Jezivo svedočenje pripadnika škorpiona: Ispovest Srbina koji je ubio 272 Bošnjaka!

Foto: Printscreen/TeslaVision.TV

Pero Petrašević

Osuđen je na 13 godina, a iz zatvora je izašao nakon 11 godina i 10 meseci robije. Iza rešetaka otišao je sa 118 kilograma, a izašao sa 61, tri stenta i bajpasom, bez svih zuba i insulinskom terapijom zbog pogrešnog lečenja. Zdravstveno stanje i jeste razlog zbog čega je pušten pre isteka kazne, ali, kako kaže, on je umro 2003, kada ga je izdala država za koju se borio, a sada živi veresiju.

- Nekada zažalim što nisam poginuo. Bio sam spreman da dam život za svoju zemlju, a ona me prodala. Meci i udarci nisu bol, izdaja je bol - rekao je Petrašević.

Iako i sam priznaje da pre rata nisu gledali ko je bio koje nacionalnosti i da je imao dobre drugare i među muslimanima, da su jedni kod drugih spavali, išao kod njih za Bajram, jedva čekao njihove baklave... U ratu su svi pokazali pravo lice. Tako je i on priznao da je ubio 272 muslimana.

U zatvor je otišao nakon što je u javnost dospeo snimak o likvidaciji muslimana 1995, a po njegovim tvrdnjama, javnost je videla samo delić onog što je nekome odgovaralo.

Foto: twitter.com/S_Rabinal Srebrenica Orić odlučivao ko će preživeti Srebrenicu Pero Petrašević ističe da se u Srebrenici nije dogodio genocid i da je o tome ko će preživeti odlučivao lično Naser Orić. - Ako kažu da je to bio genocid, kako to da smo im ostavili 1,5 kilometar za povlačenje iz Srebrenice. To što muslimani pričaju o nekakvom proboju "hodom smrti", to je laž, jer tim putem je i Naser Orić izašao iz Srebrenice. Takođe, Orić je lično odlučivao ko će izaći iz Srebrenice. Pitate li se zašto među ubijenima nema imućnih muslimana... Pa od 20 do 50.000 maraka koštala je sloboda. Orić je odlučivao ko će ostati živ, a ko ne u Srebrenici. On je direktni krivac za stradanje svoga naroda. Drugo, gde su nestali i gde su sahranjeni srebrenički Srbi koji se navodno nalaze zakopani u raznim jamama? Voleo bih kada bi jednog dana kroz kosti moglo da se odredi ko je koje nacionalnosti. Došlo bi se do toga da je 80 odsto Srba sahranjeno u Potočarima - priča Petrašević

- Snimak koji se pojavio na TV od nepunih pet minuta je u stvari video-kaseta koja traje 160 minuta, a koju je krijući snimio naš pripadnik. Na snimku se videlo da mi "Škorpioni" likvidiramo ljude islamske veroispovesti, ali to je bilo naređenje od ljudi koji su tada komandovali, a i danas su na funkcijama i nisu odgovarali za komandnu odgovornost. Stradao je običan vojnik. Ja kao izvršilac sam proglašen ratnim zločincem i optužen da sam 272 muslimana likvidirao, koliko ih je tužilaštvo izbrojalo. Ja sam na sudu to i priznao, a i da nije bio snimka, a da je došlo do suđenja, ja bih to priznao. Ja sam to radio za državu, a ne za sebe - tvrdi Petrašević.

Kako kaže, u Trnovu nisu ubijeni obični civili.

- Na kaseti oni jesu bili u civilu, ali narod na njihovim nogama ne vidi vojničke čizme. Odakle civilu vojnička čizma? To su ljudi koji su učestvovali u likvidacijama Srba u selu Kravica nadomak Bratunca uoči Božića. Direktni likvidatori ljudi koji su poklali žene, decu i starce - tvrdi bivši Škorpion.

Beba ispečena u smederevcu Iako ističe da nema problema sa "ratnim snovima", mnogo je toga što ne bi voleo ponovo da vidi. - Nikada više ne bih voleo da vidim bebu ispečenu u rerni smederevca, na tacni, kroz nju zaboden bajonet i kroz bajonet zaboden nož na kojem piše: "Prijatan tek, Srbi". Nikada u životu ne bih voleo da vidim razapetu ženu od 25 godina zakucanu krovnim ekserima za gredu zakucanu za drvena vrata, rasporenog stomaka, a fetus bebe od nekoliko meseci na podu. Pogotovo ne bih voleo da vidim kako deca stradaju, a video sam mnogo toga - ističe bivši "Škorpion".

On je, kaže, kaznu odslužio, a njegovi saborci, neki mrtvi, neki u ilegali, pobegli su plašeći se da ne prođu kao i on, dok još 14 "Škorpiona" izdržava kaznu u Sremskoj Mitrovici.

Na slobodi kao na kazni Petrašević tvrdi da rat u Bosni, Hrvatskoj i Košare nisu ništa naspram 49 meseci provedenih u samici i izdaje koju je doživeo od države za koju je život bio spreman da da. - Ponekad požalim što nisam poginuo u ratu kada sam doživeo da me država proda. Ne bole te meci, mrtvi prijatelji koji ti umiru da rukama, boli izdaja rođene države. Umrli su mi roditelji, sve što sam imao država mi je oduzela, nema svoju porodicu, dobio sam od prijatelja koga sam upoznao u zatvoru ključ od njegovog stana u Beogradu i tu boravim. Nisam se borio za ovakvu slobodu. Izašao sam nesretan iz zatvora, ostavio sam tamo moju familiju, ti momci u zatvoru su moja braća, moje sve. Žalim dan kada sam izašao iz zatvora - kaže on.

- Neki su dobili 20, neki 40 godina robije. Ali s punim pravom mogu da kažem da svi vi danas ne bi bili ovde da nije bilo ljudi kao što sam ja i mene sličnih. Bilo bi kao što je Tuđman rekao Slobi Miloševiću, da će u Zemun Polju za katolički Božić piti kafu. I tako bi i bilo. Srbija se nije branila u Srbiji, već u Republici Srpskoj, a Srbija je posle svega toga žive sahranila ljude koji su joj davali svoj život - zaključuje Pero Petrašević.