ARKAN JE PREUZEO SEVER ZBOG SLOBE: Legendarni vođa Delija o svemu što se događalo na tribinama u proteklih 40 godina

Zoran Timić Tima (58) za sve koji makar malo poznaju istorijat srpskih navijača i organizovanog navijanja dalje predstavljanje nije potrebno.

Za one druge, legenda Zvezdinog kopa na severu, osnivač "Ultrasa", jedan od vođa delija, na stadionu je duže od četiri decenije, malo je gostovanja, domaćih i stranih, koje je propustio. Menjala su se vremena, igrači, uprave, navijačke grupe i postave, a Tima je o(p)stajao.

Sve što je proživeo i video, učestvujući, između ostalog, i u mnogobrojnim navijačkim tučama, okršajima s policijom i sličnim akcijama, opisao je u autobiografskoj knjizi "Mogu li i ja s vama da razbijam voz". Na više od 500 strana sabrana je istorija Zvezdinog severa, a u toj istoriji, čiji vam delić danas predstavljamo, mesto su našle i mnoge poznate ličnosti iz sveta kriminala, politike, javnog života...

Srpski telegraf prenosi najzanimljivije detalje o Željku Ražnatoviću Arkanu, Aleksandru Kneževiću Kneletu, Vuku Draškoviću, Vojislavu Šešelju, Slobodanu Miloševiću, Radovanu Stojičiću Badži...

ARKAN

Nakon utakmice u Zagrebu, koja nije odigrana zbog masovne tuče, uprava je zategla odnose s navijačima, ispostaviće se zbog skandiranja protiv Slobodana Miloševića, a ovi su odgovorili nekom vrstom bojkota. Tada u igru ulazi Arkan.

Bilo je to finale kupa protiv Hajduka. Stajao sam na sredini, pri dnu severa, sa Žorom i Lukićem. U jednom trenutku atletskom stazom ide Arkan s nekim tipom. Do tada sam samo slušao priče o njemu. Doduše, jednom me je s njim upoznao Deki Maneken, ali to je bilo sve. Prišao mi je i pitao: "Timo, ima li nekih problema, šta ovo znači", misleći na bojkot navijanja. Ja sam nezainteresovano odgovorio da nemam pojma i on je otišao. Bilo je to njegovo prvo pojavljivanje na severu.

Na početku sledećeg prvenstva igramo protiv Vojvodine u Beogradu i dogovorili smo se da navijamo protiv uprave i pevamo samo četničke pesme. Tako je i bilo, a onda dolaze Ječa i još jedan lik i kažu: "Šta je, nismo mi četnici, mi hoćemo da navijamo za svoj klub". U jednom trenutku Ječa mi na kvarno prilazi s leđa i udara me nogom u glavu. Neki su skočili i rastavili nas. Posle nekoliko minuta dolazi Arkan i pita da li ima problema. Svi su rekli da nema, a on non-stop mene pikira.

Tako to prođe, sledeća utakmica je gostovanje u Zrenjaninu. Kad smo krenuli, prilazi mi Arkan i kaže: "Timo, zajebi Šešelja i četničke pesme da ne bi bilo problema."

Dan pre utakmice protiv Radničkog sprejom smo po stadionu ispisali: "Komunisti, marš iz uprave." Na utakmici ista slika, samo što su klinci doneli transparent: "Uprava napolje." Stajao je sve do početka drugog poluvremena, kada je došao Arkan i rekao klincima da ga skinu i daju njemu. Pitao je ko ga je postavio, oni su, misleći da sam ja, tako i rekli. Bio sam u desetom redu i pričao sa Zonjom, a Arkan me zove odozdo i kaže nešto u fazonu ili da navijam normalno ili da se gubim sa stadiona. Zonja nije znao ko je on, pa je glasno pitao ko je taj i šta hoće. Arkan je to čuo i zapretio da će da nam je*e kevu obojici.

Te večeri oko tri došli su mi na vrata Ječa i još četiri momka. Ne znam kako su saznali gde stanujem, tek zvonili su, keva je rekla da nisam tu, ali nije htela da otvori. Malo su navaljivali i otišli.

Otad počinje pritisak na vođe. Vojvoda je od Dime Glavonje saznao da Arkan zna sve o poznatim navijačima (meni, Crvku, Peci, Šuci, Vojvodi, Zelji...) više nego što naše majke znaju o nama (adrese, telefoni, s kim se družimo, gde izlazimo...) i da nam se ne piše dobro.

