SRBIJA 25. OKTOBRA GLASA I ODLUČUJE O SVOJOJ SUDBINI: Izbor nikad nije bio lakši

Predstojeći izbori 25. oktobra pred građane Srbije postavljaju istorijski, ali i jednostavan zadatak. Politička scena se ogolila do same suštine, ostavljajući, s jedne strane, neosporne, opipljive rezultate i politiku ponosa, a s druge... Eh, s druge, znate već i sami.
Kada se podvuče crta ispod poslednjih 14 godina, tokom kojih je državnu politiku suštinski trasirao i vodio Aleksandar Vučić, pitanje poverenja prestaje da bude stvar politike i pretvara se u niz neumoljivih činjenica ispisanih kao jasan rezultat na semaforu.

SANKCIJE RUSIJI

Izbor nikada nije bio lakši jer se svodi na politiku rezultata, mira i stabilnosti i politiku destrukcije i zaustavljanja projekata.

Ono što Srbiju pod vođstvom Aleksandra Vučića najsnažnije izdvaja na geopolitičkoj mapi Evrope jeste apsolutno suverena i nezavisna spoljna politika.

U vremenima nezapamćenih globalnih pritisaka, Beograd je ostao veran isključivo sopstvenim nacionalnim interesima. Srbija je jedina država koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, odbijajući da žrtvuje tradicionalna prijateljstva i ekonomsku stabilnost zarad tuđih geopolitičkih agendi.

Pročitajte još: "NEĆEMO UVODITI SANKCIJE RUSIJI" Đedović Handanović: Pregovori MOL i Gaspromnjefta napreduju

Istovremeno, državni vrh drži čvrst i nepopustljiv stav o odbrani teritorijalnog integriteta: Srbija nikada neće priznati lažnu državu Kosovo, bar dok je Vučića. Svaki pokušaj međunarodnog pritiska nailazi na jasan i odlučan otpor. To se najbolje videlo i na globalnoj sceni, kada je Srbija podigla svoj glas i odbila da pristane na perfidne pokušaje da joj se nametne kolektivni žig genocidnosti zbog Srebrenice.

Pravi lideri se prepoznaju u trenucima najvećih opasnosti, a Vučićeva era obeležena je efikasnim i energičnim upravljanjem u vremenima velikih kriza. Kada su 2014. Srbiju pogodile nezapamćene poplave, a Obrenovac bio pod vodom, Vučić je s terena rukovodio akcijama spasavanja i potom obnavljanja razrušene infrastrukturu u rekordnom roku. Tokom globalne pandemije koronavirusa 2020, naša zemlja je među prvima obezbedila respiratore, vakcine svih svetskih proizvođača i izgradila potpuno nove bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, dok su se i mnogo bogatije zapadne zemlje suočavale s kolapsom zdravstvenog sistema.

Konačno, kada je izbijanjem sukoba u Ukrajini nastupila najveća energetska kriza u Evropu u ovom veku, Srbija je zahvaljujući pravovremenim državnim odlukama obezbedila stabilno snabdevanje gasom, naftom i strujom, zadržavajući cene energenata na nivou koji je zaštitio i građane i domaću privredu.

Pročitajte još: "ODLUKA VUČIĆA DA RASPIŠE IZBORE POTEZ ODGOVORNOG DRŽAVNIKA!" Oglasio se Gradski odbor SNS u Novom Sadu: 25. oktobra brani se demokratija!

Ekonomski preporod države u poslednjih 14 godina vidljiv je na svakom koraku. Srbija je premrežena novim auto-putevima, od Koridora 10 i 11, preko auto-puta Miloš Veliki, pa sve do Moravskog koridora, uskoro i Smajlija, Vožda Karađorđa i tako dalje. Otvaranjem brze pruge Beograd-Novi Sad, a potom i njenim produžetkom ka Subotici i Budimpešti, železnički saobraćaj je uveden u 21. vek. Zdravstveni sistem je potpuno transformisan kroz izgradnju i najsavremenije opremanje novih kliničkih centara.

Srbija je postala i tehnološki lider regiona kroz razvoj državnih data centara u Kragujevcu, koji čuvaju podatke najvećih svetskih IT kompanija, a kruna tehnološkog progresa jeste otvaranje inovativnih postrojenja, poput fabrike robota u Šapcu, što zemlju pozicionira na mapu naprednih svetskih industrija. Kruna svih ovih uspeha biće Ekspo, izložba koja predstavlja razvojnu šansu generacije.

S druge strane političkog spektra nalazi se takozvana studentska lista. Iza zvučnog imena krije se politička farsa jer na njoj zapravo neće biti studenata. Ta lista nema apsolutno nikakvu politiku, nikakav ekonomski plan niti ideologiju, osim jedne jedine tačke programa: srušiti Vučića.

PROTIV EKSPA

U nedostatku ideja, oni su otvoreno stali protiv projekta Ekspo, protiv gradnje, protiv infrastrukturnog razvoja i svega što vuče Srbiju napred. Što je najgore, tokom poslednjih 20 meseci, ova politička grupacija pokazala je nezapamćeno ogoljeno nasilje, blokade saobraćajnica, napade na institucije i stravičan javni progon svih onih koji ne misle kao oni. Građani Srbije se s pravom pitaju: "Ako se u opoziciji služe takvim metodama, šta bi radili da se dokopaju poluga vlasti?"

Zato, kada 25. oktobra budemo s olovkom stajali iza paravana na biračkom mestu, pred nama neće biti teška odluka.

Kada, s jedne strane, stavimo stotine kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica, fabrike, stabilan dinar, ponosnu spoljnu politiku i istorijski visoke plate i penzije, a, s druge, blokade, paralizu rada fakulteta i škola, prevrtanje kontejnera, kamenovanje policije, odlaske na kućne adrese političkih neistomišljenika i sve drugo što smo gledali tokom revolucije krvave šake, izbor je logičan i jasan. Svidelo se to nekom ili ne...