OLIVERA ZEKIĆ: Građanske inicijative već 20 meseci blokiraju izbor Saveta REM! (VIDEO)

U novoj epizodi emisije "Ozloglašen" gošća Predraga Azdejkovića bila je Olivera Zekić, dugogodišnja predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koja danas otvoreno govori o svemu što se dešava iza kulisa ove institucije. Zašto Savet ovog tela već gotovo dve godine nije izabran? Ko je odgovoran za blokadu i kakve posledice to ima po medijsku scenu Srbije?

Zekićeva tvrdi da su Građanske inicijative ključni razlog zbog kojeg REM već 20 meseci nema Savet, ali i upozorava da se u javnosti često pogrešno tumače nadležnosti ove institucije. U razgovoru otkriva svoje stavove o studentskim protestima, televizijama sa nacionalnom frekvencijom, radu RTS, ulozi N1 i Nova S, kao i o odgovornosti medija za širenje dezinformacija.

Kako biste čitaocima koji se doskora nisu interesovali za ovu temu objasnili šta je REM i kolika je njegova stvarna moć?

- REM je regulatorno telo za elektronske medije kojem je u javnosti data mnogo veća važnost nego što je zaista ima. Delom sam i sama za to zaslužna jer sam tokom deset godina u REM od te institucije napravila svojevrsnu "babarogu". Međutim, činjenica je da REM ne može da reguliše programe niti da utiče na uređivačku politiku televizija. Može samo da izriče određene mere, koje su, po mom mišljenju, preblage.

Da nam je bilo omogućeno da naplaćujemo novčane kazne, situacija bi bila drugačija. To nije nepoznata praksa u Evropi - brojna regulatorna tela imaju takva ovlašćenja, pa ih ima i susedna Hrvatska. Mi smo za to imali i podršku OEBS, ali nam Ministarstvo finansija to nije dozvolilo.

Pored toga, REM će u godinama koje dolaze svakako gubiti na značaju. Danas je već oko 95 odsto Srbije pokriveno kablovskom televizijom, pa dozvole za nacionalnu zemaljsku frekvenciju postaju sve manje važne. Četiri komercijalne televizije koje imaju nacionalne dozvole godišnje državi plaćaju oko 350.000 evra, a te dozvole ističu 2030. Uverenja sam da će tada njihov značaj biti gotovo potpuno izgubljen.

Foto: Republika

Ako REM, po vašem mišljenju, nema toliku moć koliko mu se pripisuje, zašto su studenti u blokadi toliko insistirali upravo na izboru Saveta REM?

- Zato što veruju da REM odlučuje ko će pobediti na izborima i da preko njega može da se promeni politička slika Srbije. To jednostavno nije tačno. Mnogi regulatori u Evropi uopšte ne prate izborne kampanje. Kod nas je to obaveza koja je nametnuta, ali se na kraju sve svodi na izveštaje o zastupljenosti vlasti i opozicije u medijima.

Mislim da će REM, ukoliko uopšte opstane u sadašnjem obliku, iz godine u godinu gubiti značaj. Danas ljudi televiziju gledaju drugačije nego ranije. Sve više vremena provode na YouTubu, Netflixu, HBO Max... Veštačka inteligencija već ulazi u televizijsku produkciju i potpuno menja način na koji će mediji funkcionisati. Zato mislim da će u godinama koje dolaze uloga REM biti sve manja.

Zašto Srbija već 20 meseci nema Savet REM?

- Zato što Građanske inicijative, pre svega njihova izvršna direktorka Maja Stojanović, rade sve da bi blokirale taj proces. Ako savet bude ponovo biran, to će biti već četvrti pokušaj. U ovom trenutku REM već 20 meseci nema savet, zbog čega je institucija praktično blokirana. Stručne službe rade ono što mogu, ali su veoma ograničene jer veliki broj odluka čeka potpis saveta, a njega nema.

Kako je došlo do toga da pojedini kandidati, odmah nakon izbora, podnesu ostavke?

- Bili su instruirani da to urade jer određeni krugovi insistiraju na dvotrećinskoj većini u savetu. Međutim, dvotrećinska većina je potrebna samo za izbor predsednika i zamenika predsednika saveta, kao i za oduzimanje dozvola. Za izdavanje dozvola dovoljna je prosta većina. Njima je, međutim, cilj da obezbede šest glasova upravo zbog mogućnosti oduzimanja dozvola.

