ISTINA O UBISTVU ĐINĐIĆA IZ PRVE RUKE: Guri o Legiji, padanju države i 5. oktobru: ATENTAT JE MOGAO BITI SPREČEN!

U ekskluzivnom intervjuu komandanta Žandarmerije policijskog generala Gorana Radosavljevića Gurija, kog je prošle godine dao za Republiku, saznaćete sve o događajima koji su prethodili promeni vlasti 5. oktobra 2000, samom tom danu, kao i svemu što je kasnije usledilo. Naravno, nezaobilazan deo je njegovo poznanstvo sa Zoranom Đinđićem i ljudima iz okruženja premijera koji je ubijen 2003. u atentatu za koji je naš sagovornik rekao da je mogao biti sprečen.

 🟥 Na Kosovu ste se upoznali s Legijom. Kakav utisak je ostavio na vas?

- Tu smo se zvanično upoznali, ali čuli smo jedan za drugog i ranije. On je bio komandant jedne policijske jedinice, koja je u tom trenutku bila možda najopremljenija u državi. On je njih vodio, ja sam vodio drugu javnu bezbednost i on je bio, slobodno mogu da kažem, jedan od najspremnijih momaka, dosta smo sarađivali i čak je u pojedinim momentima dolazilo do toga da nije hteo da radi akcije ako moje jedinice nisu bile tu. Imali smo sjajan odnos i posle rata na Kosovu, za vreme vežbi...

Foto: Printscreen

🟥 Godinama kasnije biva uhapšen i optužen da je učestvovao u ubistvu premijera Zorana Đinđića. Pred predaju je prvo pozvao vas.

- To je posle drugi deo njegovog života. Ja, kao neko ko je radio u državnim organima, moram da im verujem, a postoje i dokazi za to, ali o tome više znaju ljudi koji su bili u Upravi kriminalističke policije. U tom momentu Legija je bio najtraženiji begunac na svetu. Mnogi su želeli njegovu smrt, i iz pozicije i iz opozicije. Tadašnja pozicija je bio predsednik Vojislav Koštunica i ljudi koji su bili oko njega, verovatno su želeli neku priču s njim da naprave, verovatno, ograđujem se. Da je ubijen, tadašnja opozicija bi rekla da je ubijen najveći kriminalac na svetu, pozicija bi rekla super, nema od dogovora ništa... Ja sam imao te informacije da su neke ekipe krenule da ga likvidiraju kada se predao, kada se posvađao tada sa suprugom. Moj cilj je bio samo da ga sklonim s ulice, a on mi je rekao da želi da skine ljagu s jedinice, da hoće da dođe da svedoči. Rekao sam da je to njegovo pravo i to je to. Sve to je bilo kao na filmu. Ja sam odmah obavestio ministra Dragana Jočića, tada, načelnika Resora javne bezbednosti. Oni su rekli da ga dovedemo u zgradu, doveo sam ga, nakon toga su mi rekli da sam slobodan, a šta su dalje razgovarali, iskreno, ne znam.

🟥 Poznavali ste i Zvezdana Jovanovića?

Foto: Profimedia

- Njega sam znao još mnogo ranije, od 1992, sa obuka na Tari. On je bio sjajan borac, sjajan čovek. I sada, na kraju, kada malo više znamo, mogu da kažem da je Zvezdan Jovanović to uradio kao vojnik, ne iz koristoljublja. Mnogi od tih ljudi su imali neku korist od toga, on nije. Ja sam znao i njegovu porodicu, on je bio sjajan borac, mi smo se
dosta i družili pre toga.

🟥 Da li verujete da je ubistvo moglo biti sprečeno?

- Verujem. Ja sam često bio u kontaktu sa Zoranom, što posredno, što neposredno. Mi smo njemu predlagali da ga obezbeđuju profesionalci jer da su ga profesionalci obezbeđivali, do toga verovatno ne bi ni došlo. Međutim, Zoran je imao tu jednu crtu tvrdoglavosti u sebi, kao i neki drugi ljudi koje sam posle upoznao u politici. Nije hteo to, hteo je neke svoje ljude, kojima je na neki način hteo da se oduži za onu stranačku borbu pre nego što su došli na vlast. Neki od tih njegovih ljudi su bili poznati policiji odranije, oni nisu hteli da sarađuju s njima. Uostalom, nisu bili ni obučeni za obezbeđenje ličnosti tog kalibra.

