Zločinac Tači bi mogao da se izvuče za počinjenih 100 ubistava? Euleks mu ostavilo KECA U RUKAVU

Foto: Tanjug/AP

Hašim Tači

Nepotvrđena optužnica Specijalnog tužilaštva u Hagu kojom se Hašim Tači tereti za oko sto ubistava može da bude okidač za masovna hapšenja Srba i stvaranje veštačke ravnoteže, kako bi navodi za koje se tereti predsednik privremenih prištinskih institucija bili odbačeni. U fioci kosovskog specijalnog tužilaštva ima više od devet stotina predmeta koji se odnose na teška krivična dela počinjena pre i posle 10. juna 1999 – poput ratnih zločina ili kidnapovanja. Priština u svakom trenutku ima mehanizme da selektivno aktivira samo one predmete u kojima su osumnjičeni Srbi.

Da u slučaju potvrđivanja optužnice protiv Tačija i šefa Demokratske partije Kosova Kadrija Veselija mogu da uslede masovna hapšenja na etničkoj osnovi u cilju stvaranja „ravnoteže sa kosovskim Hagom”, mišljenja je dr Dušan Čelić, profesor uporednog prava na prištinskom univerzitetu. On ne isključuje mogućnost odmazde, naročito zato što među prištinskim političkim strukturama i u pravosudnom sistemu postoji „narativ” koji Srbe prikazuje kao zločince, a Albance kao žrtve.

„Priština će aktivirati optužnice samo protiv Srba. Iako među više od 900 predmeta u Specijalnom tužilaštvu Kosova formalno ima i onih koja terete Albance, kosovski sistem neće biti spreman da se suoči sa tim optužnicama. U albanskom političkom korpusu narativ je da su Srbi zločinci i jako se plašim da će pravosudni sistem biti zloupotrebljen”, kaže za „Politiku” Čelić, naglašavajući da su svi navodni predmeti protiv Srba u funkciji politike, a ne pravde.

Foto: www.profimedia.rs

Specijalni sud u Hagu

Profesor smatra da bi država Srbija trebalo da traži izlaz iz ove „užasne situacije” tako što će alarmirati sve međunarodne organizacije – od Saveta Evrope, Unmika, Euleksa, OEBS-a i da mora da insistira da u kosovskom pravosuđu budu zastupljeni srpski tužioci i sudije, ali i stranci. „Velika je greška povlačenje međunarodnih predstavnika pravosuđa iz kosovskog sistema, jer Priština nije sposobna da sprovodi vladavinu prava. Neophodno je tražiti da se vrate predstavnici Unmika, koji su na Kosmetu po važećoj Rezoluciji 1244 SB UN, ili predstavnici Euleksa pod okriljem Unmika. Ali i da ceo taj sistem bude pod monitoringom Saveta Evrope”, naglašava Čelić, uz naglasak da su navodni delioci pravde u sudskim većima i žalbenim sudskim instancama isključivo albanske nacionalnosti i da su one etnički „očišćene”. 

Tvrdi i da je Briselskim sporazumom predviđeno da u Apelacionom veću za žalbe većinski budu zastupljeni Srbi, a da tamo nema nijednog Srbina. Podseća da je pre dve nedelje izrečena kazna od 22 godine zatvora Darku Tasiću, što je samo pokazatelj da Priština nema želju da sprovodi zakone i pravdu, kao i da su po prestanku izvršnog mandata Euleksa, pre godinu i po dana, svi predmeti predati lokalnom albanskom pravosuđu.

I advokat iz Kosovske Mitrovice Ljubomir Pantović, koji je jedan od branilaca Tasića, Srbina iz Male Kruše, za naš list ovu presudu ocenjuje kao skandaloznu. Inače, ona je izrečena samo dan pre nego je što je objavljena vest o nepotvrđenoj optužnici protiv Tačija u Hagu. Takođe zagovara mišljenje da u kosovski pravosudni sistem „pod hitno” moraju da se uključe srpski tužioci i sudije.

Foto: Tanjug/AP

„Nikad gora situacija nije bila za optužene Srbe, ali i za one čija se imena nalaze u nekom od oko hiljadu predmeta koje je Euleks ostavio tužilaštvu Kosova. Nešto slično se desilo 2000. godine, kada su počela prva suđenja za navodne ratne zločine počinjene 1999. I kada su sudili isključivo Albanci. Srbi su tada osuđivani na zatvorske kazne od 15, 17 i 20 godina, da bi Unmik, videvši da to nisu poštena suđenja, krajem oktobra iste godine preuzeo sudski aparat. Sve prethodno donesene presude su ukinute ili preinačene u korist optuženih”, navodi Pantović, koji ističe da se u svojoj advokatskoj praksi dugoj dve i po decenije nije sreo sa „skandaloznijom presudom od one koja je izrečena Tasiću”.

