Vučić može ako hoće da oslobodi učesnike protesta: Ovo je procedura

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Aleksandar Vučić

Tokom protesta za vikend u Beogradu, osam ljudi je privedeno zbog krivičnih dela, a devet zbog prekršaja, a Marinović je za RTS objasnio da je Ustavom regulisana abolicija ka akt predsednika.

Kako je rekao, amnestija, kao akt Narodne skupštine, odnosi se na neodređeni broj lica za određeno krivično delo, i oni mogu biti oslobođeni gonjenja ili izvršenja kazne. 

S druge strane, kako navodi, pomilovanje je akt koji donosi predsednik i odnosi se na istu stvar, ali poimenično na određeno lice.

Marinović je naglasio da je zakonski i po Ustavu moguće pomilovanje aktom predsednika Republike, ali je rekao da ne zna da li je procedura pokrenuta za konkretan slučaj.

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Opsada Predsedništva Srbije

On je, ipak, istakao da se abolicija neće odnositi na osobe s fantomkama, niti na one koje su nosile testeru ili su napadale policiju.

Kako je dodao, osobe koje su nosile fantomke i testeru nisu u nadležnosti Prekršajnog suda. 

Njima je, naglasio je Marinović, određen pritvor i oni su u nadležnosti Tužilaštva.

Ukazao je na to da privedeni tokom protesta nisu pravosnažno osuđeni, te da u tom slučaju obe strane u postupku imaju pravo žalbe.

Prema njegovim rečima, ima nagoveštaja da su već juče prispele neke žalbe, a očekuje se da prođe rok od 48 casova.

Nakon toga, dodao je Marinović, Prekršajni apelacioni sud odlučuje u veoma kratkom roku.

Međutim, navodi Marinović, Zakon o prekršajima daje mogućnost podnosiocu da odustane od svog zahteva sve do pravosnažnosti presude. 

To u praksi, kako objašnjava, znači da u ovom slučaju policija može da pošalje da odustaje od zahteva za prekršajni postupak.

On je istakao i da se od šest onih koji su prekršajno kažnjeni, pet nalaze u Padinskoj skeli, a jedan je kažnjen novcano.

Govoreći o mogućnosti da neki radnik RTS-a odluči da podnese prekršajnu prijavu protiv nekog od učesnika protesta, predsednik Prekršajnog suda napominje da bi to bilo teško protiv onih koji su već kažnjeni.

On je rekao da je tako nešto moguće ukoliko se dokaže svojstvo oštecenog i ukoliko se znaju podaci o tom učesniku protesta.

U konkretnom slucaju, navodi Marinović, radnik bi trebalo da dokaže da je bio uznemiren i da nije mogao neometano da obavlja svoj posao. 

Rok za podnošenje bilo kog zahteva za prekršajni postupak, kako je napomenuo, jeste godinu dana.

On je naglasio i da su protesti i javna okupljanja dozvoljeni ali da upad u institucije nije dozvoljen. 

Ne želi, kako kaže, da prejudicira odluke suda, ali ponavlja da upadi u javni medijski servis, sud, bolnicu, ministarstvo, nisu dozvoljeni.

Marinović je poželeo radnicima RTS-a i drugim medijskim radnicima da se ovakva situacija ne ponovi i da ne dođu u situaciju da ih neko uznemirava na radnom mestu.