POSLEDNJI STRAŽAR GNJILANA! Priča o jednom od najvećih srpskih heroja s Kosmeta - SAM STAO PRED ALBANSKU RULJU DA BRANI SPOMENIK CARU LAZARU!

Miroslav Jovanović, poznatiji kao Miki Sojka, ostao je u Gnjilanu 1999, braneći spomenik knezu Lazaru uprkos tome što su Srbi napuštali svoja ognjišta.

Ova odluka da brani srpske simbole i nasleđe od albanskih paravojnih formacija, koje su sistematski uništavale srpsku kulturnu baštinu, dovela je do njegove herojske pogibije.

Miki Sojka, dugogodišnji član lovačkog udruženja, rođen 1954, bio je poštovan građanin Gnjilana.

Njegova poznata izjava: "Pa nek idev more, rođo. Ja kude će idem? Ovaj kaldrma pod noge, toj mi je i kuća i grob. Ne mož' Lazar sam da čuva trg, neje red. Koj će mu kaže dobro jutro kad svane, ako svi pobegnemo", najbolje dočarava njegovu neizmernu hrabrost i posvećenost rodnom kraju i srpskim svetinjama u najtežim vremenima.

VIHOR ZLA

Poslednji stražar Gnjilana, kako je u narodu prozvan, herojski je poginuo braneći spomenik knezu Lazaru tokom sukoba 1999.

Foto: Tanjug /Dušan Aničić

 

U vihoru zla koji je 1999. zahvatio Kosovo i Metohiju, dok su kolone Srba u tišini napuštale svoja ognjišta, jedan čovek je odbio da uzmakne. Miroslav Jovanović, poznatiji kao Miki Sojka, izabrao je da ostane u Gnjilanu?

- Miroslava su svi poštovali. Svoj mir je pronalazio u prirodi kao dugogodišnji član lovačkog udruženja u Gnjilanu. Na starim fotografijama koje se i danas čuvaju, vidimo ga nasmejanog s drugovima lovcima. To su slike srećnijih vremena kada su šume oko Gnjilana bile mesta susreta, a ne poprišta tragedije. Međutim, leto 1999. promenilo je sve. Donelo je velika stradanja za srpski narod u celom Kosovskom pomoravlju. Kada su se oblaci rata nadvili nad Gnjilanom, Miki nije odložio pušku, ali je cilj postao drugačiji: odbrana sopstvenog kućnog praga - navodi se na stranici Koreni, gde je objavljena priča o ovom heroju koji je životom platio vernost svom kućnom pragu i svetinjama.

Foto: Profimedia Joel Robine Afp Profimedia

 

 

Nakon povlačenja srpske vojske, albanske paravojne formacije su počele sistematski da uništavaju srpske simbole i nasleđe, navodi se na ovoj stranici:

 

- Postoji taj dramatičan trenutak koji se u Gnjilanu prepričava kao završna scena jedne epohe. Kada su poslednje srpske porodice kretale u neizvesnost, jedan poznanik mu je doviknuo: "Mile, bre, što čekaš toj? Ne vidiš li, sve otide... Nema više ni živ stvor u čaršiju!"

Miroslav, ponosni lovac koji je poznavao svaku stopu ove zemlje, pogledao je u spomenik knezu Lazaru i mirno odgovorio rečenicom koju smo već citirali, ali uradićemo iz velikog poštovanja to ponovo:

- Pa nek idev more, rođo. Ja kude će idem? Ovaj kaldrma pod noge, toj mi je i kuća i grob. Ne mož' Lazar sam da čuva trg, neje red. Koj će mu kaže dobro jutro kad svane, ako svi pobegnemo.

NA POLOŽAJU

Foto: APFootage Alamy Profimedia

 

Kada je Kfor stupio na tlo Kosova i Metohije, razularena masa počela je s uništavanjem svega što je srpsko. Jedan od njihovih ciljeva bio je i spomenik caru Lazaru u centru Gnjilana.

U trenutku kada je nekoliko stotina Albanaca krenulo da ruši ovaj sveti simbol, Miki Sojka je stao sam pred njih. Naoružan, zauzeo je položaj, a kada su krenuli ka njemu otvorio je vatru.

Njegova odlučnost i hrabrost naterale su ih na povlačenje. Međutim, sukob nije tu završen. Ubrzo se pojavio američki helikopter, otvarajući vatru na Mikija Sojku.

On je uzvratio vatru, gađajući u pravcu helikoptera, koji se potom udaljio. Nažalost, vojnici iz tog helikoptera su ga na kraju ubili hicem u srce.

Bonus video