DEBLOKADA ORAOVICE, I TO BEZ VEĆIH ŽRTAVA, SLOMILA POBUNU! Kako je u maju 2001. poražena teroristička oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca!

Deblokada Oraovice je akcija pripadnika Vojske SR Jugoslavije i Policije Republike Srbije pod zajedničkom komandom Združenih snaga bezbednosti (vojska + policija), koja se dogodila 14. maja 2001. u selu Oraovica, protiv albanskih terorista iz OVPMB (teroristički ogranak OVK - Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca).

Prethodno su 13. maja teroristi napali policiju kod samog sela, koja je, uzvrativši vatru, ubila dvojicu terorista. To se sve događalo tokom pobune na jugu Srbije.

NAJVEĆI USPEH

U antiterorističkoj akciji pod komandom Združenih snaga bezbednosti angažovana je i Jedinica za specijalne operacije (JSO), poznata i kao "crvene beretke".

Sama deblokada sela sprovedena je 14. maja i u njoj je, kako su pisali mediji, poginulo pet pripadnika OVPMB, a ranjena su i dvojica pripadnika MUP Srbije.

Bezbednosne snage su 15. maja, nakon završetka akcije, zarobile 98 Albanaca koji su pokušali da se izvuku iz Oraovice, ali su svi nakon detaljne provere i ispitivanja pušteni kućama jer se radilo o civilima, a ne o pripadnicima OVPMB. Kfor je na administrativnoj liniji s Kosovom zarobio 45 terorista.

Deblokada Oraovice je predstavljala najveći uspeh naših snaga, posebno zato što je sve izvedeno bez žrtava, iako su albanski teroristi, praktično, držali veliki broj civila kao taoce.
Naime, između 10. juna 1999. i 25. novembra 2000, pripadnici OVPBM, koji su bili naoružani najsavremenijim automatskim i drugim naoružanjem, izvršili su 399 terorističkih napada na jugu Srbije. OVPMB je u napadima koristio uglavnom ručno naoružanje, puškomitraljeze, minobacače, antitenkovske i protivpešadijske mine, ručne granate i snajpere. Tom prilikom ubijeno je 11 srpskih policajaca, a 39 je ranjeno. Ubijeno je osam civila, a veći broj je ranjen. Ranjena su i dvojica posmatrača UN i kidnapovana dva civila.
Deblokada je usledila posle provokacija albanskih terorista kod Oraovice 13. maja. Tog dana iz pravca rejona Ljoki mal u 06.10  otvorena je vatra iz pešadijskog naoružanja na jedan vis iznad Oraovice. Nešto kasnije, u 07.00 časova iz pravca sela Oraovica ekstremisti su otvorili vatru prema položajima snaga bezbednosti, a u isto vreme su iz Kopnene zone bezbednosti ispalili tri mine iz minobacača po položajima jugoslovenskih snaga na platou pored crkve i pravoslavnog groblja u Oraovici. Oružana dejstva po ovim položajima ponovljena su i u 07.20. Na patrolu policije koja se kretala od Preševa ka Oraovici, u 11.55 sa svog punkta, koji je urađen u toku noći, ekstremisti su otvarali vatru iz streljačkog naoružanja. Od 14.10 s istog punkta teroristi su dejstvovali i iz protivavionskih mitraljeza kalibra 12,7 mm. Ekstremisti su nastavili napade u širem rejonu Oraovice od 18.35 ispaljivanjem četiri minobacačke mine na položaje snaga bezbednosti u okolini groblja u selu. Oružana dejstva prema položajima policije prestala su oko 20 časova. Posledica nije bilo, a policija je odgovorila na napade.

Narednog dana, deblokadi Oraovice prethodili su mnogobrojni apeli teroristima da se predaju, odnosno meštanima da se odupru pritiscima terorista i ne pridružuju im se. Većina meštana se zaključala u svoje podrume. Samo mali broj civila se borio. Prilazi selu su bili utvrđeni mnogobrojnim rovovima, bunkerima, punktovima i mitraljeskim gnezdima, a na putevima su postavljene blokade. Prema lokalnom stanovništvu koje im nije pružilo podršku teroristi su primenili represivne mere, uključujući i paljenje nekoliko kuća.
Oko 17 časova snage bezbednosti su opkolile Oraovicu, pozivajući teroriste da polože oružje. Iz pravca Preševa nastupali su pripadnici Posebne jedinice policije (PJP) i 78. motorizovane brigade, dok su 63. padobranska i 72. specijalna brigada preko brda albanskim teroristima došle iza leđa probijajući se kroz minska polja, čime je praktično presečena odstupnica borcima OVPMB. Pripadnici snaga bezbednosti su do 20 časova deblokirali dve trećine sela, uključujući i glavni seoski put koji je bio pod blokadom, i tada su oružana dejstva prestala. Sutradan je sve okončano.

SPOJILI SE

Konačno je, na zahtev Nebojše Čovića, komandant Združenih snaga bezbednosti general-potpukovnik Ninoslav Krstić naredio obustavu vatre, a teroristi su pozvani da napuste Oraovicu. Sukob je, posle zatišja, ponovo buknuo i potrajao do 16.30, kada je naređena još jedna obustava vatre. Tokom borbi iz sela je pobegao Mustafa Šaćiri sa svojim ljudima. Posle njihovog povlačenja teroristi su nastavili s pregrupisavanjem snaga, uz povremene oružane provokacije iz rejona Ljoki mal, Bukovskih livada i sela Bukovac, unutar Kopnene zone bezbednosti. Vojska i policija su akciju završile, tako što se uveče kolona združenih snaga iz sela spojila s jedinicama koje su bile na brdu. Selo je oslobođeno i OVPMB je nanet ključni udarac tokom oružane pobune na jugu Srbije.

Čović: Sve je odrađeno korektno i profesionalno

Nebojša Čović, koji je te 2001. bio na čelu Koordinacionog centra za Preševo, Bujanovac i Medveđu, rekao je nakon akcije da je ona bila sprovedena kao akcija ulaska jugoslovenskih snaga u selo Oraovica, te da je odrađena maksimalno korektno i profesionalno. On je demantovao da je u akciji bilo žrtava i saopštio je da su povrede stopala zadobili pripadnici Vojske Jugoslavije Dario Stošić iz Niša i Nikola Milić iz Jagodine.

- Ulaskom u to selo našli smo tri sveže humke, jedan leš na kraju sela i ništa više - rekao je Čović na konferenciji za novinare u Bujanovcu.

Koordinator državnog tima za jug Srbije Nebojša Čović, kako je tada saopšteno, sastao se s izaslanikom generalnog sekretara NATO Piterom Fajtom. Čović je na konferenciji za medije u Bujanovcu rekao da je sastanak završen bez konkretnih rezultata. On je podsetio da su sporazum o demilitarizaciji sela Lučane pozdravili predstavnici međunarodne zajednice, ali da ga predstavnici albanske nacionalne zajednice nisu potpisali jer su, umesto dva komandanta militantnog krila albanskih ekstremista, poslali pomoćnika koji nije bio nadležan da priča o tim stvarima.

- Sada, kao i obično, pokušavaju da nas okrive jer smo navodno tražili proširenje zahteva. Mi nikakvo proširenje zahteva ne tražimo, samo tražimo pomeranje svih bunkera i punktova i potpunu demobilizaciju Lučana, shodno sporazumu. Znači da nema naoružanih i da se omogući potpuna sloboda kretanja putem Bujanovac-Konculj-Gnjilane - objasnio je Čović. 

BONUS VIDEO