Sportissimo

Studentska lista traži hitnu istragu poslovanja Alta banke i EPS: Ovo je plan za NIS

Autor: Republika/M. P.

Vesti

04.11.2026

14:12

Dodaj Republiku kao željeni izvor na Googlu

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Govori se o aktuelnim pitanjima!

Studentska lista traži hitnu istragu poslovanja Alta banke i EPS: Ovo je plan za NIS

U sredu, 4. novembra, sa početkom u 14 časova, počela je konferencija Studentske liste, na kojoj se govori o aktuelnim pitanjima od značaja za finansijsku i energetsku stabilnost Srbije.

Studentkinja Maja Petrović sa Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu otvorila je konferenciju rečima:

- Građani Srbije su jasno rekli u kakvoj državi žele da žive i nama su dali poverenje da upravljamo njenom budućnošću. Iz tog razloga smatramo da naša dužnost prema građanima ne počinje danom ulaska u kabinete, već je počela još kada su prebrojani glasovi.

Nažalost, svedoci smo da odlazak dosadašnjeg režima prate promene u različitim oblastima naše države i privrede. Od finansijskog i bankarskog sektora, preko energetskog sistema, pa sve do naftnog i gasnog sektora.

Postoje jasni pokazatelji da odlazeća vlast, ugrožena gubitkom političke moći, odlaže rešavanje problema, ili ih čak svesno i namerno ostavlja nerešenim, kako bi odgovornost prebacila na novu vlast. Međutim, nećemo dozvoliti da građani Srbije ispaštaju zbog neodgovornog upravljanja državom i njenim resursima za poslednjih 14 godina.

Danas predstavljamo naš stav i hitne zahteve po pitanju tri ključna stuba nacionalne i finansijske bezbednosti: bankarskog sektora, funkcionisanja Elektroprivrede Srbije i stanja u sektoru nafte i gasa.

Pogledaj galeriju

Emir Zildžović govori o bankarskom sektoru

- Kao što već znate, Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra 2026. godine dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti banke.

Međutim, problemi u poslovanju Alta banke nisu nastali preko noći i zahtevaju temeljnu istragu.

Postoje indicije da je ovakvo stanje posledica izostanka blagovremene reakcije regulatora i rukovodstva Narodne banke Srbije, predvođene guvernerkom Jorgovankom Tabaković, kao i nereagovanja tužilaštva i nezamrzavanja koruptivno stečene imovine

Po pitanju stabilnosti finansijskog sistema postoje zakoniti načini da se spreči dalje izazivanje nestabilnosti i apelujemo da se oni preduzmu kako bi se očuvala finansijska stabilnost u ovom momentu:

Pojačano praćenje likvidnosti svih banaka koje posluju u Srbiji.
Spremnost Narodne banke Srbije da obezbedi instrumente likvidnosti (novčana sredstva) svim bankama koje solventno i kvalitetno posluju, kako bi se očuvala stabilnost zdravog dela bankarskog sistema.
Preduzimanje privremenih mera u bankama za koje se utvrdi da postoji namera da se dovedu u nelikvidnu poziciju.
Brza reakcija nadležnih organa i tužilaštva, kako bi se utvrdila individualna odgovornost za zloupotrebe, korupciju i manjak nadzora.
Blagovremeno obaveštavanje javnosti o preduzetim radnjama u cilju očuvanja finansijske stabilnosti.

Po pitanju Alta banke:

Problemi Alta banke zahtevaju detaljnu istragu višegodišnjeg poslovanja. Banka je u junu 2026. prijavila NBS adekvatnost kapitala od 17,92%, znatno iznad zakonskog minimuma. Neophodno je utvrditi kako je došlo do pogoršanja finansijskog stanja, da li su finansijski izveštaji verno prikazivali rizike i da li je NBS pravovremeno reagovala.
Imovina Alta grupe mora biti predmet provere. Zahtevamo ispitivanje svih većih kredita povezanim licima, datih garancija i mogućnosti naplate potraživanja ili povraćaja nezakonito prenetih sredstava, kako bi se maksimalno zaštitili deponenti i poverioci.
Mora se utvrditi ko je odlučivao o novcu javnih preduzeća. Posebno zahtevamo objašnjenje odluke da se naplata računa Elektroprivrede Srbije od jula 2025. prebaci na Alta banku, kao i uslova pod kojima su EPS i druga javna preduzeća poslovala sa Alta grupom.
Odgovornost mora biti individualna i potpuna. Zahtevamo nezavisnu analizu kreditnog portfelja i objavljivanje hronologije nadzornih mera NBS, kako bi se razdvojila odgovornost vlasnika, menadžmenta i regulatora. Ukoliko se utvrde krivična dela, odgovorni moraju biti procesuirani, uz kazne koje za najteže oblike pojedinih zloupotreba dostižu od 10 do 12 godina zatvora.

Danas ponavljamo poziv za sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija i potencijalnih odliva kapitala iz zemlje.

Posebno apelujemo da se međunarodna plaćanja, naročito ona koja uključuju javna sredstva, državna preduzeća i javne institucije, izvršavaju isključivo u skladu sa važećim propisima, uz odgovarajuću dokumentaciju, dokaz o osnovu plaćanja i potvrdu o ispunjenosti ugovornih obaveza.

Verujemo da će bankarski sektor nastaviti da postupa u skladu sa najvišim standardima profesionalne odgovornosti, u interesu finansijske stabilnosti Srbije, njenih građana i međunarodnih partnera.

Odlazeći režim je preko sebi bliskih ljudi pokazao da su spremni da ugroze čitav sistem, jer su gnevni na građane zbog gubitka izbora. Preduzećemo sve potrebne mere kako bismo očuvali bankarski sistem i pozivamo NBS i sve druge institucije da aktivno učestvuju u ovom procesu.

A građane pozivamo da ostanu smireni, ali isto tako i sve analitičare, stručnjake i one koji se predstavljaju kao takvi, da ne šire neproverene i netačne informacije u cilju izazivanja panike.

Za nas ovo nije pitanje politike, već pitanje države i njenih građana.

Stevan Cvetićanin priča o stanju energetike:

- Danas se obraćamo javnosti sa pozicije političkog aktera koji je spreman da u narednom periodu preuzme punu odgovornost za upravljanje državom. Smatramo svojom apsolutnom dužnošću da otvorimo pitanja od suštinskog javnog značaja i zatražimo potpuno, hitno i transparentno preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije.

Ovo nisu politička, već životna pitanja od neposrednog značaja za svakog čoveka u ovoj zemlji.

Pre svega, neophodno je osvrnuti se na stanje elektroenergetskog sistema. Činjenica je da je naš energetski sistem u velikoj meri zastareo i da se značajno oslanja na termoelektrane kao osnovni izvor proizvodnje električne energije, dok hidroelektrane predstavljaju važan deo ukupnog proizvodnog kapaciteta. Period niskog vodostaja reka dodatno je ograničavao proizvodnju hidroelektrana, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatak adekvatne energetske strategije.

Pored toga, dotrajalost opreme, nedovoljno ulaganje u održavanje i izostanak blagovremenih remonta dovode u pitanje pouzdanost proizvodnih kapaciteta. Kao primer izdvaja se termoelektrana Kostolac bloka A2 koji nije u funkciji i TENT B2 čiji se kapitalni remont već dve godine odlaže i radi smanjenim kapacitetom.

Zato postavljamo sasvim legitimno pitanje: u kakvom su stanju elektrane u Srbiji i zašto se neophodna sredstva ne ulažu prvenstveno u održavanje i modernizaciju postojećih energetskih kapaciteta? Da li je moguće da se u trenutku kada se suočavamo sa ozbiljnim izazovima u energetskom sektoru prioritet daje projektima poput nacionalnog stadiona, dok nam značajni proizvodni kapaciteti ostaju van funkcije?