Foto: Tanjug/AP

Nekoliko dana kasnije Arkan je preuzeo tadašnju zadrugu "Amos", koja je prodavala navijačke rekvizite. Prvo je u saradnji s Todom uzeo Šucu pod svoje. Arkan im je svima podelio džempere i jakne. Sve one stvari koje smo mi tražili i jurili danima i mesecima oni dobijaju preko noći. Opravio im je bubnjeve, dao razglas, 3.000 maraka da odu preko i kupe baklje i vulkane, dobili su avion za gostovanje u Glazgovu. Dobili su prostoriju na istoku, pregrađenu na tri dela: u jednom prodavnica, u jednom radionica i u jednom soba. Imaju TV 80 cm, telefon, krevet. Dežurstvo 24 sata dnevno, a mislim i da ih je naoružao. Na platnom spisku su Crvko, Ljubinko, Stane, Zelja, Peca Debeli, Dule, Peca Panker, Šuca, Staniša, Srba, Zonja. Plata 700 maraka.

Sve odluke se donose na sastancima javno, ali uglavnom je usvajano ono što bi on predložio. Arkan nije bio čovek koji bi trpeo drugačije mišljenje. U početku je bio dosta tvrd, ali je posle shvatio da istina i nije baš onakva kakvu su mu na početku prezentovali. Kasnije je postao fleksibilniji i nije se mnogo mešao u rad severa. Mene je nekoliko puta, preko Ljubinka, zvao da im se priključim. Bio je korektan i nije me čačkao iako sam otvoreno pričao protiv njega. Mislim da me je gotivio jer sam bio svoj i tvrdoglav.

KNELETOV START

Kneleta je na sever doveo Radule, klinac iz mog kraja i odličan huligan. Radule je u početku išao s nama, a kasnije s drugima. Sjajan momak, srčan, hrabar i uvek spreman za akciju i tuču, ali nezgodan kada popije. Pred neki košarkaški derbi dovede mi Radule nekog klinca (Tima je rođen 1964, a Knele 1970, prim. aut.) i kaže: "Ej, ovo je moj drugar Knele, dobar je klinac i hoće da ide s nama na derbi i da se bije sa grobarima." Bio je malo uplašen, upijao je svaku reč koju bismo rekli Radule i ja. Ispunio je zadatak i nabavio štangle koje smo nosili na taj derbi i odlično se pokazao.

Foto: printskrin

Posle nekoliko dana zvao me je i rekao da je imao problema s nekima na Medaku. Otišli smo da vidimo šta je u pitanju, ali nismo našli te likove. Posle je Knele svima govorio da je on ultras i da su njegovi ultrasi išli da se biju za njega. Išao je na još nekoliko derbija s nama i pričao da ultrasi idu s maramama i naoružani štanglama i biju grobare. Družio se posle i na severu prvenstveno sa svojima iz Jerkovića, uključujući i grobara Žapca (ubijen nekoliko godina kasnije u Vojvode Stepe, prim. aut.).

Kada se odvojio od nas, Kneletovo prvo gostovanje s ekipom iz Jerkovića bilo je u Nišu. Bila je to 1987. Bilo mu je mnogo stalo do probijanja i sticanja imena, tako da nije birao sredstva za to. Nas nije dirao jer je imao respekt prema nama, a i zahvalnost jer smo ga prihvatili kad je bio klinac i išli da se bijemo za njega ako treba.

O Kneletu je Tima govorio i nedavno u jednom intervjuu:

- Knele je bio željan da napravi ime. Da svi kažu da je Knele najhrabriji, najluđi. Sve one kajle, novac, automobili kod njega su bili sekundarni. Glavno mu je bilo da postane ime.

ŠEŠELJ

Početkom devedesetih, kad je počinjalo višestranačje, na nekom mitingu upoznao sam Voju Šešelja. Kasnije sam bio na slavi kod Bilija iz Pančeva, gde je i Šešelj bio gost. Sedeo sam pored njega, a on je sve vreme negativno komentarisao moju pripadnost SPO.

