Nedimović: Dvaput umalo da poginem kao ministar, a ovo nikad ne bih radio!

Foto: ST/N. MANDIĆ

Iskustvo gradonačelnika mu pomoglo

- Najvažnija stvar za PKB su investicije jer on bez investicija ne može više da funkcioniše. Toliki dugovi su bili, oko 80 miliona evra, da je pretio sam sebe da uguši. Ovo je najbolja opcija koja je mogla da se desi - da se proda, ali tako da se investitor obaveže da ima određen broj zaposlenih i da nastavi sa poljoprivrednom aktivnošću. Zluradi kažu da tamo ima građevinskog zemljišta, samo što ih niko nije obavestio da građevinsko zemljište nije bilo predmet prodaje. Očekujem da PKB vrlo brzo sa investicijama poveća ratarsku proizvodnju i u sektoru stočarstva.

* Mnogi poljoprivrednici se žale da je prikupljanje papirologije za bespovratna sredstava iz IPARD programa EU jako komplikovano i dugo traje.

- Ne može neko da dobije 500.000 evra na nivou zahteva na A4 formularu. To ne postoji nigde na planeti, možda je postojalo '74, ali ta zemlja više ne postoji. Za 2019. je planirano da se realizuje minimum 40-50 miliona evra. Mislim da ćemo prešišati taj iznos. Svakako u upravi za agrarno plaćanje postoji sektor za edukaciju koji se bavi komunikacijom sa poljoprivrednicima i pružanjem pomoći. Njima se mogu obratiti za bilo koji savet u vezi sa IPARD programom.

* Predsednik Vučić je nedavno izjavio da su mnogi ministri zainteresovani za mesto šefa BIA. Vi?

- To je jedna od poslednjih stvari koju bih radio. Ma ni mrtav.

* Zašto?

- Zato što sam video kako to funkcioniše. Išao sam u školu za to i znam sve. Neka hvala.

* Koliko vam je funkcija gradonačelnika pomogla kao ministru poljoprivrede?

- Da nisam imao to iskustvo, dva puta bih poginuo na mestu ministra u političkom i funkcionalnom smislu.

Foto: ST/N. MANDIĆ

DRAG GOST Ministar posetio našu redakciju

* Kada?

- Tokom protesta malinara i borbe s ledom na Dunavu i Savi.

* Koja vam je najteža priča koju ste doživeli na terenu?

- Dok sam bio gradonačelnik, ubedljivo najteže mi je bilo za vreme poplava. Kada sam došao u situaciju da mogu da doživim da za dva sata može da nestane grad koji vredi više milijardi evra. Od kada sam ministar, najteže mi je bilo u Ivanjici sa 700 malinara, a vrata na drugoj strani. Tri i po sata kao na baražnoj vatri, odgovaram na svako njihovo pitanje. I doživeo sam da mi na kraju aplaudiraju. Ja sam prosečan Srbin, pozitivnih stvari se slabo sećam.

* Mora da postoji bar nešto.

- Pa, hajde... Mislim da je to dobijanje IPARD akreditacije. Tada sam shvatio da smo prvi put nešto veliko i opipljivo uradili i da će ljudi imati veliku korist od toga u godinama pred nama. Takođe, velikom pozitivnom stvari smatram otvaranje fabrike "Srem Šid", koja nije radila 20 godina.

* Šta se dešava sa Tenisom, nemačkim kraljem mesa? Kad dolazi u Srbiju?

- Ministarstvo je na komisiji donelo saglasnost za projekte Kikinda i Zrenjanin, čeka se Tenis da pristupi zaključenju ugovora, što se nas tiče, mi smo spremni. Oni su dobili 1. januara 2018. lokaciju Kikinda, a lokaciju Zrenjanin od 1. novembra 2019. Očekujem narednih dana odgovor kad će ugovor biti zaključen.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Zaboravlja dobre stvari, kao i svaki Srbin

* Kad ulazimo u Svetsku trgovinsku organizaciju?

- U STO nećemo ući dok ne regulišemo pitanje trgovine GMO hrane. Kod nas je nulta tolerancija i na proizvodnju i na trgovinu. Šta je tu bolje, pametnije, to je sad stvar za diskusiju, ali ima jedan kuriozitet koji je neverovatan. Kad kupite grlo stoke koja je jela GMO hranu, vama se to meso ne računa kao GMO. Imate selo na granici sa Hrvatskom, uvezete svinju odatle i ono nije GMO, a jelo GMO hranu. Mi stalno sprečavamo nelegalnu proizvodnju. Najviše je ima u Mačvi, oni su kao sumanuti za GMO sadnjom.

*Pomažu li kazne?

- Kazne su ludačke. Od toga da uništimo sve, da bude gonjen krivično i još ga stavimo u pasivan status da ne može više da koristi podsticaje države. I kazne daju efekta, do minimuma je doveden GMO uzgoj.

Foto: ST/N. MANDIĆ Nedimović bi uzgajao lešnik i višnju Uzgajao bi višnju i lešnik * Kada biste se bavili poljoprivredom proizvodnjom, koja bi to bila? - Voćarstvom, i to dve kulture - oblačinska višnja i lešnik. Ova višnja je dobrog kvaliteta i ima potražnju na svetskom tržištu. Može mašinski da se bere, što snižava troškove. A lešnik zato što će Srbija za desetak godina, kad svi zasadi dostignu pun kapacitet, biti lider u proizvodnji. I zbog prisustva "Ferera", koji je ozbiljna platforma sa hiljadu kooperanata. Lešnika ima za svega pet odsto potreba na svetskom tržištu. U Turskoj niče kao divlja biljka, a kod nas ima savršene klimatske predispozicije da može da se proizvodi najkvalitetniji lešnik. Biće i pilot-projekat za organski lešnik upravo kod nas. A i nisu velika ulaganja. Borovnica je savršena takođe. *A maline i kupine? - Što se tiče malina i kupina, svakom bih dao savet da pređu na organsku proizvodnju i mašinsko branje. Trošak radne snage će stalno rasti...