Jasno je da potrebe za električnom energijom moramo nadoknađivati uvozom. To sa sobom nosi ozbiljne finansijske posledice, posebno ukoliko se uvoz obavlja po nepovoljnim tržišnim cenama. Prema informacijama kojima raspolažemo, izvršen je rebalans budžeta kako bi se obezbedila dodatna sredstva za pokrivanje konzuma do kraja godine. Međutim, postavlja se pitanje da li su ta sredstva dovoljna i za koji vremenski period?

Kao vlast koja je prethodnih 14 godina upravljala energetskim sistemom, aktuelno rukovodstvo mora da preuzme odgovornost i odgovori na nekoliko ključnih pitanja. Zašto je elektroenergetski sistem zapušten? Zašto se javnosti ne saopštavaju potpune i blagovremene informacije o stanju proizvodnih kapaciteta? Da li EPS raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima za stabilno poslovanje i obezbeđivanje potrebnih količina električne energije?

Javnost ima pravo da zna u kakvom je stanju jedno od najvažnijih javnih preduzeća u zemlji, kakvi su rizici za snabdevanje električnom energijom i da li postoje realne mogućnosti za pojavu dodatnih troškova ili eventualnih restrikcija.

Problemi se prećutkuju, a odlaganje njihovog rešavanja ostavlja se budućem rukovodstvu, kako bi se odgovornost za posledice dugogodišnjeg lošeg upravljanja naknadno pripisala novoj vlasti. Takav scenario ne sme biti dozvoljen. Institucije i ključni resursi države još uvek su u rukama aktuelne vlasti. Samim tim, odgovornost za njihovo trenutno stanje ne može se prebacivati na nekoga ko još nije preuzeo upravljanje. Građani Srbije zaslužuju da znaju kako je do ovakve situacije došlo i kakve su posledice odluka koje su donošene prethodnih godina. Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, kao i rukovodstvo Elektroprivrede Srbije, imaju obavezu da otvoreno i transparentno govore o stanju u ovom preduzeću, postojećim problemima i rizicima sa kojima bi se građani mogli suočiti.

Partokratija je tokom prethodne decenije ozbiljno narušila institucije i javna preduzeća u Srbiji. Iako naša zemlja raspolaže stručnim i kompetentnim ljudima u oblasti energetike, partijski interesi su često stavljani ispred struke. Umesto da se odluke donose na osnovu znanja, iskustva i profesionalnih standarda, presudnu ulogu imali su interesi pojedinaca i političkih struktura. Takav odnos prema struci doveo je do narušavanja profesionalnog integriteta zaposlenih, obeshrabrivanja kvalitetnih kadrova i ograničavanja mogućnosti za razvoj.

Energetska nezavisnost nije cilj koji se može ostvariti preko noći.

To je dugotrajan proces koji zahteva strategiju, ozbiljna ulaganja i, pre svega, odgovorne, kompetentne i kvalifikovane ljude. Želimo sistem u kojem će znanje i profesionalni integritet biti osnovni kriterijumi za napredovanje, a ne stranačka pripadnost. Sistem koji će mladim stručnjacima pružiti perspektivu da ostanu u Srbiji, razvijaju svoje potencijale i svojim znanjem doprinose razvoju preduzeća koja upravljaju našim najvažnijim nacionalnim resursima.

Za kraj, pozivamo Dubravku Đedović Handanović i rukovodstvo Elektroprivrede Srbije da izađu pred javnost i otvoreno saopšte kakvo je stvarno stanje u ovom preduzeću, sa kakvim se problemima suočava i kakve su projekcije poslovanja i proizvodnje do kraja godine.

Građani Srbije imaju pravo da znaju da li je snabdevanje električnom energijom sigurno i da li nas, i ako da, kakve posledice očekuju u narednom periodu.

Dejan Radivojević govori o nafti, gasu i NIS

Odluka Vlade o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate za 25 procenata ističe 8. novembra. Ukoliko se ta mera ukine i celokupan iznos prelije na maloprodajne cene, benzin će poskupeti za više od 21 dinar, a dizel za preko 22 dinara po litru.