Foto: Tanjug/N. ANĐIĆ

VUK DRAŠKOVIĆ

Početkom devedesetih, u predizbornoj kampanji, upoznao sam Vuka Draškovića. Vuk je bio dosta različit od onog kako je izgledao na sceni. I dan-danas mislim da je od početka bio na nekim drogama, da li koki ili tabletama, ali zar to menja stvar? Veoma harizmatična ličnost, jedno vreme sam ga obožavao, a onda se pokazalo da je... Ne znam kako da kažem... Recimo da je katastrofa najbolja reč.

BADŽA

Jednom sam, sredinom devedesetih, posle utakmice otišao u klub i Cvele me zvao da dođem. Bio je u društvu sa Radovanom Stojičićem Badžom, koji je tada bio zamenik ministra policije. Upoznao nas je i rekao da me Badža zamolio da mu dam jednu baklju za njegovog sina. Naravno, odmah sam doneo tri komada i jedno vreme smo imali sitne protekcije zbog toga.

MILOŠEVIĆ

Čuvenu utakmicu u Maksimiru Dinamo-Zvezda 1990. obeležila je, uz sve što svi dobro znamo, i jedna manje poznata scena.

Mi smo dolivali ulje na vatru, klicali smo Srbiji, pevali četničke pesme i slično. Tada su Hrvati počeli da pevaju: "Slobo, Srbine, čakija ti ne gine." Slobodan Milošević je za njih bio personifikacija Srbije i Srba. Mi smo prihvatili i maltene zajedno s njima pevali isti stih. Tog 13. maja prvi put se javno pevalo protiv Miloševića. Hrvatima definitivno ništa nije bilo jasno.

ZORAN LILIĆ

Sa Zoranom Lilićem, tada predsednikom SR Jugoslavija, upoznao me je Cvele. Cvele me je zamolio da dam nekoliko baklji za Lilićevog sina. Lilić je bio grobar, a sin mu je navijao za Zvezdu. Bio je klinac i često je dolazio u kancelariju navijača da kupi nove brojeve našeg časopisa.

BORA ĐORĐEVIĆ

Sredinom devedesetih, kada smo pravili prvu navijačku kasetu, upoznao sam Boru Čorbu. Dugo sam ga gotivio zato što je bio nacionalista i antikomunista. Jedno vreme smo se družili. Vodio sam ga na sever, na utakmice, ali sam se kasnije u njega razočarao zbog njegove podrške DSS i Koštunici. Ostali smo u super odnosima, ali smo prestali da se viđamo.

Foto: Foto Miroljub Radivojević/Turistička organizacija Leskovac

TITOVA SMRT

Tog 4. maja 1980, kada je zvanično umro Josip Broz Tito, Zvezda je igrala u Splitu sa Hajdukom. Prvi put se igralo na novom stadionu Poljud. Iz Beograda je krenula, za to vreme, velika grupa navijača, nekih 120 momaka. Nikada do tada u Split nije išlo toliko navijača iz Beograda. Kada je voz ulazio u Split, odmah posle nekog tunela, kamenovan je. Momci su povukli kočnicu i izašli iz voza. Splićana je bilo manje nego nas i počeli su da beže, a neki od njih su dobili batine. Kasnije je bilo vijanja po gradu, oni su premlatili neke naše grupice, ali su i naši njih rasterivali.

Foto: RTS/printscreen

Na stadionu se navijalo koliko se moglo. U jednom trenutku spiker objavljuje da je umro Tito. Tajac na stadionu, kad odjednom Peca Bolesnik (Peca Panker) počinje da peva: "Druže Tito, mi ti se kunemo...". I ceo stadion prihvata pesmu. Ta scena je kasnije godinama prikazivana na televiziji. Nikome ni danas nije jasno šta je bilo Peci da uradi tako nešto, da li se zezao ili je nešto drugo bilo u pitanju. Kad se završila pesma, onda je iz kopa sa severa, gde su bili navijači Hajduka, počela pesma "Hej, Sloveni..." i opet peva ceo stadion.

Posle utakmice je veća grupa Splićana došla ispred naše tribine, ispred svih je izašao jedan od tada viđenijih njihovih navijača i rekao: "E, imate sreće što je umro Tito, pa vas nećemo tući zbog onog jutros. Sledećeg puta biće svašta." Posle je razgovor bio ležerniji, razgovaralo se kako je kad se igra derbi u Beogradu i slično.

BONUS VIDEO: