NA IVICI Dr Marija Zdravković: Blokade nisu smislili studenti, nego profesori, rušioci Vučića (VIDEO)

Profesorka doktorka Marija Zdravković, kardiolog i direktor Kliničko-bolničkog centra Bežanijska kosa, jedno je od lica srpske medicine iz vremena korone. U ovom razgovoru otvoreno govori o jubileju i razvoju svoje bolnice, o stanju u zdravstvu i ukidanju lista čekanja, o napadima i uvredama na mrežama, o nasilju nad ženama i trudnicom povređenom u Skupštini, o blokadama fakulteta i njihovim posledicama po buduće lekare, kao i o svom pozivu, veri i trenutku kada je zamalo napustila Srbiju.

Nedavno je obeleženo sedamdeset godina Bežanijske kose. Kada pogledate unazad, da li nešto nedostaje?

- Krenuli smo kao bolnica na kraju grada, osnovana pedeset šeste godine posebnom odlukom grada Beograda da bude bolnica za grudobolne, kako bi ti pacijenti bili udaljeni od mesta gde su živeli drugi građani. Tuberkuloza je tada odnosila veliki broj života, a mi smo osnovani sa ciljem da se ona leči. Vremenom je ta bolest savladana, a mi smo prerasli u opštu bolnicu, pa u kliničko-bolnički centar, i na kraju prešli u ingerenciju Ministarstva zdravlja, jer smo prerasli potrebe grada i počeli da primamo pacijente iz cele Srbije. Naša najjača škola bila je korona, kada smo postali jedna od vodećih bolnica

za zbrinjavanje, i to baš onih pacijenata koji su, pored korone, imali i druga teška oboljenja, infarkt, krvarenje, zapaljenje slepog creva. Sa samo tristo četrdeset kreveta lečili smo preko šezdeset jedne hiljade pacijenata, verovatno najviše u ovom delu sveta za bolnicu tog tipa.

Da li biste sa ove distance nešto u vreme korone uradili drugačije?

- Ne bih uradila ništa drugačije. Za sebe znam da sam dala ne sto, nego trista posto; često nisam spavala kod svoje kuće, nego u intenzivnoj nezi, u lekarskoj sobi, jer sam se osećala najodgovornijom da to funkcioniše. Kolege su radile u intenzivnim negama po četiri sata, jer su to bili najteži pacijenti, od kojih je osamdeset pet posto bilo intubirano, a stanje se znalo dramatično promeniti za pola sata. Zato je kadar morao da bude odmoran i maksimalno koncentrisan. Veoma sam ponosna kako su sve moje kolege to uradile, visokostručno i profesionalno; bili smo složni i jedinstveni i pokazali ono zbog čega smo i izabrali ovaj poziv. To nije posao, to je poziv od Boga. Moram da kažem i da nismo bili
sami: imali smo pomoć drugih bolnica, Kliničkog centra Srbije, Ministarstva i države.

Foto: Instagram avucic

 

Da li nam danas nedostaju aparati ili medicinski kadar?

- Sada smo zaista u dobroj situaciji, a treba znati odakle smo krenuli. Volonterske specijalizacije su u jednom trenutku, po preporukama koje smo dobili kao obrazloženje od Svetske banke, bile stopirane, pa je kadar prestao da se razvija; potpuni prekid trajao je negde do dve hiljade četrnaeste, kada su ponovo krenule, pa od tada kaskamo. Bila je uvedena i jedna dekadentna mera, da lekar mora dve godine negde da radi pa da konkuriše za specijalizaciju, kakve nije bilo nigde u svetu. Kada sam imenovana za direktora, na Bežanijskoj kosi je bilo katastrofalno stanje: nije radio skener, nije
radio magnet, liste čekanja su bile ogromne. Danas smo dobili dva nova skenera i dva nova magneta i među prvima smo skinuli liste čekanja, i za dijagnostiku i za ortopedske operacije kuka i kolena; zvali smo svakog pacijenta pojedinačno iz baze, a javljali su se ljudi koji su čekali i po šest godina. Toga više nema.

Veliki napad na mrežama bio je nedavno u Vrnjačkoj Banji. Kako ste to doživeli, kao lekar i kao žena?

- Taj događaj je paradigma svega što nam se danas dešava. Prošetala sam glavnim šetalištem sa dve koleginice, u pauzi skupa na kome smo bili, i jedna gospođa me je zaustavila, rekla "evo moje doktorke, ona mi je spasla život u koroni, zagrlila me, što je najlepše što kao lekar možete da doživite. A onda su dve žene iz grupe iznad koje je pisalo "studenti" počele da napadaju i mene i nju, da nas vređaju; jedna se predstavila kao profesor fakulteta, druga mi je gurala kameru u lice i vikala,
pa sam u jednom trenutku pomislila da će me i udariti. Iznenadila me je ta količina negativne energije i destruktivnosti, iako im nismo rekli ništa loše, nego smo stajali na javnom mestu. Potom je na mrežama data iskrivljena slika celog događaja, na najperfidniji način, uz softver koji briše pozitivne, a ostavlja i dopisuje negativne komentare. Boli vas agresija i laž, pogotovo kada dolaze od ljudi koji tvrde da se bore za istinu i slobodu.

Foto: Instagram avucic

Primećuje se da su upravo žene česta meta tih napada. Zašto?

- Jasno je da napadom na ženu vršite destrukciju celog društva i porodice jer je žena uvek

personifikacija i porodice i društva i stub noseći. Uz svo poštovanje prema muškarcima, žene bez muškaraca jesu nemoćne i uvek to kažem, ne mogu žene same, moraju da imaju veliku podršku, ali onaj začin u životu i te prelomne odluke za svaku porodicu i svaki narod uvek donose žene. Imali smo najveća iskušenja u istoriji, srpske majke su rađale junake, ali su uvek imale dobar savet za svoje sinove i bile časne i poštene. A sada imate nekoga ko će, da dokaže nešto, da vas vređa, ponižava, preti vam i prikazuje vas kao nešto što niste. Kakav čovek morate da budete da tako nešto poručite
nečijoj majci, sestri ili ćerki.

Da li ste imali pritiske kao univerzitetski profesor tokom blokada fakulteta?

- Mene lično pritisci ne mogu da pokolebaju, jer sam dosta godina i navikla sam da se borim. Najgore mi je što su pritiske imali naši studenti koji su želeli da uče. Prikazuje se kao da su studenti za blokadu fakulteta, a to nije tačno: mnogo veći broj studenata, posebno na medicini, nije želeo da blokira fakultet i da gubi vežbe. Oni koji su to smislili direktno su rušili obrazovanje i od fakulteta napravili političke ćelije, što je protivzakonito. Medicina je veoma specifična, ne može da se nauči iz knjige, nigde u svetu nemate medicinu bez vežbi sa pacijentima. Ti studenti će sutra u hitnoj službi morati da prepoznaju infarkt, a greške u medicini su nepopravljive. Zato smatram najvećim porazom
to što su blokade dolazile ne od studenata, nego od ljudi koji je trebalo da im predaju, a koji su svoje vreme na vežbama trošili pričajući o tome ko će koga da ruši.

Foto: Instagram avucic

Pominjali ste da je i vaš sin stradao. Šta se dogodilo?

- Ne bih ulazila u lične stvari jer mislim da u ovom trenutku pitanje nije moja porodica, nego sudbina ove zemlje. Reći ću samo da je ispred dekanata Medicinskog fakulteta bilo maltretiranja studenata izabranih u studentski parlament, a jedan od njih, koji je slučajno moj sin, udaren je pesnicom u glavu. Znate šta znači udarac pesnicom u glavu kada neko padne na zemlju i kako to može da se završi. A to se desilo u krugu fakulteta, dok je, umesto da se bavi studentima, dekanka stajala u parku sa transparentom i podržavala blokadu nastave.

Zašto se, po vašem mišljenju, sistemski radilo na urušavanju obrazovanja?

- Imam lična iskustva o tome i mogu da pričam sa dobrim osnovama. Bila sam šokirana kada sam, kao roditelj maloletnog deteta, dobila poruku da je "plenum" odlučio da deca ne idu u školu. Pitala sam ko je plenum, jer je moje dete maloletno, a mi roditelji smo bili u šoku i pod strašnim pritiscima. Ljudi koji zastupaju studentsku listu govore da zastupaju mladost i budućnost Srbije, a ja mislim da niko to ne radi bolje od liste pod brojem jedan. Imam masu studenata i kolega, a jedna od njih, koja je podržala studente, sada je na izbornoj listi broj jedan. Kada su protesti počeli, mislila sam da imaju
veze sa studentima, a onda sam videla da nemaju nikakve veze.

Foto: Instagram avucic

I vama su upućene pretnje preko mreža. Kako ste reagovali?

- Pre godinu i po dana dobila sam eksplicitne pretnje silovanjem i otišla da ih prijavim službi za visokotehnološki kriminal. To je nešto najgnusnije što neko može da vam napiše, i to sa naloga bez imena i prezimena, jer je potpuno jasno zašto se krije. Kada su utvrdili okolnosti, rekli su mi da je nalog registrovan na Tajlandu, a ja sam odgovorila da mi je pisao na srpskom jeziku. Problem su mreže, gde svako može da vam napiše najgore stvari, a svako nasilje je za osudu i treba da bude procesuirano. Čudi me i da postoji nalog koji zloupotrebljava ime medicinskog fakulteta, a ne znate ko stoji iza njega.

S druge strane vam poručuju da niste stručni. Koliko vas to pogodi?

- Ljudi se služe lažima i nemaju moralni osećaj da govore neistine ili da prikrivaju istinu o nečijem radu, a svako ko se bavi naukom može da se informiše. Moj Hiršov indeks je četrdeset, što je za osobu od pedeset dve godine jedan od najviših; to je naučni, internacionalno priznat indeks koji se određuje anonimno, ne određuje ga SNS ni bilo ko drugi. Diplomirala sam sa prosekom devet zapeta devedeset četiri, najvišim u svojoj generaciji, i bila proglašena studentom generacije. Zato, kada ljudi koji verovatno nisu ni završili srednje obrazovanje pišu o mom indeksu, meni je jasno sa kakvih pozicija to dolazi. Pre svega sam lekar i profesor, a na mestu direktora se nalazim privremeno.

Kako ste postali lekar i zašto baš kardiolog?

- Mislila sam da ću ceo život biti ginekolog i profesor fakulteta, jer sam smatrala da je plemenito obrazovati buduće lekare. Ali na jednoj praktičnoj vežbi na ginekologiji bila sam prisutna namernom prekidu trudnoće i to mi je bilo veoma mučno, pa sam tada odlučila da neću biti ginekolog. Smatram da je veliki greh prekinuti trudnoću, osim kada se to mora iz medicinskih razloga, zbog majke ili ploda, jer je to ipak stvaranje novog života. Posle toga sam dobila nagradu fondacije Nikola Spasić kao najbolji student, a u komisiji je bio akademik Sveto Stožinić, koji me je pozvao da dođem na Bežanijsku kosu. Došla sam bez ikakve preporuke, svideo mi se jedan stručni slučaj iz kardiologije, i tako sam dobila radno mesto u koronarnoj jedinici intenzivne nege, kao mlad doktor volonter.

Foto: Instagram avucic

Da li se na Bežanijskoj kosi ikada pravio trijaž pacijenata po političkom opredeljenju?

- Apsolutno se ne pravi, i to mogu da tvrdim. Riba se od glave čisti, pa je veoma bitan stav onoga ko vodi kuću. Ja poštujem sve ljude i uopšte me ne interesuje njihovo političko opredeljenje; gledam ih kao ljude koji imaju zdravstvenu potrebu. Nije u pitanju samo Hipokratova zakletva, nego pre svega ona Božja, i ono za šta ćemo odgovarati pred Bogom. Svi koji na bilo koji način podvajaju pacijente treba da odgovaraju i na sudu. Kada lekar oseti da mu je poziv zaista poziv od Boga, u njemu ne sme biti ostrašćenosti ni prema kome, nego samo ljubav. I toj gospođi u Vrnjačkoj Banji sam rekla da
proba da u sebi nađe nešto lepo, jer sva ta negativna energija će se negde ispoljiti, pre svega na njima samima.

Da li ste vi lično ikada bili na ivici?

- Bila sam na ivici da odem iz Srbije, i to mi je bilo izuzetno teško, jer sam iz patriotske porodice i vaspitavana da najviše volim svoju zemlju. Za asistenta na Medicinskom fakultetu 2010. sedmi put sam konkurisala, kao student generacije, a izabrana je kandidatkinja s prosekom 8,23, dok je moj bio 9,94. To je bio šamar, jer je značilo da nisam politički podobna, iako nisam bila član nijedne stranke, nego patriota sa velikim brojem radova i izlaganja na stranim kongresima. Razočarana nepotizmom, odlučila sam da sa suprugom i troje dece odem u Nemačku, na Šarite kliniku, jednu od deset najboljih na svetu, gde sam imala ponudu. U poslednjem trenutku moj otac, lekar u penziji, zaplakao je i rekao da to ne može da dozvoli, a i on i moj brat su me molili da sačekam izbore, jer su verovali da će se, ako pobedi tadašnja opozicija, sve promeniti nabolje. Ostala sam, i da tada nije bilo tako, verovatno bi sve ostalo kao što je bilo.

Bili ste u Skupštini kada su bačene dimne bombe. Kako pamtite taj dan?

- To nasilje nad ženama počelo je 4. marta 2025. Bila sam poslanica i nikada nisam mislila da to može da se desi, i to od ljudi za koje sam smatrala da su moje kolege, lekari koji su sedeli preko puta. U jednom trenutku je simultano bačeno više dimnih bombi prema nama, pa je poslanica Jasmina Karanac, naša koleginica iz Gračanice, bila pogođena, a bila je u osmom mesecu trudnoće. Izašla sam da isperem oči, pa me je pozvao kolega da siđem jer me Jasmina traži, i zatekla sam je u strašnom stanju, bez svesti, dok je vozilo hitne pomoći bilo blokirano. Jedva smo je izneli, a ona mi je rekla da je ne ostavim jer se plaši da će umreti; kada pacijent to kaže, to lekaru mnogo znači jer znači da je zaista loše. Napadati žene je bedno, a napadati trudnicu mogu samo najmonstruozniji umovi.

Foto: Instagram avucic

 

Kako ste reagovali kada ste videli komentar da vaša koleginica, koju ste spasavali, "glumi"?

- To je bilo ono što me je dotuklo. Jedna žena koja je lekar, a sada je na listi, napisala je sraman komentar da Marija Zdravković trčkara oko žene koja glumi, pa kakav sam ja to lekar i čovek. Umesto da osudiš napad na tu ženu, koju prevoze bez svesti, ti pišeš da glumi; svaki pošten čovek, bez obzira na političku opciju, morao bi da kaže da ovo ne sme da se dešava. Zna se šta je politika, a zna se šta je napad na žene i političke neistomišljenike. Bilo nam je veoma drago kada je Jasmina preživela i kada je kasnije došla u Skupštinu i sve nas zagrlila. Ja sama tada nisam otišla na pregled, ali sam
narednog jutra iskašljala usta puna krvi od tog gasa i kašljala tri i po meseca, pa sam morala da uradim skener pluća, jer akutno toksično izlaganje nosi rizik od kasnijeg karcinoma. A najvažnije je da smo lečili sve pacijente podjednako, bez obzira na političku opciju, i da bismo svi trebalo da sesećamo tog perioda kada smo se borili za narod.

BONUS VIDEO