Strahuje da će „iste odluke albanskih sudskih veća biti donošene i u drugim sudskim procesima koji su u toku i gde je nerealno očekivati pravdu, kao i u Apelacionom veću za žalbe, jer su i tamo Albanci”. Advokat Pantović krajem meseca zastupa Gorana Stanišića iz Slovinja kod Uroševca, koji se tereti za navodni ratni zločin, a uhapšen je u julu 2019, samo nekoliko sati pošto je Hag pozvao učesnike samozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) da se jave po aktiviranim optužnicama.

Hapšenje Stanišića je zvanični Beograd ocenio kao pokušaj Prištine da napravi svojevrsnu kontratežu zbog poziva pripadnicima OVK u Hag, ali i da se Srbi opet predstave kao zločinci. I Stanišić i Tasić su uhapšeni na prelazima na severu Kosmeta. Pantović ističe da predmeti koji su u Kancelariji specijalnog tužioca Kosova mogu da budu aktivirani svakog momenta i da nema pravila kada Priština može da krene sa hapšenjem.

„Oko hiljadu predmeta je u tužilaštvu Kosova, a u njima je od jednog do deset osumnjičenih lica. Bojim se da se presuda izrečena Tasiću ne preslika i na još dva sudska procesa koja su u toku, a koja ja zastupam. Pod hitno mora da se nađe rešenje, jer, sudeći po već viđenom, Srbima optuženim za navodne ratne zločine crno se piše”, naglašava advokat Pantović. On će zastupati Stanišića pred Osnovnim sudom u Prištini, kao i Zorana Đokića, iz Peći, uhapšenog u februaru prošle godine, na administrativnom prelazu Jarinje, u prisustvu maloletnog deteta koje je samo moralo da nastavi put u Kosovsku Mitrovicu.

Foto: youtube.com/International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY)

U zatvoru visoke bezbednosti u selu Grdovac kod Podujeva, po rečima Pantovića, na suđenje čeka sedam lica, od kojih su šestorica Srbi i jedan musliman iz Vitomirice kod Peći. Sve njih optužnica tereti za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen tokom rata 1999. godine na Kosovu i Metohiji.

Pantović smatra da Priština hapšenja sprovodi po principu „u bilo koje vreme, pa koga ščepa”. „Bitno je da je Srbin. Ne mora da ima ikakvog povoda, kao što su pozivi iz Haga, već koga se policija, a onda i tužilaštvo dočepaju. Bitno im je da taj navodni osumnjičeni bude u zatvoru, a onda će se kao u slučaju Tasića pojavljivati novi svedoci, sa navodnom istinom. A sudije onda uzimaju ’pravdu’ u svoje ruke”, zaključuje Pantović.

Na Kosovu krše čak i zakone Bernara Kušnera

Ljubomir Pantović kaže da je u slučaju Darka Tasića reagovao i Fond za humanitarno pravo u Prištini, uz ocenu da je kazna izrečena ovom Srbinu iz Male Kruše „suprotna zakonu i da se u svim slučajevima suđenja za ratni zločin na Kosovu primenjuje član 142 KZ SFRJ”, koji nije važeći. Taj zakon je propisivao, ističe Pantović, maksimalnu kaznu zatvora za delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva od pet godina do smrtne kazne. Međutim, Bernar Kušner, koji je 1999. godine na Kosovu postavljen za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, ukinuo je ovaj akt.

Foto: youtube.com/Europe 1

Bernar Kušner

„Kušner, koji je bio zakon na Kosovu, ukida smrtnu kaznu i donosi uredbu gde je maksimalna kazna za to krivično delo 15 godina. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu to kasnije potvrđuje svojim presudama. Ali, sudije su sada svesno prekršile zakon, a opravdano se plašim da će se ubuduće i ostale presude lomiti na leđima Srba i nealbanaca”, tvrdi advokat Pantović. 

Oštre kritike upućuje i na račun sudskog saveta Kosova i tužilačkog veća Kosova, koji „po ko zna kojim kriterijumima biraju sudije i tužioce Albance, svesno izuzimajući Srbe u tim pravosudnim telima”. Nije mi poznato koji su kriterijumi za izbor sudija i tužioca, ali činjenica da u ta dva organa sede isključivo Albanci, sama za sebe dovoljno govori, zaključuje Pantović.