Ako Šiptari odbiju podelu Kosova, izgubiće mnogo više: Detalji Trampovog plana za Srbiju

Foto: Srpski telegraf

Šta bismo dobili: Deo Kosova gde Srbi čine većinu, koridor do zapadnog dela Albanije i deo obale u blizini Skadra

U diplomatskim krugovima, naime, ovako se tumači ideja koju je (nimalo slučajno baš sada) izneo direktor Instituta za strateške studije u Vašingtonu Gregori Kopli, inače urednik američkog časopisa Odbrana i inostrani poslovi. On gotovo pet decenija na ovaj ili onaj način prenosi direktno stavove američke politike (pogledajte njegovu biografiju u okviru), koje Vašington ne može zvanično da saopšti.

SNAGA, MOĆ, PRESTIŽ

Kopli je tako poručio da bi rešenje za KiM moglo da bude ono koje je predsednik SAD Vudro Vilson zahtevao 1919. godine, posle Prvog svetskog rata.

Foto: www.profimedia.rs

Vudro Vilson

- Kada bi se Srbiji vratio onaj deo Kosova gde je većinsko srpsko stanovništvo i kada bi bio napravljen koridor do zapadne Albanije, kako bi Srbija dobila izlaz na more, što je američki predsednik Vilson i zahtevao 1919. godine, onda bi to bila dobitna kombinacija Srbije i Albanaca, bilo sa Kosova, bilo iz Albanije - objasnio je Kopli.

Foto: Printskrin

Gregori Kopli

U ceo ovaj proces, ističe on, morala bi da bude uključena međunarodna zajednica.

Šta još kaže Amerikanac - Kosovo se više neće vratiti pod okrilje Srbije, kao što je to nekad bilo - Albansko stanovništvo i OVK su oduvek imali želju da se ujedine sa Albanijom, to je vrlo moguće i moglo bi da bude priznato od međunarodne zajednice - Srbija želi i treba da bude moćan most između istoka i zapada - Srbi u ovom trenutku ponovo moraju da veruju sami u sebe, jer oni su vrlo jedinstveni, kad su ujedinjeni, mogu da učine velike stvari

- E, sad, pošto komunikacije gotovo da i nema između Prištine i Beograda, mislim da tu treba aktivno da se uključi međunarodna zajednica, verovatno SAD. Amerika bi na taj način pokazala svoju snagu, moć i prestiž na Balkanu - kazao je Kopli i dodao da su u ovom trenutku lideri u Prištini shvatili činjenicu da jednostavno ne mogu da naprave državu Kosovo, tako da zavisi sama od sebe, pa i njima opcije cure vrlo brzo.

Kopli podseća da je nedavno Ramuš Haradinaj podneo ostavku na mesto premijera kako bi se odazvao pozivu suda u Hagu zbog ratnih zločina, ali i zbog pritiska međunarodne zajednice da ukine takse.

Foto: www.profimedia.com

Donald Tramp

- Problemi se, kada je samo Kosovo u pitanju, neće tako lako i sami rešiti. Međunarodna priznanja Kosova od država širom sveta su praktično iznuđena pritiskom i uticajem SAD, posebno pod Klintonovom administracijom, pa i onim posle njega - napominje Kopli uz ocenu da smo sada došli u fazu da države povlače priznanja.

RAZLIČITI STAVOVI

Analitičar Dragomir Anđelković za Srpski telegraf kaže da je ovo izvanredan predlog.

Foto: Public

Dragomir Anđeljković

- I mislim da bi takav predlog obezbedio trajan mir na Balkanu i ako bi Amerika iza toga stala, mogla bi da računa na mnogo bolje odnose sa Srbijom i na savezničku perspektivu. Mi bismo svakako zaboravili sve što je bilo u prošlosti i oberučke prihvatili savezništvo sa Amerikom kad bi takav predlog bio realizovan - smatra Anđelković.

S druge strane, profesor međunarodnih odnosa Srđana Perišića ocenjuje da je reč o mamcu za Srbe.

- U glavama Amerikanaca je da treba Srbe privući na razgovore tako što će da nam obećaju nešto fantastično, to je ovaj izlaz na more kao jedna od opcija. Obećaju nam sever Albanije da bi se izašlo do Jadranskog mora, praktično da dobijemo Skadar, što je ravno fantaziji i nemoguće je - zaključuje Perišić.

Činjenice o Kopliju
- ima 72 godine
- direktor Instituta za strateške studije u Vašingtonu
- ova organizacija poznata je kao telo koje prenosi stavove Vašingtona, koji iz nekih razloga ne mogu zvanično biti saopšteni
- dosta vremena proveo na Balkanu tokom devedesetih godina, pratio je i situaciju na Kosovu
- urednik američkog časopisa Odbrana i inostrani poslovi
- gotovo pet decenija sarađivao kao zvanični ili nezvanični izaslanik Vašingtona na najvišim nivoima sa raznim vladama širom sveta
- ekspert za pitanja nacionalne bezbednosti, obaveštajnog rada i nacionalnog upravljanja