TRIJUMF I PORAZ - NAUK IZ JUGOSLOVENSKE LEKCIJE! Autorski tekst: Nataša Jovanović, novinarka

Nekoliko dana nakon što je srpska elita tog 1. decembra 1918. s ushićenjem pozdravila stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koje će, istorija dokumentuje, epohalni srpski trijumf u Prvom svetskom ratu pretvoriti u nacionalnu tragediju biblijskih razmera, omamljena rulja u Zagrebu uzvikivala je na Jelačića trgu: "Dole Srbija „ "Dole ciganski kralj".

Nismo čuli?

Više od dve decenije kasnije, 1941, pre nego što će uslediti pokolj u glinskoj crkvi, jedan od pripadnika ustaškog pokreta reći će zatočenim Srbima: "Na ovo ste osuđeni 1918." 

Foto: commons.wikimedia.org/Spellcast

KAKO SE KALILA

Oglušili smo se o poruke?

Ideja o nacionalnom jedinstvenu troimenog naroda Južnih Slovena u okviru zajedničke države pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca kalila se tokom godina trajanja Prvog svetskog rata.

Tekst Deklaracije o ujedinjenju, koju je pročitao predsednik Vlade Nikola Pašić, posle pobede u Cerskoj bici, a uoči ofanzive na Kolubari, izazvao je oduševljenje među Srbima. Nesumnjivo da su Srbi u novoj državi videli viziju obnove velikog Dušanovog carstva. Ono što budi sumnju jeste pristanak učesnika na Versajskoj konferenciji na formiranje nove države, uz dozu žaljenja što država-pobednica u Velikom ratu više ne postoji. Sam predsednik francuske vlade Žorž Klemanso izrazio je u Versaju svoje veliko žaljenje što je s političke pozornice sveta nestalo jedno veliko istorijsko ime - Srbija. Ipak, nova tvorevina je pozdravljena od velikih sila.

Zašto?

U osnovi, Kraljevina SHS prihvaćena je u Versaju s idejom da ispuni dve geopolitičke funkcije.

S jedne strane, da bude brana interesima SSSR na Balkanu, a s druge da bude brana prodoru Nemačke na Balkan, što je prevashodno odgovaralo interesima Engleske i Francuske. Već 1940. London pokazuje svoje verolomstvo. Britanci nisu ni prstom mrdnuli kada je Bugarska pristupila Trojnom paktu, ali su to učinili zloupotrebom puča u Jugoslaviji 27. marta. Podsetimo, da je mnogo kasnije, 1953, Čerčilov sin priznao da 27. mart nije srpsko već englesko delo, što navodi na zaključak da Srbi 27. mart nisu mogli da prihvate zbog etosa izgrađenog na Lazarevom opredeljenju, ali i to da je etos bio zloupotrebljen.

U osnovi, Londonu je trebao novi front na Balkanu, a za njegov nastanak bilo je neophodno da se Bugarska i Jugoslavija nađu na dve različite strane. Kao što su u cilju rasplamsavanja rata u Evropi, Britanci žrtvovali Čehoslovačku, verbalno joj garantujući suverenitet, a zabranjujući Pragu u leto 1938. da kupi oružje od Moskve. U svom dnevniku Stojadinovićev sekretar Milan Jovanović Stojimirović piše da je zamisao bila da se "dovede Nemačka što bliže Turskoj i Rusiji, ne bi li se zapalio jedan novi deo Evrope, što dalje od Ostrva".

Svesna klopke u kojoj se našla, noć uoči bombardovanja Beograda, jugoslovenska delegacija odlazi u Moskvu. Ostala je anegdota da ih je Staljin prekrstio kao kakav episkop. Zaista, bilo je kasno. Već sutradan, 6. aprila, nacističke snage bombarduju Beograd. Ostatak priče znamo.

Foto: wikipedia

KLANJE I ORANJE

Srpska istorija u svom dugačkom kretanju između "klanja i oranja" i danas se nalazi pred ispitom, pred kojim bi ovaj, u osnovi dobar i grešni narod, svojim izborom u korist nekih "zajedničkih" vrednosti, mogao da ugrozi srpske nacionalne interese? U tom ključu, treba tumačiti i otpor srpskih studenata i njihovim pokrovitelja s univerziteta i EU prema osnivanju srpskih studija u Nišu koje bi eto rasturile globalistička gnezda i vratile nauku na srpsko stanovište.

Ili ako hoćemo jezikom geopolitike: ne čini li se da je kolektivni Zapad, u nekakvom budućem evropskom sukobu, našoj zemlji namenio geopolitičku funkciju kakvu je imala Kraljevina Jugoslavija 1941?

Ne zaboravimo da nas je London pustio niz vodu...

BONUS VIDEO