ČETIRI RAZLOGA ZBOG KOJIH VAŠINGTON ŽELI SRBIJU UZ SEBE! Američki Forbs o strateškom dijalogu: Napravljen je značajan korak!

Možda je prošlo ispod radara, ali prošle nedelje američka politika prema zapadnom Balkanu načinila je značajan iskorak. Dana 17. jula, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i američki državni sekretar Marko Rubio zvanično su pokrenuli strateški dijalog između dve zemlje. Ova inicijativa pripremana je više od godinu dana, a iako je za sada poznato malo detalja, njen potencijalni značaj za administraciju predsednika Trampa je veliki - iz najmanje četiri razloga.

Prvi razlog odnosi se na energetsku bezbednost. Administracija predsednika Trampa s pravom je postavila diverzifikaciju energetskih izvora na zapadnom Balkanu među svoje prioritete. Nadovezujući se na prošlogodišnji ministarski sastanak Partnerstva za transatlantsku energetsku saradnju, održan u Atini, Sjedinjene Američke Države zajedno sa Bugarskom, Grčkom, Moldavijom, Rumunijom i Ukrajinom, rade na razvoju Vertikalnog gasnog koridora - severno-južne trase koja bi omogućila dopremanje američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) i azerbejdžanskog gasa u centralnu i istočnu Evropu, kao i na Balkan, čime bi se dodatno smanjila dugogodišnja zavisnost kontinenta od ruskih energenata. Srbija u tim planovima ima važnu ulogu, budući da se nalazi na samoj trasi koridora i već raspolaže infrastrukturom koja joj omogućava da postane ključno tranzitno energetsko čvorište. Pored toga, Beograd trenutno gradi gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, što će omogućiti veći uvoz gasa iz izvora koji nisu ruski.

PROČITAJTE JOŠ: OPREMA ZA VOJSKU, SVEMIRSKI PROGRAMI, 50 MILIONA ZA 5G MREŽU... Stejt department objavio detalje strateškog dijaloga sa Srbijom: Evo šta je sve potpisano na istorijskom sastanku!

Foto: Ministarstvo spoljnih poslova

To predstavlja izuzetno važan razvoj događaja, imajući u vidu da ruski državni energetski gigant "Gasprom" i dalje ima kontrolni udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Poslednjih godina Rusija je koristila NIS kao geopolitički instrument za finansiranje različitih operacija malignog uticaja u Srbiji - od podsticanja protesta do širenja antiameričke propagande. U okviru šireg paketa mera usmerenih protiv ruskog energetskog sektora, administracija predsednika Trampa u oktobru prošle godine uvela je sankcije NIS, a taj pritisak već je dao određene rezultate. Mađarska energetska kompanija MOL je u januaru postigla dogovor o kupovini ruskog udela, iako je realizacija tog sporazuma u međuvremenu odložena. Ipak, čini se da je srpska vlada ozbiljno posvećena okončanju ove zavisnosti. Budžet za 2026, usvojen još u decembru, predviđa izdvajanje od 164 milijarde dinara (oko 1,6 milijardi dolara) za energetsku bezbednost - sredstva koja bi, ukoliko Rusija odbije da proda svoj udeo, mogla biti iskorišćena za nacionalizaciju NIS.

Intenzivniji strateški dijalog sa Vašingtonom mogao bi da ubrza ovu tranziciju i trajno integriše Srbiju u američke i zapadne lance snabdevanja energentima, čime bi Moskva izgubila jedno od svojih najefikasnijih preostalih geopolitičkih sredstava uticaja na Balkanu.

PROČITAJTE JOŠ: TRAMP I MAKRON UZ SRBIJU! Dok se blokaderi gube u svojim fantazmagorijama, predsednik Vučić "kopa" kao buldožer!