Šta TRENUTNA VLAST može da uradi kako bi se ovo sprečilo?

U sadašnjem institucionalnom položaju, neposredni put za produženje postojeće mere jeste nova odluka Vlade u tehničkom mandatu, u okviru zakonskih ovlašćenja.

Koraci koji slede, kako bi se problem dugoročno rešio su:

Narodna skupština – izmena Zakona o akcizama i definisanje dugoročnijeg zakonskog rešenja.
Narodni poslanici – pokretanje rasprave o fiskalnoj politici i uticaju akciza na građane i privredu.
Privreda i građani – inicijative preko Privredne komore Srbije, udruženja prevoznika, poljoprivrednih organizacija i drugih relevantnih udruženja.

Do tada je potrebno utvrditi ko je inicirao prethodno produženje, na osnovu kojih analiza i fiskalnih procena, kao i da li su razmatrani dugoročniji modeli.

Zatim, trogodišnji gasni aranžman Srbije sa Rusijom istekao je krajem maja 2025. godine. Nakon toga snabdevanje je nastavljeno kroz kratkoročna produženja, odnosno anekse ugovora.

Poslednji aranžman, produžen 30. septembra 2026, važi do 31. decembra 2026. godine, pod dotadašnjim uslovima.

Ovakav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za državu, privredu i energetski sistem.

Institucije koje su nadležne za pregovore po ovom pitanju su:

Ministarstvo rudarstva i energetike, za kreiranje energetske politike i zastupanje državnih interesa.
Srbijagas kao ugovorna strana i operativni pregovarač sa Gaspromom.
Vlada Republike Srbije za utvrđivanje državne politike i donošenje ključnih odluka.

Cilj treba da bude dugoročnije i stabilnije rešenje.

Potrebno je pokušati da se obezbedi višegodišnji ugovor, na primer za period od tri godine, uz jasno definisane količine, cene, dinamiku isporuka, fleksibilnost i uslove u slučaju poremećaja snabdevanja.

Istovremeno, Srbija mora da razvija alternativne pravce i izvore snabdevanja.

Samo neke od mogućih alternativa su:

Azerbejdžan za nastavak i povećanje nabavki gasa preko Južnog gasnog koridora i interkonekcije sa Bugarskom.
LNG terminal Aleksandropoljis u Grčkoj za korišćenje raspoloživih kapaciteta za nabavku i transport tečnog prirodnog gasa.
Mađarska, za nabavku gasa preko mađarskog transportnog sistema, uz proveru stvarnog porekla gasa.
Rumunija, priprema za korišćenje buduće proizvodnje iz nalazišta Neptun Dip u Crnom moru i razvoj interkonekcije sa Srbijom.
Severna Makedonija i Grčka za razvoj dodatnih interkonekcija i pristupa alternativnim izvorima gasa.

Važno je razlikovati kapacitet transportnog sistema od stvarno ugovorenih i raspoloživih količina gasa. Svaki alternativni pravac mora se analizirati kroz cenu, raspoloživost, transportne kapacitete i pouzdanost isporuke.

Američki OFAC je 30. oktobra 2026. produžio odobrenja koja se odnose na tri različite aktivnosti:

NIS – nastavak poslovanja, prerade nafte, uvoza sirove nafte, održavanja i finansijskih transakcija.
MOL – nastavak pregovora o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u.
JANAF – nastavak transporta sirove nafte za potrebe Rafinerije Pančevo.

Rok važenja novih odobrenja je 11. decembar 2026. godine.

Ova odobrenja ne predstavljaju ukidanje sankcija. NIS i dalje zavisi od odluka američkih institucija, a trajno rešavanje problema povezano je sa promenom vlasničke strukture i odobrenjem predložene transakcije.

Vlada Srbije je 16. juna 2026. potpisala ugovor sa MOL grupom o budućem upravljanju NIS-om, koji predviđa i povećanje državnog vlasničkog udela za dodatnih pet procentnih poena. Završetak transakcije zavisi od dogovora MOL-a i ruskih vlasnika i potrebnih regulatornih odobrenja.