Foto: Republika

Smatrate da je cilj da se pojedinim televizijama oduzmu dozvole za emitovanje?

- Da. Pre svega Informeru. Ukoliko bi imali potrebnu većinu, mogli bi da pokrenu postupak kojim bi od operatora poput "Telekoma" ili drugih distributera tražili da se, nakon oduzimanja dozvole, Informer ukloni iz kablovske ponude.

Kako objašnjavate to što se oni koji se najviše pozivaju na slobodu govora istovremeno zalažu za gašenje pojedinih medija?

- To je jedna od najvećih kontradiktornosti njihove politike. Sloboda govora, po njihovom shvatanju, važi samo za njih. Kada neko drugi iznese drugačije mišljenje, onda smatraju da tu slobodu treba ograničiti.

Da li smatrate da pojedini mediji, poput Informera, ponekad zaista pređu granicu?

- Naravno da postoje situacije kada Informer ume da pretera. Ali upravo zato sam godinama govorila da bi REM morao da ima mogućnost izricanja ozbiljnih novčanih kazni. Da je to bilo omogućeno, takve stvari bi se mnogo lakše sankcionisale.

Poslednjih meseci često je na meti kritika i Radio-televizija Srbije. Da li je RTS zaista ono što njegovi kritičari tvrde da jeste?

- Ne. Nekada im nije valjao Dragan Bujošević, danas im ne valja Manja Grčić, sutra će biti neko treći. Nedavno su pravili veliku aferu zbog emisije o navodnom zvučnom topu. Ja uvek kažem da je najdemokratskije sredstvo u televiziji daljinski upravljač - ako vam se program ne dopada, promenite kanal.

Stalno se ponavlja priča da građani finansiraju RTS i da zbog toga imaju pravo da zahtevaju određeni sadržaj. Međutim, govori se o pretplati od svega nekoliko stotina dinara mesečno, a od javnog servisa se očekuje da ispuni potpuno suprotstavljene zahteve različitih političkih opcija.

Često se traži veći politički pluralizam, ali se previđa činjenica da pojedini opozicioni političari odbijaju da gostuju zajedno ili čak da gostuju na RTS. U takvim okolnostima veoma je teško organizovati emisije koje bi zadovoljile sve strane. Zato mislim da je nemoguće ugoditi svima.

Foto: Republika

N1 i Nova S se često nazivaju luksemburškim televizijama, iako se njihov program proizvodi u Beogradu. Kako je to moguće?

- To je omogućeno Konvencijom o prekograničnoj televiziji. Dragan Šolak je iskoristio tu mogućnost i napravio prilično složenu poslovnu konstrukciju. Dok sam bila u REM, stalno smo komunicirali s luksemburškim regulatornim telom ALIA. Kada bismo uočili prekršaj u programu N1 ili Nove S, nismo mogli sami da izreknemo meru jer su formalno bili registrovani u Luksemburgu. Mogli smo samo da obavestimo njihov regulator i tražimo da reaguje. Odgovori su stizali posle tri do šest meseci i gotovo uvek su bili isti - da nisu utvrdili nikakav prekršaj. Pri tome su stizala obimna obrazloženja na francuskom jeziku, što je dodatno otežavalo komunikaciju.

Da li očekujete da će se to promeniti?

- Da. Novi vlasnici imaju drugačiji pristup i očekujem da će N1 i Nova S do kraja godine biti registrovani u Srbiji, odnosno da više neće biti prekogranični emiteri. To neće ići preko noći jer veliki investicioni fondovi sve rade veoma temeljno, ali verujem da će se to dogoditi.

Danas se često briše granica između novinarstva i političkog aktivizma. Da li je moguće ostati objektivan ako novinar javno zastupa političke stavove?

- Mislim da je to veoma teško. Danas mnogi prvo na društvenim mrežama iznose svoje političke stavove, a zatim ih prenose i u svoje izveštavanje. Teško je razdvojiti privatne političke stavove od profesionalnog rada kada ih svakodnevno javno saopštavate.

Dok sam radila kao novinar, otišla sam toliko daleko da godinama nisam ni izlazila na glasanje upravo zato što nisam želela da se politički opredeljujem. Naravno da sam imala svoje favorite, ali smatrala sam da novinar mora da sačuva profesionalnu distancu. Prvi put sam glasala tek 2012.

BONUS VIDEO