Oni su ubijeni zbog Kosova: Hoće li Vučić preživeti?

Autor:

Vesti

28.05.2019

09:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Svi koji su u Srbiji pokušali da reše problem Kosova, na ovaj ili onaj način, to su platili glavom. Slobodan Milošević nije pristajao na dijalog tvrdeći da je "Kosovo srce Srbije". Završio je u Hagu i tamo je umro (mnogi sumnjaju i da je ubijen). Zoran Đinđić ponavljao je da se pitanje Kosova mora što pre rešiti i predlagao niz rešenja, od federalizacije do podele Kosova. Neposredno pred smrt poslao je čak i ruskom predsedniku Putinu svoju verziju rešenja kosovskog čvora. Likvidiran je iz snajpera, u atentatu, u dvorištu Vlade Srbije.

RepublikaFoto: Tanjug/Dragan Antonić/Darko Vojinovic/Dimitrije Goll
Aleksandar Vučić, Slobodan Milošević i Zoran Đinđić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić grčevito pokušava da se izbori za kompromisno rešenje po kojem Priština neće dobiti sve, a mi nećemo sve izgubiti. Sagovornici Srpskog telegrafa, među kojima su istoričari, analitičari, bezbednjaci, novinari, upozoravaju da je i njegova glava u torbi - politički ili bukvalno.

Istoričar Božidar Kljajević kaže da je moguć svaki scenario, pa i tragičan, po predsednika Vučića, ako bude nagovešteno konačno rešenja kosovskog pitanja, jer je to bio slučaj i sa njegovim prethodnicima.

- Nismo imali sreće od Drugog svetskog rata. Tito je sve što je činio, namerno i svesno, činio na štetu Srbije. U periodu kad smo mogli to da rešimo, između osamdesetih i devedesetih godina, naša postava političara je bila slepa za to pitanje. Milošević je pokušao nešto, mada ga je u tome mnogo sputavala žena Mira Marković. Đinđić je, kažu mnogi, stradao zbog borbe protiv Evrope za Kosovo, isto to može zadesiti i Vučića. Predsednik Vučić pokazuje snagu da se ne boji ni smrti ako je razlog Kosovo - objašnjava Kljajević.

 

 

I novinar Milomir Marić, koji je nekoliko puta u svojim emisijama po više sati razgovarao s Vučićem, primećuje da se predsednik Srbije svim silama bori za KiM i da je svestan opasnosti koja mu preti i od domaćih i inostranih faktora.

- On ne dozvoljava da ga strah savlada i ide iz borbe u borbu, bez obzira na pritiske. Njemu su otvoreno pretili i političkom i životnom likvidacijom, ali to kod njega uopšte nije izazvalo strah. Vučić je izgubljenu bitku za KiM vratio u igru. Ranije inostrani centri moći nisu hteli ni da razgovaraju, on je uspeo da to ponovo postavi kao važnu temu u kojoj učestvuju međunarodni posrednici - naveo je Marić.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ima sličan stav:

- Njegov život je već ugrožen, on je pokazao hrabrost, ličnu i političku, jer je uspeo da se suprotstavi velikim i moćnim zapadnim državama koje bezuslovno podržavaju kosovsku nezavisnost. Životna opasnost je utoliko veća jer je Vučić kriminalizovan po pitanju ubistva Olivera Ivanovića i optužen na najgori mogući način.

Slobodan Milošević

Uspon Miloševića i ukidanje autonomije Kosova

Početkom 1989. godine Slobodan Milošević ukida autonomiju Kosovu, a njegov trijumf je ovekovečen 28. juna 1989. godine na Gazimestanu, prilikom proslave 600. godišnjice Kosovske bitke. Milošević je u svom govoru Kosovo nazvao srcem Srbije, što je kasnije postalo široko prihvaćena politička parola.

Nakon ovoga, kosovski Albanci započinju sa izgradnjom paralelnih institucija. Septembra 1991. godine kosovski Albanci su održali i nezvanični referendum o nezavisnosti. Na osnovu referenduma, nepriznata republika Kosovo je proglašena nezavisnom od Jugoslavije. U stvarnosti, ona nije funkcionisala kao nezavisna država, nego kao paralelan sistem vlasti.

Tokom 1998. godine OVK se omasovljava i započinje gerilske borbe sa srpskim snagama bezbednosti, što prerasta u kosovski rat. Nekoliko insceniraniih incidenata i navodnih zločina dovodi do NATO intervencije i bombardovanja Srbije u martu 1999. Nakon 78 dana Srbija je primorana da se povuče sa Kosova. Oko 100.000 Srba napušta Kosmet.

Umro je u Haškom tribunalu 11. marta 2006. u svojoj ćeliji u Sheveningenu.

RepublikaFoto: Tanjug
Atentat na Đinđića

Đinđić upozoravao UN da Albanci žele nezavisno Kosovo

Premijer Srbije Zoran Đinđić predlagao je niz rešenja, od federalizacije do podele Kosova. Osim toga, u gotovo svim njegovim izjava se moglo čuti jedno - da se pitanje Kosova mora što pre rešiti. Ubijeni premijer je još 2003. godine upozorio Savet bezbednosti UN da Albanci žele nezavisno Kosovo.

"Kosovo je opasnost za srpsku državnost, rana kroz koju može da nam iscuri poslednja kap krvi. Moramo da je zatvorimo na neki način. Maksimalno povoljno za sebe, ali uz kompromis sa drugom stranom, sa Albancima koji na Kosovu žive", izjavio je Đinđić u svom poslednjem intervjuu iz 21. februara 2003. godine.

Osim toga, u nekoliko svojih izjava o Kosovu Đinđić je žestoko kritikovao međunarodnu zajednicu i govorio da je "poslednji trenutak za razgovore o Kosovu". Kako kaže, "međunarodna zajednica jedno govori, a drugo radi".

Mesec dana pred smrt Đinđić je spremao dogovor o Kosovu s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i naglasio da je posle tri i po godine boravka međunarodnih snaga na Kosovu potrebno da se ozbiljno promisli koncepcija trajnog rešavanja tog problema. Njegov predlog bio je kompromis koji bi zadovoljio obe strane, i srpsku i albansku.

Đinđić je od komandanta snaga NATO u jugoistočnoj Evropi Gregorija Džonsona tražio da obezbedi uslove za povratak do 1.000 pripadnika jugoslovenskih snaga na Kosovo u skladu sa Rezolucijom 1244.

U februaru 2006. godine započinju pregovori o statusu Kosova. Međunarodni posrednik, finski političar Marti Ahtisari, predložio je plan o "nadziranoj nezavisnosti", koji je srpska strana odbila, a kosovska prihvatila. U dogovoru sa zapadnim silama skupština Kosova je 17. februara 2008. jednoglasno proglasila nezavisnost Kosova.

Zorana Đinđića ubio je "zemunski klan" 12. marta 2003.

Krcun se zalagao za podelu Kosova

Među beleškama Slobodana Penezića Krcuna, nekadašnjeg načelnika Ozne, ministra policije i predsednika srpske vlade početkom šezdesetih godina prošlog veka, koje su sačuvane u užičkom istorijskom arhivu, nalazi se i izvod iz Krcunovog referata izgovorenog na partijskom plenumu 1959.

Krcun je tada rekao da bi "najbolje bilo na Kosovu oformiti dva sreza - jedan za Kosovo, jedan za Metohiju", odnosno za podelu na albanski i srpski deo. Neki su u toj njegovoj ideji prepoznali još jedan od razloga zbog koga je ubijen. Penezić je, naime, poginuo u saobraćajci 6. novembra 1964. na Ibarskoj magistrali, ali malo ko veruje u tu verziju. Naprotiv, mnogi su ubeđeni da je njegovu pogibiju lično naručio Tito.

Dekan Fakulteta za bezbednost prof. dr Miroslav Bjegović ističe da su vidljivi dosadašnji loši rezultati rešavanja kosovskog pitanja od naših bivših predsednika.

- Jasno je za čije interese i ciljeve su oni rešavali srpsko pitanje, kao i pitanje Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, gde su imali odlučujući uticaj, a posebno Slobodan Milošević. Današnja Srbija ima predsednika koji je biran da donose istorijske odluke za svoj narod i državu, a nije biran da kleči pred bilo kim, da se plaši bilo koga i ispunjava bilo čije zahteve, već samo onih koji su ga birali - podvukao je Bjegović.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (14)

Loading
Mila

28.05.2019 09:31

Ovo je jako slozeno i tesko pitanje vezano za KiM, nadamo se dobrim rezultatima . Neka nas sve sacuva Gospod.

Vera

28.05.2019 09:38

Naravno da hoće ! Ovog puta pitanje Kosova će biti rešeno mirnim putem.

mirko

28.05.2019 09:39

Drzava svim snagama mora zastititi predsedika

saska

28.05.2019 09:43

Teska situacija ali ne zelim da verujem u tragican kraj vec da ce se sve uciniti i zavrsiti dobro