Šta je potrebno uraditi?

1. Razjasniti transakciju i ugovorne obaveze

Potrebno je pribaviti i analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog udela MOL-u, uključujući:

kupoprodajni ugovor i njegove ključne komercijalne uslove;
cenu i način plaćanja;
buduću vlasničku strukturu, uključujući eventualno učešće ADNOK-a;
ugovor između Vlade Srbije i MOL-a;
prava i obaveze Srbije kao manjinskog akcionara;
obaveze budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo, Petrohemiji i zaposlenima.

2. Iskoristiti postojeće predstavnike Srbije u Odboru direktora NIS-a

Ministarstvo rudarstva i energetike je u junu 2026. kao srpske članove Odbora direktora NIS-a navelo:

Dragutin Matanović – zamenik predsednika Odbora direktora;
Irena Vujović – članica;
Milan Đurić – član;
Dejan Radenković – član.

Ova četvorka predstavlja važan institucionalni kanal za dobijanje informacija o poslovanju NIS-a, u okviru njihovih ovlašćenja i obaveza čuvanja poverljivih podataka.

Među njima su osobe sa javno poznatim političkim vezama sa SNS-om i SPS-om, dok za Dragutina Matanovića nije potvrđena stranačka pripadnost.

Od srpskih članova Odbora direktora tražimo odgovore na sledeća pitanja:

Da li su upoznati sa svim bitnim elementima transakcije MOL–Gaspromnjeft?
Da li imaju uvid u kupoprodajni ugovor ili njegovu radnu verziju?
Da li su upoznati sa uslovima koje OFAC postavlja za završetak transakcije?
Kakve garancije postoje za nastavak rada Rafinerije Pančevo?
Kakva je budućnost istraživanja i proizvodnje nafte i gasa u Srbiji?
Koja prava Srbija zadržava u budućoj vlasničkoj i upravljačkoj strukturi?

3. Potrebno je uspostaviti direktnu komunikaciju sa relevantnim američkim institucijama, posebno Ministarstvom finansija SAD i OFAC-om

Cilj je razumevanje uslova za trajno rešavanje sankcionog statusa NIS-a, dinamike odlučivanja i mogućnosti da se transakcija sprovede bez ugrožavanja energetskog snabdevanja Srbije.

4. Potrebno je razumeti poziciju ruskih vlasnika, uslove prodaje i mogućnost da se transakcija sprovede bez dodatnih pravnih i finansijskih sporova.

5. Zaštititi strateške interese Srbije

Promena vlasništva ne sme da bude jedino merilo uspeha. Potrebno je ugovoriti i zaštititi dugoročne interese Srbije u pogledu:

rada i investicija u Rafineriji Pančevo;
budućnosti Petrohemije;
istraživanja i proizvodnje nafte i gasa;
očuvanja stručnog kadra i zaposlenosti;
sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta;
prava države kao značajnog manjinskog akcionara.

6. Pripremiti rezervni scenario

Srbija mora imati plan za slučaj da transakcija ne bude završena ili da OFAC ne produži operativnu licencu.

Taj plan treba da obuhvati alternativne pravce uvoza sirove nafte i derivata, državne rezerve, transportnu infrastrukturu, rad rafinerije i mere za očuvanje snabdevanja domaćeg tržišta.

Pored hitnog rešavanja pitanja NIS-a, potrebno je otvoriti širu raspravu o budućnosti istraživanja i proizvodnje ugljovodonika u Srbiji.

Srbija poseduje značajne geološke podatke, dugogodišnju istraživačku tradiciju i postojeću infrastrukturu. Međutim, tržište istraživanja i proizvodnje nafte i gasa nije dovoljno otvoreno za nove investitore i međunarodne kompanije.

Potrebno je razmotriti model koji bi omogućio dolazak novih investitora, uz očuvanje državnih interesa i odgovarajuću kontrolu nad eksploatacijom prirodnih resursa.