JEO SAM CRVE I GLISTE: Šišao se patrljkom od limenke

Foto: Republika

Ugledao se na ptice da bi preživeo

- Jeo sam crve i gliste. Vidim kako to ptice rade. Stisnu kljunom crva ili glistu, njima neka tečnost izađe sa leve i desne strane, pa ga pojedu. Tako i ja, samo umesto kljuna iskoristim palac i kažiprst. Šišao sam se i brijao patrljkom od limenke. Tim parčetom metala sam i nokte rezao. Kada padne kiša u pustinji, dva ili tri puta godišnje, skinem se go i kupam kao pod tušem. Kazne me tako što me vežu za ruke i noge i razvuku u obliku zvezde, oborenog na stomak, i tako ležim 24 sata suvih usta. Jezik mi otekne i počne da me guši. Međutim, meni je to tuširanje bilo neverovatan doživljaj, nisam se žalio. Bog mi dao snagu i umeće, videli su to i oni bradati divljaci. Iskoristili su me za fizičke poslove, da im pravim kolibice za zaštitu od sunca i donosim vodu sa izvora. Dve kofe po 30 litara nosim u dve ruke, ko zna koliko pešačim, dole pesak, odozgo upeklo sunce u potiljak. Iskoči mi koleno pod tim teretom, padnem, oni se ne obaziru. Udaram pesnicom u nogu dok ne vratim čašicu gde joj je mesto i nastavim dalje - ispričao nam je čovek koji je više od 1.000 dana bio bukvalno rob terorista.

Foto: Promo foto

Najteže je bilo kad su mi kidali delove tela kleštima

Serža su oteli u Maliju, gde je kao građevinac sa kolegom Francuzom Filipom Verdonom otišao da pronađe nalazište materijala za pravljenje cementa.

- "Noć kada je vreme stalo", tako se zove moja knjiga o tih 1.112 dana iživljavanja bradatih divljaka nada mnom. Te noći u Maliju po šestorica maskiranih džihadista upala su u moju i sobu mog kolege Filipa. Uperili nam cevi kalašnjikova u glavu, udarali kundacima u slepoočnicu, a posle nas u zadnjem sedištu džipa odvezli u nepoznatom pravcu. Krv je lila i lepila se istovremeno po našem telu. Odskakali smo od gepeka džipa, udarali u stranice vozila dok nas nisu doveli do Sahare. Od tada svaki dan isti scenario: njihova molitva, mi gledamo. Oni nas psuju, vređaju, kažu da smo nevernici, da će nas Alah kazniti... Posle toga se igraju s nama njima beskrajno smešne igre: mi stojimo na pesku, a oni nišane u nas, pa kao slučajno opale pored, promaše nas. Međutim, s vremenom smo navikli. Mnogo teže je padalo kada nam kidaju delove tela kleštima...

Hronologija golgote
Novembar 2011. Lazarevića i njegovog kolegu Filipa Verdona Al Kaida otima u Maliju
Mart 2013. Zamalo da pogine od bombi i metaka francuskih aviona koji su napali logor džihadista u pustinji. U znak odmazde zbog francuske intervencije Al Kaida ubija njegovog kolegu Filipa
Novembar 2014. Džihadisti preko interneta objavljuju snimak Serža Lazarevića sa dugom bradom u kojem on moli Fransoa Olanda, tadašnjeg francuskog predsednika, da pregovara sa otmičarima i plati otkup za njega
Decembar 2014. Serž je na slobodi. Bio je poslednji oslobođen od 14 francuskih talaca koji su oteti u Maliju od 2011. U Parizu ga dočekuju Oland, supruga Mej i ćerka Kler
2015, 2016. i 2017. Serž se sa francuskim vlastima bori da vrati imovinu koju je imao pre otmice, a oduzeta je jer su mislili da je ubijen (stan, automobili, suvlasništvo u građevinskoj firmi, novac sa bankovnih računa). Sudiće se i sa državom Srbijom, koja je zamenila njegov identitet, zbog čega je mučen u zarobljeništvu
6. februar 2018. Serž ima promociju svoje knjige "Noć kada je vreme stalo" u Kući Đure Jakšića u Skadarliji (Beograd) od 19 časova

Foto: Republika

Teroristi mislili da sam demon

Najgore je, objašnjava Serž, bilo negde posle godinu i po robovanja.

