OVO SU DOKAZI da je Janković čovek službe

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Saša Janković

Iako Janković, po svemu sudeći, neće ostati upamćen po talentu i osećaju za realnu politiku, on će zadugo ostati političar s biografijom koja slovi za jednu od najčudnijih i najkontroverznijih.

Foto: Privatna arhiva

Službena beleška kao dokaz

Istraživački tim Antidota pokušao je da pronikne u čudne puteve Jankovićeve karijere i istraži da li se s pravom njegovo ime vezuje za operativni rad u Službi državne bezbednosti pod kodnim imenima Step i Lantis, o čemu je nedavno pisao i Srpski telegraf.

PRVI KORACI

Janković je rođen 1970. godine u Loznici, gde je završio osnovnu i srednju školu. Početak turbulentnih devedesetih zatekao ga je kao beogradskog studenta. Prema sopstvenom svedočenju, demonstracije tokom 9. marta 1991. godine u Beogradu zatekle su ga "na vikend odsustvu sa ratišta", gde je gledao kako ginu ljudi. Međutim, prevideo je okolnost da je prva žrtva rata u bivšoj SFRJ pala tek dvadesetak dana kasnije, 31. marta 1991. godine.

U pokušaju da sazna detalje oko Jankovićevog ratnog angažmana, redakcija Antidota uputila je dopis Ministarstvu odbrane, odakle je stigao odgovor da je za objavljivanje traženih podataka neophodan pristanak samog Saše Jankovića. Zbog toga je redakcija Antidota uputila dopis Jankoviću, ali nikakav odgovor nije dobila. U Loznici, gradu gde je devedesetih živeo bivši ombudsman, Antidot je saznao da se u to vreme sam Janković hvalio da je tokom 1991. godine učestvovao u ratnim dejstvima na području Vukovara.

Foto: pixabay.com

Foto: ilustracija

NOVINARSKA KARIJERA

Nakon sumnjive pogibije njegovog najboljeg prijatelja Predraga Gojkovića, Janković se 1994. godine zaposlio u novinskoj agenciji Beta, u kojoj je ostao do 1997. godine. Kao antirežimska agencija, Beta je sredinom devedesetih bila stecište različitih ljudi, od kojih su mnogi dolazili iz sveta tajnih službi: Ljiljana Nedeljković, šefica kabineta Vojislava Koštunice, pored toga što je bila Jankovićeva koleginica u Beti, zajedno sa njim delila je i opsesiju tajnim službama.

U razgovoru sa dvojicom tadašnjih Jankovićevih kolega iz agencije Beta, koji su želeli da ostanu anonimni, Antidotu je ukazano da, uprkos tvrdnjama samog Jankovića da se u agenciju zaposlio preko konkursa, nikome nije bilo jasno kako je on uopšte dospeo na to mesto.

- Nikome nije jasno kako je on došao u Betu. Mogao je preko Ljubice Marković, koja je u to vreme bila glavna urednica u agenciji, ali bilo je očigledno da oni nisu bliski. U to vreme Beta je bila mala agencija, tu su se motali raznorazni likovi, za neke se otvoreno znalo da su saradnici Miloševićevih tajnih službi - navodi jedan od naših sagovornika.

On dodaje da su zaposlenima u Beti Jankovića predstavili kao diplomiranog pravnika iako sam Janković tvrdi da se u agenciji zaposlio "pred kraj studija".

- Bio je čudan. Imao je nekakvu svoju ličnost, umeo je da se izražava, bio je inteligentniji i obrazovaniji od većine prosečnih novinara. Ali nije imao novinarski poriv da juri priču koju će odmah da objavi. On je imao zadršku u tom smislu, on je više imao poriv da informacije prikuplja i zadržava za sebe - podsetili su sagovornici Antidota.

Sagovornici posebno ukazuju da je Beta sredinom devedesetih važila za novinsku agenciju sa antirežimskim usmerenjem, koja je dobijala pomoć sa zapada, pa je otuda bilo očekivano i sasvim logično da su vladajuće strukture imale potrebu da ubacivanjem svojih ljudi u agenciju dešavanja u njoj drže pod nekom vrstom nadzora.

Foto: www.profimedia.rs

RAD ZA MILOŠEVIĆA

Jankoviću, prema njegovoj priči, vrata su se sama otvarala. Iste noći kada je sa suprugom i prijateljicom razgovarao da više ne može da nastavi da radi u Beti, za budućeg ombudsmana pojavile su se nove mogućnosti.

- Prijateljica je rekla: "Nama u Ministarstvu sporta i omladine treba pravnik, ministar je Vladimir Cvetković, a zamenik ministra Miloš Srejović, sjajni su ljudi, nema taj posao veze sa politikom, dođi kod nas." Petnaest dana kasnije počeo sam da radim državni posao u najnižem stručnom zvanju - navodi Janković.

Očigledno svestan da mu pripadnost Miloševićevom režimu nije svetla tačka, Janković, piše Antidot, pokušava sebe da predstavi kao osobu koja je unutar sistema radila protiv SPS, ali u svom prenapadnom pravdanju nesvesno otkriva da je bio u dnevnom kontaktu sa samim vrhom Miloševićeve stranke (Perčevićem, Anđelkovićem i ostalima).

Da nije bio anonimni činovnik, svedoče i reči njegovog tadašnjeg šefa Zorana Anđelkovića, republičkog ministra za sport i omladinu u vladi Mirka Marjanovića, koji je potvrdio da se odlično seća da je Janković radio kod njega u ministarstvu i dodao da nije imao zamerke na njegov rad.

