Kolumna koja sve objašnjava: Vozi Miško

Davne 1998. godine šabačka grupa Ništa ali logopedi objavila je pesmu We are the Serbs - vrlo jasan i ironičan odgovor na stereotip o Srbima koji se širio planetom tokom devedesetih.

I pošto su Srbi predstavljani kao manijaci, ubice, degenerici, zločinci, zveri... Ništa ali logopedi su jasno dreknuli, bez ikakvog pardona:

We are the Serbs / We'll fuck your mothers / We'll fuck your sisters / We'll fuck your daughters / We'll fuck your dogs / ... We'll kill you all...

Za one kojima je potreban prevod: Mi smo Srbi, i ima da vam i mamu i sestru i ćerku i psa i još ćemo sve da vas i pobijemo.

PROČITAJTE JOŠ: Radovanović: Nikada, toliko mnogo njih, nije uradilo toliko malo, bukvalno ništa

Vrlo prosto i može da se čita i kao neka vrsta gotovo preistorijskog, a ispravnog odgovora i na političku korektnost, koja je, pod drugim imenima, i onda primenjivala kaznene mere na one kojima su i Ništa ali logopedi pripadali.

Opet, ono što me posle toliko godina buni, jeste činjenica da je frontmen i pevač Ništa ali logopedi, dakle onaj koji se dere: We are the Serbs, We'll fuck your mothers, niko drugi nego Miodrag Jovanović, danas profesor Pravnog fakulteta, član Proglasa i jedan od vodećih agitatora studentskog pokreta i borbe protiv "režima".

I ne buni me to sa pozicija nekog moralno jezičkog čistunca ili pripadnika pokreta Žene u crnom koji je pogrešno (bukvalno), shvatio reči pesme, nego mi nije jasno šta se, tokom godina, sa Miodragom Jovanovićem, pevačem, tačno desilo.

Taj čovek, pevač, znao je za ironiju. Isti taj čovek, profesor, postao je smrtno ozbiljan. I sada radi baš ono o čemu je pevao - širi opšta mesta i stereotipe o "Srbima" koji su prevedeni u "Ćacije".

Kako da vam kažem, očekivao bih, od onog Miodraga Jovanovića, da zapeva: We are the Chaci, We'll fuck your mothers, a dobio sam ovog Miodraga Jovanovića koji ozbiljno priča kako će, posle Vučića, neki krivično da odgovaraju, a neki, pak da budu obeleženi tako što će nositi majice na kojima piše Oprostite mi moju ružnu prošlost, uz opasku da im neće baš tako lako biti oprošteno.

Kako i da im bude oprošteno? Za razliku od onog vremena, kada uopšte nije bilo Srba koji su nekoga ubili ili silovali, pa je vredelo šaliti se sa tim narativom, danas The Chaci ne rade ništa drugo nego idu okolo, kolju, siluju majke, sestre i pse, pa s tim i ne treba da bude zezanja, molim lepo.

PROČITAJTE JOŠ: KOLUMNA KOJA SJAJNO OPISUJE BLOKADERE! Sendviču, ubico!

Pogotovo ne u revolucionarno vreme, koje zahteva ozbiljnost beogradskog profesora, a ne sprdanje nekog tamo šabačkog pevača.

Verovatno zato, zbog ozbiljnog shvatanja revolucije, na zvaničnoj stranici profesora Miodraga Jovanovića na Wikipediji, uz njegovo ime dodat je i nadimak - Miško. Ništa ironično, nego u duhu revolucionarne tradicije. Ernesto Gevara - Če, Vladimir Iljič - Lenjin, Josif Visarionović - Staljin, Josip Broz - Tito, i, po logičnom sledu, Miodrag Jovanović - Miško.

Ipak, najveća razlika između onog Miodraga Jovanovića, i ovog Miška, jeste u samouverenosti koju je potonji izgradio.

Miodrag Jovanović iz Ništa ali Logopedi, peva pesmu o Srbima besno, sasvim u skladu sa godinama, kao neko kome je dosta tog nabijanja na nos, koji mrzi autoritete koji mu govore kakav je, koji svesno, iz inata, bira da bude otpadnik i parija, što, sve zajedno, pokazuje onu vrstu nesigurnosti, mladalačke, često dovoljnu da svima pokažeš srednji prst, pošto druge odbrane, od velikog i ružnog sveta, još nemaš.

Miško, profesor, za razliku od nekadašnjeg sebe, nema trunku nesigurnosti. On je postao autoritet (baš ono što je mrzeo), i, kao takav, unapred sve zna, nikakvu sumnju u svoje zaključke nema.

Od broja birača u Republici Srpskoj, preko toga ko ima većinu u Srbiji, do toga kako ima da se ponašaju i šta da rade i opozicija i studenti.

Ima da progutaju sujetu, kaže, o studentima i opoziciji, drug Miško, kao neki stari učenjak, prepametni, koji je, redom:

Dve stotine šezdeset četiri puta pobedio na izborima; pokupio sva znanja ovog sveta, a krenuo je još u Kući mudrosti i Aleksandrijskoj biblioteci; napisao sedam hiljada knjiga o izbornim strategijama i politikama, prva je bila Magna karta; zbacio sto dvanaest diktatora i devedeset devet demokratskih lidera; osvojio Jerusalim, Konstantinopolj i Kusko; sve objasnio Gandiju, i Gadafiju koji ga, nesrećnik nije poslušao; izgradio Gazu, pa rekao Bibiju da je slobodno poruši; napisao Kraj istorije i potpisao se kao Fukujama; oživeo smrznutog leoparda na vrhu Kilimandžara; osnovao Mekdonalds.

Uz sve to, može i da vozi pet kilometara zatvorenih očiju.

Mašala. Da pozdravimo veličinu i da se vratimo njenom početku, Miodragu Jovanoviću iz Ništa ali logopedi. Taj je, negde duboko u sebi imao, osećao, sve ono što je kasnije drug Miško zaboravio.

Prvo, da ne treba precenjivati sebe, čime god da se u životu baviš, pogotovo što neprecenjivanje nije isto što i potcenjivanje. We are the Serbs radi baš to, sprda se sa svojevrsnim precenjivanjem.

Da je, šta god da radiš, važno da o tome kritički misliš (We are the Serbs je sjajan primer kritičkog promišljanja stvarnosti).

Da nije dobro da se zaljubiš u sebe, u sliku koju si sam o sebi izmaštao, pošto, kada je konačno i stvarno vidiš, ima srce da ti pukne. Nema zaljubljenosti u pesmi koju su pržili Ništa ali logopedi, samo su jasno prikazane iskrivljene slike.

Da ne možeš stalno ljudima da popuješ, objašnjavaš im da su glupi, ili da su Srbi, oteraće te u majčinu, baš kao što je We are the Serbs lepo uradila.

Ima još, ali i ovo je sasvim dovoljno.

Da pokaže kako i samo znanje, ubeđenost da si ga definitivno stekao, zna da s..be čoveka i u njemu poništi, porekne i obesmisli sve ono što je nekada zaista znao.

I kako ironija ume da, s godinama, postane mrzovolja. I kako pesnici mogu, vrlo lako, da se preobrate u komesare.

PROČITAJTE JOŠ: ALBANCIMA 1,5 MILIJARDI EVRA, A NAMA RUŠEVINA! Slučaj "Generalštab" - pobeda blokadera i poraz Srbije

Čoveku dođe da na sve to kaže - greota, stvarno, ali onda mu padne na pamet puka činjenica da je sam Miodrag Jovanović od sebe napravio Miška, te slegne ramenima i pomisli:

Ma, samo ti vozi, Miško.

Mi ćemo da ti oprostimo tvoju lepu prošlost, ali u tvoj autobus, ne hvala.

Što neće da ti smeta, kupićeš ti sam svih pet karata. Kao svaka veličina.

 

BONUS VIDEO: