MRAČNE JAME SU PROŠLOST - U RUDNICIMA JE NASA TEHNOLOGIJA: Savremeno rudarstvo ruši sve predrasude

Čo­ve­čan­stvo tre­ćeg mi­le­ni­ju­ma ne­za­mi­sli­vo je bez ru­da­r­stva. Bu­kval­no ne pos­to­ji ni­jed­na sa­vre­me­na lju­d­ska de­lat­nost ko­ja ne za­vi­si od ma­te­ri­ja­la do ko­jih mo­že­mo do­ći sa­mo zahvaljujući ru­da­r­stvu. Po­red to­ga, ni pla­ne­tu ne mo­že­mo da za­šti­ti­mo bez ove industrijske gra­ne. Bez proi­zvod­nje e-vo­zi­la, so­lar­nih pa­ne­la, ve­tro­tu­r­bi­na..., ko­je se zasnivaju na ta­ko­zva­nim kri­ti­č­nim sirovinama i dru­gim ma­te­ri­ja­li­ma ko­ji se mo­ra­ju do­bi­ti rudarskom ek­sploa­ta­ci­jom, uz im­pe­ra­tiv da to bu­de na od­go­vo­ran i odr­živ na­čin, ne bi bi­lo ni ze­le­ne tra­n­zi­ci­je.

ZA­Š­T­I­TA ŽI­V­O­T­NE SREDINE

Sa­vre­me­ne te­h­no­lo­gi­je ko­je se da­nas pri­me­nju­ju u odr­ži­vom ru­da­r­stvu dra­sti­č­no su smanjile uticaje na ži­vo­t­nu sre­di­nu i po­ve­ća­le pro­du­k­ti­v­nost i bez­bed­nost na ra­du, a uz to su krei­ra­le no­va, dru­ga­či­ja ra­d­na me­sta.

Pre­dra­su­de ko­je smo ima­li o ru­da­r­stvu, kao o mra­č­nim ja­ma­ma pu­nim vla­ge u ko­ji­ma vladaju ne­hu­ma­ni uslo­vi, dav­na su pro­šlost. Na­j­bo­lji pri­mer za to je ru­d­nik Bo­li­den u švedskom na­se­lju Ga­r­pe­n­be­rg, 250 ki­lo­me­ta­ra se­ve­roi­sto­č­no od Sto­k­ho­l­ma. Ru­d­ni­ku je, nai­me, pre­ti­lo za­tva­ra­nje, ali su za­hva­lju­ju­ći mo­de­r­nim te­h­no­lo­gi­ja­ma i au­to­ma­ti­za­ci­ji sačuvana ra­d­na me­sta. Lju­di ko­ji da­nas ra­de u Bo­li­de­nu mo­gu se slo­bod­no na­zva­ti  "rudarima­ iz bu­du­ć­nos­ti". Ra­de na du­bi­ni od oko ki­lo­me­tar ispod po­vr­ši­ne ze­mlje, ali u klimatizovanim ka­n­ce­la­ri­ja­ma, izo­lo­va­nim od ga­le­ri­ja, gde se vr­ši bu­še­nje ci­n­ka i sre­bra.

Foto: projekat jadar

*3D ma­pa istra­žnog bu­še­nja u Ja­dru, ko­m­bi­no­va­ne du­ži­ne bu­šo­ti­na od pre­ko 200 ki­lo­me­ta­ra

Oni da­ljin­ski upra­vlja­ju te­škom ma­ši­nom iz udob­nos­ti svo­jih fo­te­lja po­mo­ću džoj­sti­ka i ekra­na mo­ni­to­ra, a au­to­ma­ti­za­ci­ja je po­mo­gla sma­nje­nju ri­zi­ka i po­di­za­nju pro­du­k­ti­v­nos­ti, pro­mo­vi­sa­nju in­te­gra­ci­je že­na jer od 440 ra­d­ni­ka u Bo­li­de­nu, čak 18 od­sto pred­sta­vlja­ju že­ne.

- Usva­ja­nje no­ve te­h­no­lo­gi­je za nas je na­čin da za­dr­ži­mo svo­ja ra­d­na me­sta, a ti­me i da pre­ži­vi­mo - ka­že Ulf Gu­sta­f­son, pred­stav­nik si­n­di­ka­ta IG Me­ta­ll u ru­d­ni­ku za portal Ilo.org.

Ista pri­ča va­ži i za osta­le ru­d­ni­ke u Šved­skoj, No­r­ve­škoj i Fin­skoj.

Po­se­b­no me­sto za­slu­žu­je pri­ča o špan­skom ru­d­ni­ku vo­l­fra­ma Sa­lo­ro, u kom je spro­ve­den re­vo­lu­cio­nar­ni na­pre­dak ko­ji me­nja kon­tu­re ru­da­r­ske in­du­stri­je. Oni su s ci­ljem odr­ži­vos­ti, in­te­gri­sa­li te­h­no­lo­gi­ju so­r­ti­ra­nja re­n­d­ge­n­skog pre­no­sa (KS­RT) u svo­je ope­ra­ci­je. Ovaj zna­ča­jan isko­rak ne sa­mo da ozna­ča­va ko­rak ka po­ve­ća­nju efi­ka­snos­ti, već na­gla­ša­va po­sve­će­nost upra­vlja­nju ži­vo­t­nom sre­di­nom u va­đe­nju vo­l­fra­ma, me­ta­la klju­č­nog za vazduhoplovstvo, ele­k­tro­ni­ku i vo­j­ni se­k­tor.

Foto: projekat jadar

*Te­škim ka­mio­ni­ma bez vo­za­ča u ru­d­ni­ku Pi­l­ba­ra ko­m­pa­ni­je „Rio Ti­n­to" upra­vlja se sa uda­lje­nos­ti od 1.500 ki­lo­me­ta­ra iz kon­tro­l­nog ope­ra­ti­v­nog cen­tra „Ru­d­nik bu­du­ć­nos­ti"

JA­D­A­R­IT PR­E­D­N­O­ST SRBIJE

Jed­na od na­j­sa­vre­me­ni­jih te­h­no­lo­gi­ja ko­je se ko­ri­ste u in­du­stri­ji je te­h­no­lo­gi­ja „di­gi­tal­ni blizanac", ko­ju je osmi­sli­la ame­ri­č­ka sve­mi­r­ska age­n­ci­ja NA­SA. Ova te­h­no­lo­gi­ja omogućava blis­ki na­d­zor ak­ti­v­nos­ti u real­nom vre­me­nu i po­mo­ći u pre­dvi­đa­nju bu­du­ćih do­ga­đa­ja, kao i u op­ti­mi­za­ci­ji na­či­na na ko­ji ru­d­nik i pos­tro­je­nje za pre­ra­du fu­n­k­cio­ni­šu. Upotreba tehnologije „di­gi­tal­ni bli­za­na­c" je planirana i za Pro­je­kat „Ja­dar" za pro­ce­se eksploatacije i pre­ra­de ru­de ja­da­ri­t.

Pod­se­ća­mo, sa­vre­me­ne ino­va­ti­v­ne i ze­le­ne te­h­no­lo­gi­je su ne­za­mi­sli­ve bez bo­ra i li­ti­ju­ma, ko­je mi­ne­ral ja­da­rit sa­dr­ži u zna­ča­j­nim ko­li­či­na­ma. Pro­je­kat „Ja­dar", pre­ma kva­li­te­tu mineralizacije ru­de, omo­gu­ćio bi zna­ča­j­no ve­ću go­di­šnju proi­zvod­nju u od­no­su na bi­lo ko­ji dru­gi po­zna­ti po­je­di­na­č­ni re­su­rs li­ti­ju­ma u Evro­pi. Do­dat­no, u po­re­đe­nju s dru­gim izvo­ri­ma li­ti­ju­ma, vi­so­ki sa­dr­ža­ji ko­ri­snih ele­me­na­ta u ja­da­ri­tu zna­če da će bi­ti po­tre­b­na eksploatacija ma­nje ko­li­či­ne rudnog tela, ma­nje rea­ge­na­sa u pre­ra­di i da će se generisati manja ko­li­či­na ot­pa­da za istu ko­li­či­nu li­ti­ju­ma.

- Pos­to­ji do­bra osno­va da se izve­de pro­je­kat ko­ji, sa sta­no­vi­šta eko­lo­gi­je i za­šti­te ži­vo­t­ne sre­di­ne, mo­že da bu­de ko­re­k­tan, uspe­šan i bez in­ci­de­na­ta - sa­gla­sni su pro­fe­so­ri Rudarsko-geo­lo­škog fa­ku­l­te­ta Če­do­mir Be­ljić i Ni­ko­la Li­lić, ko­ji su ra­di­li na Stu­di­ji pro­ce­ne uti­ca­ja na ži­vo­t­nu oko­li­nu Pro­je­k­ta „Ja­dar".

Na sa­j­tu ko­m­pa­ni­je „Rio Ti­n­to" na­vo­di se da je Pro­je­kat „Ja­dar" osmi­šljen ta­ko da se za pre­ra­du mi­ne­ra­la ja­da­rit ne bi ko­ri­sti­li re­su­r­si pi­ja­će vo­de. Te­h­no­lo­ški na­pred­na i veo­ma efi­ka­sna re­še­nja za tre­t­man vo­da ispu­nja­va­la bi sve stan­da­r­de za­šti­te ži­vo­t­ne sre­di­ne, uz po­što­va­nje pro­pi­sa Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i EU. Pre­ma pro­ce­na­ma, pre­ko 78 od­sto po­tre­ba za vo­dom mo­gu se po­d­mi­ri­ti iz so­p­stve­nih izvo­ra, pu­tem pri­ku­plja­nja at­mo­s­fe­r­skih vo­da, odvod­nja­va­njem po­d­ze­m­nih vo­da iz ru­d­ni­č­kih pros­to­ri­ja ili pre­či­šća­va­njem i re­ci­kli­ra­njem vo­da ko­je se već ko­ri­ste u pro­ce­su pre­ra­de. „Rio Ti­n­to" ta­ko­đe zna­ča­j­no ula­že u pre­la­zak na ele­k­tri­č­nu ru­da­r­sku me­ha­ni­za­ci­ju na ba­te­ri­j­ski po­gon, bu­du­ći da ova te­h­no­lo­gi­ja obez­be­đu­je ni­že ni­voe bu­ke, ni­že emi­si­je šte­t­nih ga­so­va i bo­lji kva­li­tet va­zdu­ha.

Pro­je­kat je osmi­šljen ta­ko da upo­tre­ba su­m­por­ne ki­se­li­ne bu­de stro­go kon­tro­li­sa­na i bezbedna. Su­m­por­na ki­se­li­na je već u ši­ro­koj upo­tre­bi u ra­zli­či­tim proi­zvod­nim pro­ce­si­ma u Sr­bi­ji, na­vo­di se iz ko­m­pa­ni­je. Temperatura na kojoj bi se su­m­por­na ki­se­li­na koristila u pro­ce­su pre­ra­de, iznosila bi 90°C, što je ispod ta­č­ke klju­ča­nja i vo­de i su­m­por­ne ki­se­li­ne, zbog če­ga u okvi­ru pro­ce­sa pre­ra­de ne bi do­šlo do ispa­ra­va­nja su­m­por­ne ki­se­li­ne. Planirano je da se su­vi osta­ci iz pro­ce­sa pre­ra­de ru­de zbi­ja­ju na de­po­ni­ji ko­ja bi bi­la pro­gre­si­v­no re­ku­l­ti­vi­sa­na.