Pregovori za zadužene u švajcarcima ušli u 8 sat

Foto: wikimedia.org/Matija sa VMO

Vlada Srbije

Očekuje se da budu uspešno okončani u narednih sat, dva. To bi značilo da će se o Nacrtu Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima na Vladi raspravljati sutra, i to rano ujutro, umesto danas za kada je planirana i najavljena vanredna sednica.

- Došli smo do još jednog ili dva člana koji su ostali da se usaglase - rekao je danas ministar SIniša Mali i istakao da je optimista i da će sve zainteresovane strane biti usaglašene.

Napomenuo je da će tako biti ispravljena nepravda koju je neko napravio prema tim ljudima kao i da je namera da se uz određene kompromise i ustupke za postizanje rešenja olakša tim ljudima. Tako bi se rešio problem za oko 17.000 građana zaduženih u švajcarcima.

Marko Vasić, član upravnog odbora Udruženja CHF Srbije koje je izašlo iz pregovora, rekao je da su pregovori "zapeli" kod valutne klauzule.

- Spremaju nam ugovore gde ćemo mi priznati valutnu klauzulu iako je ona protivzakonita. Nama po zakonu sleduje i 70 odsto otpisa od glavnica, a ne 38 ili 40 odsto kako oni pričaju - kaže on.

Vasić je istakao da se najviše protive izdvajanju novca poreskih obveznika za banke, jer "ako je neko kriv i ako to kažu svi evropski sudovi, zašto da novac poreskih obveznika bude izdvojen bankama da bi se samo malo umanjio njihov ekstra profit".

I pored svega navedenog, ministar finansija je uveren da će Vlada usvojiti leks specijalis za zadužene u "švajcarcima", nakon čega bi zakon trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri, kako bi bio usvojen po hitnom postupku do kraja ove nedelje. Siniša Mali je ranije najavio da u republičkom budžetu ima novca za rešenje ovog problema, jer je državna kasa u potpunosti stabilna.

Kako je "Blic" već pisao, jedna od opcija koja se pominjala u pregovorima bila je otpis glavnice zaduženih u "švajcarcima" od oko 40 odsto, a na stolu je bila i ponuda kojom bi država učestvovala u trošku sa 15 odsto pokrivene glavnice, banke bi "oprostile" između 22 i 23 odsto, a dodatno olakšanje kroz poreze bankama iznosilo bi između dva i tri procenta. Kada se saberu sve ove brojke, moguće je minimalno odstupanje od 40 odsto za plus/minus 0,5 procenata.

U pregovorima učestvuju Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija i predstavnici banaka.