Ćuruvijine ubice poslale poruku smrti Zoranu Đinđiću!

Foto: www.profimedia.rs

Zoran Đinđić

Slučaj koji je prilično uzdrmao novoformiranu vlast dogodio se u nedelju 27. januara 2001. u sedištu Demokratske stranke u Krunskoj 69 u Beogradu.

Tamo su Đinđić i Petrović imali sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova Dušanom Mihajlovićem, da bi oko 19 sati, taman kad su razgovarali o ekipama za rasvetljavanje ubistava, odjeknuli pucnji ispod prozora. Za volanom crnog službenog BMW automobila upucan je u ruke Petrovićev vozač Dragan Jakšić.

- Automobilu ispred ulaza u sedište DS prišao je mladić sa crnom kapom, otvorio vrata od auta, pripucao u Jakšića dok je on pokušavao da potegne sopstveni pištolj, a zatim pobegao - nađeno je u izveštaju istrage koja je tada sprovedena.

Foto: Profimedia

Slavko Ćuruvija

MAFIJA U PANICI

Komentarišući ovu pucnjavu, Đinđić je tada rekao: 

- Očigledno je došlo do panike u redovima organizovanog kriminala. Napad na novoizabranog načelnika DB usmeren je na to da nas u novoj vladi uplaši.

Ozvučena Vlada Objašnjavajući zašto se sastanak održao u prostorijama DS, Đinđić je rekao da "prostorije ne čine politiku". Međutim, mediji su u to vreme naveliko pisali da su prostorije Vlade ozvučene i da se u Nemanjinoj izbegavaju razgovori o istragama o "sprezi organizovanog kriminala sa bivšim policijskim i političkim vrhom".

Da su premijer i njegova vlada meta, potvrdio je tadašnji ministra policije Dušan Mihajlović.

- Čim smo počeli da presecamo spregu organizovanog kriminala sa bivšim policijskim i političkim vrhom, imamo reakcije koje nisu neočekivane.

Pravda je ovom presudom navodno zadovoljena, ali ko je zapravo povukao oroz na novinara? Bivši obaveštajac Božidar Spasić tvrdi za Srpski telegraf da je ranjavanje Petrovićevog šofera nesumnjivo bila poruka da se rešavanje slučaja "Ćuruvija" stavi ad akta.

Kao što među američkim mafijašima slanje belih hrizantema znači "mrtav si", tako se i napad na Petrovićevog vozača iščitava kao jasna poruka vlastima da stopiraju istragu naručilaca profesionalnih ubistava kakvo je bilo Ćuruvijino. Podsetimo da je novinar likvidiran sa 17 metaka u sačekuši na ulazu zgrade u kojoj je živeo na Vaskrs 11. aprila 1999, usred NATO agresije. Čitav slučaj posle nepunih 20 godina dobio je epilog u petak, kada su četvorica optuženih dobili ukupno 100 godina robije.

Šef deset meseci Goran Petrović bio je načelnik Resora DB od 26. januara do 15. novembra 2001. Od deset kandidata za mesto šefa državne bezbednosti, Petrović je prošao u krug od četiri, a izabran je navodno zato što za njega nije urgirala nijedna stranka iz DOS. Vlada Srbije je Petrovića razrešila dužnosti posle nepunih deset meseci, do pobune Jedinice za specijalne operacije i nemogućnosti da JSO stavi pod kontrolu. Inače, Goran Petrović je bio prvi Beograđanin na čelu te službe.

- Taj trapavi atentat, kako ga mi u službi zovemo, bio je opomena premijeru da se ni u ludilu ne usudi da otvori istragu u vezi sa Ćuruvijinim ubistvom, što je Đinđić bio obećao kad je došao na vlast. Pouzdano znam da se na tom sastanku razgovaralo o zahtevima stranih službi da im se preda kompletna arhivska dokumentacija DB, što je dodatno izrevoltiralo pripadnike te službe. Nakon ovog pokušaja ubistva započeo je veliki talas obračuna, a svakako najšokantniji je bio atentat na premijera - objašnjava Spasić.

Foto: ST/V. LUKIĆ

Božidar Spasić

(NE)NAMERNA GREŠKA

Koministar policije u tadašnjoj prelaznoj vladi Božo Prelević za naš list ističe da su upravo od službe DB potekle informacije da zbog ovog slučaja premijer ne treba da bude zabrinut za svoju bezbednost.

- Prema tadašnjim podacima, bilo je utvrđeno da je taj mladić imao psihičkih problema i kao takav je bio poznat policiji i ranije. Naravno, prvo smo svi pomislili da je ovo bio znak upozorenja određenih kriminalnih grupa u obračunu sa državom. Međutim, pošto smo od službe DB dobili informaciju da to nije ništa dramatično i nema nikakve veze sa eventualnom pretnjom po državni vrh, onda je bilo potpuno besmisleno da ja kao koministar tvrdim suprotno. Uvek ostaje mogućnost greške, koja može biti i namerna, ali ne mogu da tvrdim da li je u ovom konkretnom slučaju do nje došlo - navodi Prelević.
Goran Petrović juče nije odgovarao na pozive Srpskog telegrafa.

Branka Prpa, supruga Slavka Ćuruvije Foto: ST/N. MANDIĆ Branka Prpa Kurak nije bio iznad mene Sve ono što sam posvedočila u vezi sa atentatom potvrđujem i sada. Ne mogu da kažem da je čovek koji je stajao meni nad glavom Miroslav Kurak kada je njegovo lice veoma specifično. Pregledala sam detaljno na stotine albuma sa fotografijama i Luka Pejović je najsličniji izvršiocu jer ima lice koje sam upamtila u trenutku kada vam život visi o koncu. Uvek ću tvrditi da Kurak i Pejović nemaju baš nikakve sličnosti.

Mile Novaković, bivši načelnik UKP Foto: Medija centar Beograd Mile Novaković Nekoliko sekundi velikog straha Veliki je pomak napravljen u donošenju ove presude s obzirom na to da je predmet star 20 godina. To što Kurak ne odgovara opisu navodnog ubice ne znači da je Branka Prpa mogla da ga prepozna u tih nekoliko sekundi velikog straha. Ipak, ne bih mogao sa sigurnošću da kažem da li i koliko je slučaj upucavanja Petrovićevog vozača bio opomena Đinđiću da se mane rešavanja Ćuruvijinog ubistva.

Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić Foto: printscreen/Studio B Rajko Danilović Najdirektnija poruka Đinđiću Povezanost ubistava Ćuruvije i Đinđića u smislu opomene premijeru ukoliko se razračuna sa nalogodavcima likvidacije novinara nikada nije bila predmet istrage. Nemam dovoljno podataka da bih to komentarisao, ali je vrlo moguće da je pokušaj atentata na Petrovićevog vozača bila najdirektnija poruka Đinđiću kako bi znao s kim ima posla i u šta se upušta. Ko zna šta bi se sve otkrilo kada bi se zašlo u te detalje, ali se sprega delovanja službe u oba ubistva nikada nije istraživala.

Pratilo ih 30 operativaca

Ćuruvijina supruga Branka tokom svedočenja je ispričala da godinu i po dana od ubistva Slavka Ćuruvije uopšte nije bilo istrage, a da je ona kasnije više puta pokretana i obustavljana i da je to zavisilo od političke volje. Kako je navela, nju i supruga je tog kobnog 11. aprila pratilo najmanje 30 pripadnika službe DB, u šta se uverila listanjem poverljivih dokumenata.

- Nataša Kandić mi je u novembru 2000. dala dokument "Ćuran", u kojem se vidi da su nas tog dana pratili operativci DB. Pročitala sam ga i rekla da je verodostojan jer su svi podaci bili tačni. Tu su bili navedeni detalji koje je mogao da zna samo neko ko je bio u opservaciji. Taj dokument je bio prvi trag ka nekome - rekla je Prpa u istrazi.

Ona je dodala da je šest meseci pre ubistva Slavko bio proganjan, da su mu plenili imovinu jer je bio opasnost za režim, koji je želeo da ućutka javnost.

ONI SU OSUĐENI 100 godina robije za Ćuruvijine ubice

Rade Marković - bivši šef Resora DB - optužen za podstrekivanje na teško ubistvo - uhapšen 2001. - osuđen na 30 godina

Milan Radonjić Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ Milan Radonjić - šef beogradskog centra DB - optužen za podstrekivanje na teško ubistvo - uhapšen 2014. - osuđen na 30 godina

Miroslav Kurak - pripadnik službe DB - optužen za teško ubistvo u saizvršilaštvu - u bekstvu od 2006. - osuđen na 20 godina

Ratko Romić Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ Ratko Romić - pripadnik službe DB - optužen za teško ubistvo u saizvršilaštvu - uhapšen 2014. - osuđen na 20 godina