- S vremena na vreme smo snimali one poznate video-klipove. Daju nam da se malo operemo, obuku nas u one prepoznatljive uniforme za taoce, upale kameru, a mi čitamo molbu predsedniku Francuske Olandu da plati otkup za nas. Čim se kamera ugasi, ponovo kreće udaranje kaišom i pesničenje do gubljenja svesti. I tako dve godine. A onda su francuski avioni krenuli da bombarduju naš logor. To je bilo poražavajuće za nas dvojicu. Dakle, naši zemljaci su znali da smo tu, a mogli su da nas ubiju, nisu pokušali da nas oslobode. Posle toga selili smo se iz mesta u mesto. Ne znam zašto, džihadisti su tada izabrali da ubiju Filipa. Mene su i dalje mučili. Sve sam izdržavao, čudili su se tome. U nekim trenucima su me se i plašili, kad su hijene i zmije dolazile u moju kolibu. Nisu me napadale te zveri, kao da su me čuvale od njih. Tada su džihadisti govorili da sam demon! Posebno su se uplašili kada me ujela otrovna škorpija, ali meni je rana sama od sebe zarasla, bez posledica.

Sve ovo je preživeo
- litar vode i parče hleba za 24 sata, na 50 i više stepeni u Sahari
- kidanje delova tela kleštima
- ujedi škorpija
- spavanje sa zmijama i hijenama
- svakodnevno pucanje u njegovom pravcu
- udaranje kaišem i kundacima
- zračenje gama-zracima
- trovanje vodom sa teškim metalima

Preživeo sam da bih video suprugu i ćerku

Posle više od tri godine najbrutalnijeg psihičkog i fizičkog maltretiranja Seržu su rekli da je slobodan. Nije verovao bradatim ubicama, ali ih je bespogovorno slušao kao i za sve ostalo tokom 1.112 dana u pustinji. Pognuo je glavu i hramljući krenuo za njima...

- Odjednom ispred sebe sam video gomilu francuskih vojnika. Nisam znao šta osećam, osećanja u meni odavno nije bilo. Okupao sam se, od jednog vojnika uzeo pantalone, od drugog košulju. Od doktora koji me je pregledao zaplenio sam naočare za sunce i olovku koja mu je ispala iz ruke. Nisam umeo da je držim, ali sam hteo da što više imam dodira sa stvarima i svetom kome sam pripadao. Mislio sam samo na svoju prelepu suprugu Mej i ćerku Kler. Zbog njih sam preživeo, zbog njih i sada živim - priča Serž.

Zbog Borisa Tadića su me posebno mučili

Tokom tri godine zarobljeništva Svetozar je bio mučen na sve načine. Međutim, u više navrata je video još neke zarobljenike, zemljake Francuze i jednog Holanđanina. Oni su čitali novine, pili čaj, s njima su džihadisti normalno pričali. Oni sa Seržom nisu hteli da progovore.

- Tada mi je bilo jasno da sam ja za ove divljake neka posebna meta, ali nisam znao zbog čega. Tek kada sam oslobođen, na internetu sam pročitao da su moj identitet, ubeđen sam namerno, zamenili sa Slobodanom Seržom Lazarevićem, agentom KOS, koji je 2002. svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću. Do džihadista je došla informacija koju je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić plasirao preko svojih medija da sam ja klao muslimane u BiH i na Kosovu. Zato me je Al Kaida najsurovije mučila, Isusove muke sam preživeo, iako nikada nisam bio ni u Sarajevu ni na Kosmetu. Za vreme rata bio sam na poslovnom putu u Brazilu. E zbog toga, zbog Tadića i njegove svite ću da tužim državu Srbiju - iskreno će Lazarević.