i Kforom, ali i s ambasadorima svih zemalja - ispričao je Čović.

LOMLJENJE RUKU

Dalje je otkrio da se zbog tih uspeha našao na meti:

- Međutim, kada smo prešli na Kosovo i Metohiju, prvi sporazum smo potpisali u novembru 2001, to je bio baš dobar sporazum. Ali bili su spremni da nas zaustave u tome. Primetio sam to i kod pojedinaca u DOS, oni su mene pratili, slušali, pravili kompromitujuće materijale. Neprekidan pritisak je bila i spremnost pojedinaca da vam slome i ruke i noge da se dodvore međunarodnoj zajednici.

Ne verujem u zvaničnu verziju ubistva Đinđića

Foto: www.profimedia.rs

Ne verujem u zvaničnu priču o atentatu na Zorana Đinđića, istakao je Čović.

- Kad se to dogodilo, bio sam u Palati federacije sa američkom izaslanicom za povratak Srba i ostalih raseljenih sa Kosova. Jovičić iz kabineta Đinđićevog me zove da se javim, javlja se i kaže mi da je pucano na premijera. Panika užas, Zoran je tada bio na kliničkom centru. Tražim da dođu forenzičari, mi tada angažujemo posebnu jedinicu da obezbedi Vladu. Došao je Krga, Nataša Mićić, Sveta Marović i, na moje iznenađenje, dolazi Milo Đukanović.

Napustio sam sastanak sa Olbrajtovom u Budimpešti

Foto: Tanjug/AP/profimedia

Nebojša Čović govorio je i o posetama opozicionara Budimpešti.

- Ja sam na drugom sastanku u Budimpešti napustio sastanak sa Madlen Olbrajt. Ono što je interesantno, mnogi ambasadori su bili odmah posle 5. oktobra veoma iznenađeni što mogu slobodno da se kreću kroz Beograd. Oni su bili svesni da su njihove ruke bile u krvi do lakata. Sada, posle 20 godina, jasno je da je to bio antisrpski pristup, i to do dan-danas traje. Njihov cilj je da dole nema Srba, tako je bilo i ostalo.

Mira je ugrozila Miloševića

Foto: www.profimedia.rs

Čović ima izrazito negativno mišljenje o Mirjani Marković.

- Sećam se 1996, kada je kao rođendanski poklon njoj formiran JUL. Mira Marković je imala izuzetno veliki uticaj na Slobodana, na neki način je dosta ugrozila njegovu političku karijeru. Te 1996. potpisuje se Dejton, on tada postaje faktor mira i stabilnosti umesto Balkanskog kasapina. Idemo na izbore, JUL je veća opozicija SPS od bilo koga drugog. Ja u Beogradu nisam dao da dođe do koalicije SPS i JUL.

Kod Miloševića sam viđao Đinđića i Vuka Draškovića

Foto: youtube.com/Parovi TV HAPPY

Nakon lokalnih izbora 1996, kada je opozicija pobedila, Slobodan Milošević je, tvrdi Čović, isprva priznao poraz. Onda je, međutim, preko noći promenio odluku. Počele su masovne demonstracije, tokom kojih je Čović, tada gradonačelnik Beograda, svakodnevno išao kod Miloševića.

Foto: Tanjug/ RADE PRELIĆ

- Ja sam rekao da mi nismo nikako pokradeni na izborima, mi smo štampali listiće, mi kontrolisali, mi imali izbornu komisiju i policiju, nikako nije bilo mogućnosti za krađu. Razišli smo se. Imao sam 55 dana neprekidnih razgovora s Miloševićem. To je obično bilo po podne, odnosno uveče. Često sam dolazio kod njega, a vidim da odlazi Vuk Drašković, da dolazi Zoran Đinđić. Kada smo se 10. januara videli, ja sam mu rekao da više ne mogu da izdržim. Zamolio sam ga da izađemo na konferenciju za štampu i kažemo da će biti primenjen leks pecijalis. Molio me je da to ne radim. Ja sam održao konferenciju koju sam mu najavio i, nedugo nakon toga, 14. januara, na dan moj slave, izvršni odbor me je isključio iz partije.