Drugi razlog odnosi se na strateške mineralne resurse. Iako to nije široko poznato, Srbija raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi. Ležište Jadar, u zapadnoj Srbiji, ubraja se među najznačajnija nalazišta litijuma na svetu, a procenjuje se da bi moglo da zadovolji čak do 90 odsto trenutnih evropskih potreba za ovim mineralom. Srbija je odlučila da ove resurse razvija u saradnji sa Evropom, a ne sa Kinom. Tokom 2024. formalizovala je strateško partnerstvo sa Evropskom unijom u oblasti sirovina i lanca vrednosti za proizvodnju baterija, nakon čega je nalazište Jadar uvršteno među ključne projekte u okviru evropskog Zakona o kritičnim sirovinama.

Ovi potezi predstavljaju svesnu odluku srpske vlade da svoj najvredniji strateški resurs veže za zapadne lance snabdevanja, a ne za kineske. Takav pravac razvoja treba podsticati jer Sjedinjene Države imaju neposredan interes da se globalno snabdevanje litijumom diverzifikuje i smanji zavisnost od Pekinga.

Treći razlog jeste modernizacija odbrane. Srbija aktivno modernizuje svoje oružane snage, nabavljajući borbene avione iz Francuske, transportne avione iz Španije, helikoptere iz Nemačke, kao i različite vojne sisteme iz Izraela. Ipak, uzastopne američke administracije tradicionalno su bile oprezne kada je reč o prodaji američkog naoružanja Srbiji, delom zbog protivljenja pojedinih susednih država. Međutim, takav oprez danas sve više deluje kontraproduktivno jer bi Vojska Srbije opremljena američkim sistemima bila interoperabilnija sa NATO, transparentnija i više usmerena ka zapadnim standardima, umesto da se oslanja na rusku vojnu tehnologiju.

PROČITAJTE JOŠ: "PRVI PUT U ISTORIJI!" Đurić objavio veliku vest iz Vašingtona: Srbija i SAD otpočinju strateški dijalog, prva sesija u petak!

Konačno, četvrti razlog jeste sve veći značaj Srbije kao partnera na Bliskom istoku. Beograd se profilisao kao pouzdan prijatelj dva ključna američka saveznika - Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Srbija je bila među retkim evropskim državama koje su Izraelu pružile značajnu vojnu podršku nakon napada 7. oktobra 2023, a takva politika nastavljena je uprkos pritiscima drugih evropskih zemalja. Kao rezultat toga, odnosi između dve države dodatno su ojačali i doneli opipljive koristi za obe strane. Tako izraelska kompanija "Elbit Systems" trenutno gradi fabriku za proizvodnju bespilotnih letelica u Srbiji, vrednu oko dve milijarde dolara, što predstavlja jedan od retkih takvih proizvodnih pogona ove kompanije van Izraela.

Istovremeno, Ujedinjeni Arapski Emirati postali su jedan od najvažnijih vanevropskih partnera Srbije. Tokom proteklih petnaestak godina uložili su značajna sredstva u zemlju, pokrenuvši projekte u oblastima obnovljivih izvora energije, digitalne infrastrukture i drugih sektora. Ova saradnja donela je vidljive koristi Srbiji, dok je Abu Dabiju omogućila da stekne važan strateški oslonac na Balkanu, čime efikasnije može da balansira uticaj regionalnih rivala, poput Turske.

Sve to Srbiju čini korisnim partnerom i svojevrsnim multiplikatorom američkih interesa na Bliskom istoku, u trenutku kada administracija predsednika Trampa sve otvorenije preispituje pouzdanost i posvećenost mnogih svojih evropskih saveznika.

Prošlonedeljno pokretanje strateškog dijaloga između Vašingtona i Beograda predstavlja važan korak ka unapređenju saradnje u svim navedenim oblastima. Ono što će uslediti - konkretni rezultati u domenu energetike, strateških mineralnih resursa, odbrane i regionalnih partnerstava - odrediće da li će ovaj trenutni zamah prerasti u trajnu stratešku prednost za Sjedinjene Američke Države na zapadnom Balkanu.

(Forbes)