"Svetlosnim godinama smo daleko od rešenja Kosova"

Foto: youtube.com/phoenix

Volfgang Išinger

Kako je rekao, bio bi prvi koji bi pozdravio, ukoliko postoji plan koji nailazi na široku podršku u srpskom društvu i parlamentu, kao i jednako široku podršku na Kosovu.

Tada bi, rekao je Išinger, postojale pretpostavke da se ne stvori bure baruta i novi problem.

- Trenutno smo miljama, da ne kažem svetlosnim godinama, udaljeni od takvih pretpostavki i uslova i mogu samo snažno da pozdravim to što predsednik Vučić, kako mi je rekao, svu svoju energiju ulaže u traganju za mogućnostima za rešenje ovog pitanja - rekao je Išinger.

Išinger, koji od 2009. godine predsedava najvećem svetskom forumu gde se razmatraju izazovi savremenog sveta - Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, ovih dana ponovo je u Beogradu zbog nastupa na međunarodnoj konferenciji "Balkanski dijalog", a imao je i radni ručak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Išinger je izrazio zahvalnost na pozivu predsednika Vučića da bude njegov gost i da tom prilikom imaju iscrpan razgovor, a takođe je, kako kaže, zahvalan predsedniku Vučiću jer se odazvao pozivu u februaru i zajedno sa mnogim stručnjacima i političarima, uključujući i Hašima Tačija, razgovarao o mogućnostima za rešavanje kosovskog pitanja.

 

 

Najteži problem u regulisanju odnosa između Beograda i Prištine je međunarodno priznanje jednog i drugog entiteta, istakao je Išinger, podsetivši da je takozvani Išingerov plan imao za predmet zaključenje sporazuma između Beograda i Prištine bez uzajamnog međunarodnog priznanja.

- Nije se mnogo šta promenilo u proteklih desetak godina, još je ogroman problem međunarodnog priznanja - navodi Išinger.

Prema njegovim rečima, vredelo bi razmišljati o tome da li određeni elementi iz takozvanog Išingerovog plana mogu da se primene na današnju situaciju.

- Ako neko ima bolji plan, treba ga uzeti. Međutim, ako nema, možda bi neki elementi plana iz 2007. mogli da budu korisni - smatra Išinger.

Ukoliko bi mogao da se postigne sporazum između Beograda i Prištine o promeni granica i ukoliko se slože obe vlade i oba parlamenta, onda nema ničega što načelno, iz ugla međunardonog prava, govori protiv takvog rešenja, zaključio je Išinger za Politiku.