Srbiji mrve sa EU stola

Foto: Tanjug/AP

EU

Suština je, kako je Srpskom telegrafu pojašnjeno u diplomatskim izvorima, što će pre punopravnog članstva biti uvedeno nekoliko međukoraka (pogledajte okvir), a to će dodatno otežati i usporiti prijem novih država, pa i Srbije. Samim tim, 2025. godina, koja je ranije pominjana kao mogući datum ulaska naše zemlje u EU, postaće nemoguća misija.

Nosilac liste konzervativne Narodne partije Evrope (EVP) na izborima za Evropski parlament Manfred Veber, koji je viđen kao budući prvi čovek Evrope, sa mnogo jačom pozicijom nego što je sada ima Žan-Klod Junker, istakao je u intervjuu bečkom Standardu da je zapadnom Balkanu potrebna evropske perspektiva, ali se odmah i ogradio, rekavši da se izričito zalaže za postepeno uključenje novih članica. A kada je objasnio šta to podrazumeva, postalo je jasno da ćemo, kako je to juče rekao jedan od naših sagovornika atletskim žargonom, umesto trke na 400 metara, trčati 400 metara sa preponama.

DIREKTNO PITANJE

Na direktno pitanje novinara kako će ići dalje širenje EU, Veber je objasnio svoj model, iza kojeg, kako navode zapadne diplomate s kojima smo razgovarali, stoje Nemačka i Francuska.

- Zalažem se za ponovno razmišljanje o modelu pristupnog procesa. U tom procesu uvek imamo jako duge razgovore na nivou službenika i u jednom trenutku dobijemo celokupni pristupni paket na sto. Trebalo bi mnogo više ići u pravcu postepenog uključenja, bukvalno korak po korak, najpre u zajedničko tržište, pa u roming, pa zajednički Erazmus prostor (saradnja u obrazovanju, prim. aut.). Trebalo bi delovati postepeno kako bismo umanjili strahove postojećih članica - naveo je Veber, ne ostavljajući mnogo dilema oko smanjenja brzine pridruživanja novih članica.

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović za Srpski telegraf Foto: Tanjug/T. VALIČ Vladislav Jovanović - Kao što bi narod poslovično rekao: Ne lipši magarče do zelene trave. Njima je važno da odugovlače i ne preuzimaju bilo kakvu preciznu obavezu dok ne rekonstituišu EU. Očigledno da tandem Francuska-Nemačka treba da određuje uloge igre, a što se nas tiče, ima i drugu komponentu, da nas drže u nekoj nadi i vezanosti za njih kako bi dalje mogli da utiču na naš odnos prema pitanju Kosova, Rusiji i Kini.

S druge strane, analitičar Predrag Rajić Veberovu izjavu ocenjuje kao ohrabrujuću:

- To znači da ćemo moći da konzumiramo prava koja imaju punopravne članice EU i da pridobijemo benefite koje sada nemamo. Bolje išta nego ništa. Oni su svakako sad u unutrašnjim previranjima i ne znaju kako će EU izgledati u narednih pet, deset ili 15 godina. Dobro je da već sad imamo naznaku kako će se kretati njihova politika, pa da možemo i sami da planiramo.

Njegov kolega Dragomir Anđelković, međutim, smatra da konačno treba da razbijemo iluziju da ćemo pristupiti EU, kao Mađari ili Česi.

Anđelković: Treba da iskoristimo maksimum i razvijemo odnose kakve ima Švajcarska Foto: Public Dragomir Anđelković - To nije realno. Treba da iskoristimo maksimum, da pokušamo da razvijemo odnose kakve ima Švajcarska, da razvijemo ekonomsku saradnju sa EU koliko god je moguće, ali da se pomirimo sa činjenicom da nećemo biti integralni član EU, što je za nas dobro jer možemo da razvijamo ekonomske odnose istog intenziteta i sa Rusijom i sa Kinom i sa EU.

Pet koraka pre priključenja  1. Delimični ulazak na zajedničko tržište 2. Ukidanje rominga 3. Zajednički Erasmus prostor, priključenje obrazovnim projektima 4. Uvećanje sredstava za pristupne fondove 5. Probni period od 12 meseci pre učlanjenja

Hladan tuš i za Tursku

Koliko će se promeniti stav EU po pitanju novih članica, vidi se i na primeru Turske. Tako se Veber založio za blisko partnerstvo umesto priključivanja, bar na određeni (duži) rok.

- Moramo biti konkretni u ponudama. To, na primer, znači podizanje na viši nivo carinske unije. Moramo pojačati saradnju, želimo bolju razmenu u kulturi i razmenu studenata. Neophodna nam je i saradnja u borbi protiv terorizma. Spreman sam, pod određenim uslovima, i da razgovaramo o viznoj liberalizaciji - rekao je Veber, ne pominjući ni u polurečenici članstvo Turske u EU.

Foto: Tanjug/AP

Redžep Tajip Erdogan

Iza Vebera stoji Angela

Manfred Veber, nemački poslanik u Evropskom parlamentu, dobio je pre nekoliko meseci podršku partija desnog centra, koje vladaju u EU, kao kandidat za novog predsednika Evropske komisije. On je na samitu Evropske narodne partije (EPP) u Helsinkiju, uz jasnu i direktnu podršku Angele Merkel, izabran za nosioca liste te grupacije na izborima za Evropski parlament, koji se održavaju ovog meseca. Pobedio je bivšeg premijera Finske Aleksandra Stuba.

Makron: Polako s primanjem Foto: Tanjug/AP Emanuel Makron Da Veber ne govori samo u svoje ime i u ime Angele Merkel, potpuno je jasno kada se pogleda šta je o proširenju EU govorio francuski predsednik Emanuel Makron. - Ne treba primati nove članice dok se EU dodatno ne integriše i ne spovede nove reforme - bio je jasan Makron.

Ukoliko se EU ne zainteresuje više za Balkan, pre svega najmoćnije zemlje, neki drugi akteri, koji imaju interes da učestvuju u dijalogu Beograda i Prištine i povećaju uticaj u regionu, mogli bi da uskoče, upozorila je juče generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

- Pre svega mislim na SAD, a zatim na Rusiju, Kinu, Tursku. Svi su oni zainteresovani - rekla je Grubješićeva.

Ona je dodala da je to jedan od razloga i zbog kojeg je sazvan nedavni sastanak u Berlinu.