Pobuna protiv Angele: Četiri države EU na strani Srbije

Foto: Tanjug/AP

Angela Merkel

Poruka Mađarske, Rumunije, Grčke i Bugarske je da Srbija mora da bude tretirana mnogo bolje nego do sada, a naš put ka EU mora da bude mnogo brži. U suprotnom, kako navode naši prijatelji iz regiona, Beograd bi "mogao da završi u naručju Rusije".

Premijeri Grčke, Rumunije i Bugarske - Aleksis Cipras, Vjorika Dančila i Bojko Borisov - napisali su Merkelovoj i Makronu pismo, nakon saznanja da predstavnici ovih zemalja nisu pozvani na skup u Berlinu, dok lideri Hrvatske i Slovenije jesu. S druge strane, Orban je, preko svog šefa diplomatije Petra Sijarta, u Berlin i Pariz poslao istovetnu poruku.

Pozivnicu za samit, inače, nije dobila čak ni Federika Mogerini, iako je svih prethodnih godina posredovala u dijalogu Beograda i Prištine, već se u glavnom gradu Nemačke našla kao zamena za predsednika Evropske komisije Junkera.

VUČIĆEVA POTVRDA

Ovo je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da su premijeri triju zemalja uputili pismo Merkelovoj i Makronu u kome traže da Srbija ide brže ka EU.

Foto: Promo foto

Aleksandar Vučić i Angela Merkel

- Te tri zemlje su, uz Srbiju, članice kvadrilaterale, a nijedna od njih neće biti prisutna na sastanku u Berlinu iako bi, za razliku od Hrvata i Slovenaca, imali daleko blaži stav prema Srbiji, kao i Mađarska - primetio je Vučić.

Kako god, delegacija Srbije u Berlinu, konstatovao je, jedina je koja će govoriti protiv nezavisnosti Kosova.

Ekspert sa Jejla: Moguće prekrajanje granica, ali... Timoti Snajder sa univerziteta Jejl, jedan od najpriznatijih istoričara današnjice, poručio je, govoreći o eventualnom prekrajanju granica u okviru pregovora Beograda i Prištine, da se već događalo da se granice malo koriguju. Ukoliko se tako nešto dogodi, kaže, to mora da bude rezultat opsežne rasprave i procedure u više faza. - Više puta se dogodilo da neko selo ili reka postanu deo teritorije neke druge države. I sve dok se na to gleda kao na prilagođavanje, a ne na objavu nekog principa, ne smatram to velikim problemom. Ali smatram da sve zavisi od toga kako neko govori o tome. Ako promenite granice na zapadnom Balkanu, pa kažete "usput, to pokazuje da je u redu što je Rusija izvršila napad na Ukrajinu", onda radite nešto strašno... U slučaju da se nešto takvo dogodi, treba da se dogodi uz slojevitu proceduru, ne kao rezultat sastanka i rukovanja dvaju čelnika država, već kao rezultat procedure u više faza i opsežne rasprave, tako da sve bude što dosadnije i da ima što manje simboličnog odjeka - poručio je Snajder.

Istovremeno, dok pomenute zemlje pritiskaju Merkelovu i Makrona u korist Srbije, njih dvoje pokušavaju da pošalju neku poruku Vašingtonu, ali i samom Briselu, o čemu je juče govorio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. On napominje da je Merkelova ovim sastankom, u dogovoru sa Makronom, rešila da pokaže svoju ulogu u dijalogu Beograda i Prištine.

- Sastanak je sazvan bez konsultacija sa EU, Brisel nije bio obavešten. Takođe, nisu pozvani dosadašnji učesnici takozvanog berlinskog procesa: Austrija, Italija, Britanija, SAD, a iz regiona su pozvani iz jedne zemlje predsednik, iz druge premijer...

- Iz Beograda i Prištine pozvani su i predsednici i premijeri da bi učestvovao i Haradinaj - rekao je Dačić.

RAZLIČITI INTERESI

Analitičar Dejan Vuk Stanković napominje da Nemačka i Francuska nisu za proširenje EU, a uz to su preuzeli politiku iz devedesetih i na njoj insistiraju, želeći da Srbiji nametnu breme ratnog gubitnika i rušeći koncept evrointegracija naše zemlje.

- Ta politička agenda Nemaca i Francuza suprotna je interesima Bugarske, Rumunije, Grčke i Mađarske. Otud i otvorene razlike u stavovima, što je više moralna i simbolički važna poruka za Vučića i Srbiju - ističe on i dodaje da pismo Merkelovoj i Makronu nije toliko stav protiv Merkelove, koliko je stav u prilog podršci Srbije za traženje kompromisnog i održivog rešenja za Kosovo.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević napominje da su tri zemlje kvadriterale podržale pred berlinski sastanak Srbiju po pitanju evrointegracija:

- One se zalažu za to da Srbija bude primljena u EU i da taj proces ne bude zaustavljen, kao i da ta evropska perspektiva bude izvesna. Pitanje KiM je pak druga tema.

REAKCIJE
Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ Hašim Tači, PREDSEDNIK LAŽNE DRŽAVE Berlinski sastanak neće doneti novi proces, ali će se tražiti mogućnosti za rešavanje problema, uzimajući kao primer uspešni sporazum između Severne Makedonije i Grčke
Foto: Tanjug Milovan Drecun, SKUPŠTINSKI ODBOR ZA KIM Sastanak lidera zapadnog Balkana sa liderima Nemačke i Francuske u Berlinu je neka vrsta odgovora, pre svega nemačke kancelarke Angele Merkel na pismo američkog predsednika Donalda Trampa o rešavanju kosovskog problema. Bez učešća SAD, međutim, ne može se ništa.
Peter Bajer, POSLANIK BUNDESTAGA Očekujem odgovorno i konstruktivno ponašanje i koncentraciju na izvorni sadržaj i okvire dijaloga Srbija-Kosovo. Ovde se ne radi o nekakvim konkretnim planovima sa postavljenim uslovima, nego o informativnoj i otvorenoj razmeni oko regionalnih tema.
Erhard Busek, BIVŠI AUSTRIJSKI VICEKANCELAR Ne postoji ravnopravnost za nove članice, Austrija bi trebalo da se više angažuje oko rešavanja kosovskog problema. Raduje me što uopšte postoji berlinski proces, jer da ga nema, ne bi bilo ničeg
Foto: Tanjug/AP Ramuš Haradinaj, PREMIJER LAŽNE DRŽAVE Postoji potreba za nemačkom podrškom, stavovi te zemlje nisu na štetu Kosova. Izražavam posebnu zahvalnost za to
Florijan Biber, UNIVERZITET U GRACU Veliki žele da se sada bave zapadnim Balkanom, i nemačka kancelarka i francuski predsednik, koji nisu bili uvek jedinstveni u politici prema Balkanu, žele sada da budu na jednoj strani