DANAS JE PRAZNIK VELIKOG ČUDOTVORCA: Obavezno uradite ovo da biste bili zdravi cele godine

Foto: wikimedia

 

Sveti Aleksandar Nevski bio je sin kneza Jaroslava, a od malena bio je srcem okrenut ka Bogu. Bio je pravdoljubiv, žalostivan, istinski pobožan, prezirao je sujetu sveta. Od rane mladosti zavoleo je Hrista, uvek bio željan svete mudrosti svetih Otaca, a najviše je voleo da noći provodi u molitvi.

1236. godine postao je novogorodski knez, a pobedio je Švede na reci Nevi i zato je prozvan Nevski. Silnim ga je činila vera u Božju pomoć i vojnicima je pred bitku govorio:

- Bog je ne u sili nego u pravdi!

Jednom prilikom javili su se svetitelji Boris i Gljeb jednom njegovom vojvodi i obećali svoju pomoć velikom knezu.

Nakon što je postao veliki Vladimirski knez, Aleksandar se mnogo trudio na podizanju i uređenju Ruske zemlje, koja je u to vreme patila od tatarskog nasilja. Nije bio samo zaštitnik i čuvar Pravoslavlja nego i neustrašivi ispovednik svete pravoslavne vere. U Zlatnoj Ordi tatarskoj nije hteo da se pokloni idolima niti da prođe kroz oganj.

Tom prilikom rekao kanu Batiju: “Tebi ću se pokloniti, jer te Bog počastvova carstvom, a tvari, idolima, neću se pokloniti. Hrišćanin sam, i ne klanjam se stvari; klanjam se Bogu, Jednome u Trojici slavljenome koji je stvorio nebo i zemlju; Njemu služim i Njega počitujem”.

Čudotvorac i dobročonitelj

Zbog njegove mudrosti, hrabrosti, telesne snage i krasote uvažavao ga i tatarski kan. Zidao je mnoge crkve i činio bezbrojna dela milostinje.

Dvadeset sedam godina knezovao je trošeći celo svoje biće u hristočežnjivim podvizima i trudovima. Najzad, osećajući da mu se približava odlazak iz ovoga sveta, on je primio monaštvo i monaško ime Aleksije, pričestio se svetim Tajnama, i upokojio se blaženo 14. novembra 1263. godine, u svojoj 43. godini.

Sahranjen je u manastiru Roždestva Presvete Bogorodice, u Vladimiru.

Ruska crkva kanonizovala je Aleksandra Nevskogzbog njegovih hrišćanskih vrlina, a tokom vremena stvarale su se i priče o čudima vezanim za njegov lik.

Jedna od takvih priča je da se u crkvi gde je počivalo telo sveca, jedne noći sveće su se navodno upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: "Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, koga napadaju tuđinci".

Prema priči, Aleksandar je ustao iz groba i krenuo s njima, a sve to je navodno video čovek koji brine o crkvi i o tome izvestio crkvene vlasti. Sveštenici su mošti Aleksandra Nevskog postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici, prilazeći im s verom, dobili isceljenje.

Zato se veruje da svako ko ima nekog bolesnog ili "slabog" u porodici, mora sutra ujutru otići u crkvu, upaliti sveću i pomoliti se ovom čudotvorcu, a da će on svakome ko mu se iskrenom molitvom obrati, pomoći.