🟥 Vaše poznanstvo sa Đinđićem je zanimljiva priča.

- Veoma. Ja nikog od tih lidera DOS nisam znao. Znao sam da je Legija održavao kontakt sa Đinđićem, pokojni Boško Buha sa Čovićem, ja nisam ni sa kim. Kada je sve ono bilo oko 5. oktobra, imali smo suluda naređenja od tadašnjeg ministra policije, koja smo mi tada odbili, nismo jednostavno želeli da idemo na svoj narod. Bili smo stava da politika treba da radi svoje, mi svoje i tako je i bilo. Ja sam nakon nekoliko dana tokom kojih nisam išao kući, otišao da se presvučem i utom me pozvao Legija i rekao da Zoran Đinđić hoće da se upozna sa mnom. Ja sam u tom momentu već bio doneo odluku da napuštam službu, rekao to ženi... Ja mu kažem da sam tek došao kući, te da ako želi da me upozna - neka dođe. Kad, posle par minuta zvoni telefon, kaže Legija: "Eto Zorana za 15 minuta." Ja kažem ženi, ona kaže: "E, baš će Đinđić da dođe kod nas." Kad, posle 15 minuta dolaze Zoran, Čeda Jovanović, Dragoljub Marković... Ja sam tada živeo na Novom Beogradu, cela zgrada izašla, saobraćaj zaustavljen... On dolazi, mi se upoznajemo, pitam ga šta će da pije, zeleni čaj samo, ništa drugo. Zoran tada počinje da me ubeđuje da se vratim u službu, zbog dece, budućnosti, kaže da je razgovarao s Karlom del Ponte, da je ona rekla da za mene nemaju ništa, da nisam činio nikakva zlodela. Ja sam mu rekao da sve to znam, ali rešio sam da napustim službu... Pita me posle nekog vremena imam li francuski konjak, da popijemo nešto, ja mu kažem da nemam, a žena iz predsoblja dolazi i kaže: "Kako nemamo francuski konjak, evo ga." Popijemo mi po konjak i on mi tada kaže, u redu, ako si tako rešio, ja sam došao da upoznam tebe, tvoju porodicu, ti sutra dođi da upoznaš moju. Tako je i bilo. Sećam se on je tada živeo na Studentskom trgu, ja odem, upoznam Ružicu, malog Luku, Jovanu... I on, čovek s takvom harizmom, dođe meni i kaže: "Evo, vidiš, zbog ove dece ti nama trebaš." I tako sam se vratio u službu.

🟥 Učestvovali ste i u čuvenoj akciji "Sablja", kako se sada sećate tog perioda?

Foto: Srpski telegraf

- Tu akciju su primarno vodili UBPOK i UKP, tada general Bora Banjac i Mile Novaković. Oni nisu imali dovoljno obučene ljude jer ovi su bili banda velikog kalibra, ubice, na kraju, znamo posle sve o njima i oni nisu to mogli da urade bez pomoći Žandarmerije, koja je tada bila u punoj snazi. Mi smo tada radili s njima asistencije i zaštitu državnih organa. UBPOK nije mogao da uđe u Šilerovu bez asistencije Žandarmerije jer se očekivalo da će da se puca ako bi ušli. Zahvaljujući tom vremenu, kada je bilo takvo drugarstvo i kolegijalnost, ja bih i danas voleo da je tako, da se to radi na jedan poziv Bore Banjca ili Mileta Novakovića ili na moj poziv njima. Mi smo se za pet minuta sve dogovorili, izveli
svaku akciju, pa i onu najtežu... Tako da je Žandarmerija tada dala sve od sebe i pokazalo se ispravno što smo se dogovorili da formiram jednu profesionalnu jedinicu. Žandarmerija je odgovorila zadatku u potpunosti.

BONUS VIDEO