U SLUŽBI OEBS

Mimo svih očekivanja, Jankoviću će se šansa za napredovanje ukazati nakon oktobarskih promena 2000. godine. Biće unapređen na poziciju sekretara saveznog ministarstva sporta, a naredne godine imenovan na mesto pomoćnika saveznog sekretara za sport i omladinu. U toku 2003. zaposlio se na mesto nacionalnog pravnog savetnika u odeljenju za demokratizaciju misije OEBS u Beogradu. Tokom rada pri OEBS uspeo je 2005. godine da završi specijalističke studije bezbednosti na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. To, međutim, nije bilo jedino interesovanje za sektor bezbednosti koje je Janković u tom periodu pokazivao.

Foto: ST/V. LUKIĆ

KODNA IMENA STEP I LANTIS

Pored toga što je Janković imao običaj da za sebe tvrdi kako je prošao najviše bezbednosne provere, javnost je ostala u šoku kada je u samom finišu predizborne kampanje u martu 2017. godine izjavio da mu je prijatelj iz BIA rekao da je za njega "opasno ako uđe u drugi krug predsedničkih izbora". To, međutim, nije bio jedini put kada je Janković pomenuo misterioznog prijatelja iz BIA i svoje veze sa tajnim službama.

U zvaničnoj biografiji pominje "prijatelja iz MUP" koji ga je spasao hapšenja kao bosanskog državljanina i deportovanja na front. Nakon tragedije koja se dogodila u njegovom stanu u Beogradu, pištolj iz koga je počinjeno samoubistvo na volšeban način mu je vraćen, a sve dozvole za držanje oružja bez ikakvih problema produžavane. Pored toga, Janković je bio često viđan gost u streljanama BIA, za šta je kao opravdanje naveo uverenje da je tamo najmanja verovatnoća da sretne ljude iz kriminalnog miljea.
U nastojanju da otkrije pravu prirodu veze između Jankovića i tajnih službi, iz dobro obaveštenih izvora bliskih bezbednosnim službama Srbije redakcija Antidota je dobila informaciju da je on od 2003. bio saradnik i informator BIA.

Prema tim izvorima, Jankovićeva špijunska karijera u tom obliku trajala je od 2003. do 2006. Njegove veze sa BIA formalno su započele 2003, tokom koje je Janković, u svojstvu visokopozicioniranog službenika OEBS u Beogradu, preko poznanika srpskoj kontraobaveštajnoj agenciji ponudio dostavljanje poverljivih materijala iz te međunarodne organizacije.

Prema informacijama do kojih je došao Antidot, Janković je u srpskoj kontraobaveštajnoj agenciji najpre vođen pod kodnim imenom Step, da bi ga od 2006. godine služba registrovala kao saradnika pod imenom Lantis.

Prema rečima naših sagovornika, u istom periodu Janković je istu vrstu saradnje preko posrednika nudio i Vojnobezbednosnoj agenciji, što su iz ove službe odbili iz svojih operativnih razloga.

DELIĆ ČOVEK ZA VEZU

Govoreći o vezama između Jankovića i BIA, izvori su Antidotu omogućili uvid u nekoliko dokumenata, koji zbog oznake "strogo poverljivo" ne mogu biti objavljeni dok se ta klasifikacija ne ukloni. U tim dokumentima kao čovek iz BIA zadužen za održavanje veze sa Jankovićem navodi se ime Budimira Delića, koga je, nakon penzionisanja, Janković postavio na mesto šefa protokola u kabinetu zaštitnika građana.

O Delićevoj ulozi u službi Saše Jankovića javnost je prvi put saznala kada je nekoliko dnevnih listova u Srbiji objavilo interni dokument iz vremena kada je Janković bio zaštitnik građana. U procurelom internom aktu iz kabineta bivšeg ombudsmana detaljno je opisano kako je Janković u rezidenciju britanskog ambasadora u Beogradu išao pod intenzivnim merama kontraobaveštajne zaštite i to sa čak tri službena automobila.

U pokušaju da dobije komentar na sve iznete informacije, redakcija Antidota je stupila u kontakt sa Budimirom Delićem, čovekom koji do sada nikada nije davao izjave za medije. U više telefonskih razgovora on je potvrdio informaciju da je sa Jankovićem prijatelj dugi niz godina, ali je istovremeno uglavnom pokušavao da minimizira svoju ulogu u Pokretu slobodnih građana, tvrdeći da jeste član te organizacije, ali bez ikakve zvanične funkcije. Iako je negirao da ima saznanja o bilo kakvim vezama Jankovića i njegove bivše firme (BIA), Delić ipak nije mogao decidno da opovrgne postojanje dokumenata u kojima se pominje njegovo ime u tom kontekstu.

Na pitanje kako je došlo do njegovog angažovanja u kancelariji zaštitnika građana, tj. da li je na tu dužnost primljen preko konkursa ili na nečiju preporuku ili poziv, Delić je Antidot uputio da sve detalje u vezi s njegovim postavljenjem potraže u toj instituciji.

HTEO NA ČELO BIA

Da je u pogledu saradnje sa službama bezbednosti Janković imao mnogo veće ambicije od informatorskih, svedoči i deo iz njegove autobiografije u kojem navodi da je na funkciju zaštitnika građana izabran sa namerom da ne bude imenovan na neku drugu funkciju za koju je imao "mnogo više kvalifikacija" (dve godine pre toga završio je specijalističke studije bezbednosti na Fakultetu političkih nauka u Beogradu).

- Postao sam zaštitnik građana da bi me sprečili da postanem nešto drugo. Iskreno, očekivao sam drugi posao i imao mnogo više kvalifikacija za njega. Sve je čak bilo skoro izvesno, ali su u poslednjem momentu ljudi moćniji od mene uvideli priliku da moju karijeru skrenu na drugi kolosek - napisao je Janković.