NA IVICI Prof. dr Miloš Laban: "Neidentifikovane pojave su realne, nauka ih ne može objasniti"(VIDEO)

Živi li čovečanstvo u svesno kreiranoj iluziji? Da li su neidentifikovani leteći objekti stvarnost koju vlasti decenijama kriju, a sletanje na Mesec jedna od najvećih obmana 20. veka? Ko zaista upravlja svetom i gde su granice između zavere i istine? Profesor doktor Miloš Laban, matematičar i naučnik čiji je otac bio lekar u službi i kralja i partizana, čovek koji je odrastao uz priče o tajnama Hladnog rata i čiji je rad u više navrata bio meta akademskih obračuna, u razgovoru za emisiju "Na ivici" ne bira reči. Govori o neidentifikovanim letećim objektima i pentagonskim fajlovima, o lažnom sletanju na Mesec, o 5G mreži, digitalnom novcu, vakcinskim skandalima i civilizacijama koje su postojale pre nas. I o svom ocu, čoveku koji nije izdao ni kralja ni komunističku partiju.

Pentagon je zvanično objavio informacije o neidentifikovanim letećim objektima. Da li smo konačno stigli do trenutka kada se to može javno priznati?

- Smatram da je objavljivanje tih podataka delimično sračunato na skretanje pažnje javnosti sa neprijatnosti koje Sjedinjene Države trenutno doživljavaju u vezi s Iranom. Ali to nije jedini razlog. Sazrelo je vreme. Ja sam jedan od onih koji veruje da su te pojave realne. Za mene je neosporna činjenica ono za šta ne postoji naučno objašnjenje. Setim se Eriha fon Denikena, koga sam čitao kao gimnazijalac. Zašto bi neko u južnoj Americi nacrtao ogromne objekte koji se vide samo sa velike visine, ako su to bili urođenici koji nikad nisu leteli niti znali šta su letelice? Nauka to ne može da objasni. Te pojave su brižljivo skrivane iz dva razloga: tehnološki razvoj nije bio na nivou da bi se mogle objasniti, i vlasti su strahovale da bi javno priznanje ugrozilo njihov autoritet. Ako postoji nešto realno što oni ne mogu da kontrolišu, njihov autoritet se ruši.

Foto: Republika

 

Da li je sletanje na Mesec 1969. zaista bilo ono što nam je prikazano?

- Gagarin je 1961. obleteo Zemlju, a Amerikanci su navodno 1969. sleteli na Mesec. Sada

vidimo da je to sletanje bilo upitno jer je Stanli Kjubrik, prema nalozima naručenim posle njegove smrti, ostavio film u kome je detaljno opisao kako je snimanje tog sletanja izvedeno u studijskim uslovima. Postoji i bela fotografija astronauta koji su skinuli skafandere da se "malo odmore", a svi znamo da to na Mesecu nije moguće. Ima tu dosta faktografije koju ne možete tek tako odbaciti. Ono vreme, recimo, nije imalo računarsku snagu da isprati proračune sletanja u realnom vremenu. Sećam se da sam kao student prve ili druge godine za lepe pare nabavio digitron sa svetlećim ciframa za četiri računske radnje. Nije bilo računara koji bi to mogli odraditi brzo. Danas verujem da su Amerikanci obleteli Mesec, jer je tehnološki nivo sada takav da je to izvodivo. Ali tada? To je bila borba dve supersile za prestiž, i to je bio kontekst u kome su se stvarale mnoge laži.

Govorite o projektima svetskih moćnika koji planiraju invaziju vanzemaljaca kao povod za ujedinjenje čovečanstva. Da li u to zaista verujete?

- Pre desetak i više godina pogledao sam jedan film na internetu koji se zvao Operacija
Odiseja. Tehnički i umetnički solidno urađen. U njemu se prikazuje plan svetskih moćnika da simuliraju napad vanzemaljaca, kako bi u odbrani od te pretnje usmerili čovečanstvo u neki normalniji pravac. Jer ovako, kako ide, ne valja ništa. Vode se ratovi u kojima ljudi ginu ne znaju ni zašto. Američki napad na Iran je čist autogol. Imali su slobodan prolaz kroz Ormuzki prolaz, sad ga više nemaju. To su stvari koje se ne bi smele dešavati u uređenom svetu. Da li je taj scenario sa simuliranom invazijom realan? Ne tvrdim to kao činjenicu. Kažem da postoje projekti koji se razmatraju u tim krugovima i da fajlovi koje je Pentagon objavio potvrđuju da neke pojave postoje i da za njima nema naučnog objašnjenja.

Foto: Republika

 

Pominjete antarktičke ekspedicije i nemačke podmornice. Šta se tamo zaista događalo?

- Ekspedicija admirala Byrda 1946. krenula je na Antarktik jer je američka mornarica zapazila da je oko 120 nemačkih podmornica pred sam kraj rata otišlo tamo, na ono područje koje se zove Zemlja kraljice Mod, i nikad se nisu vratile. To su bile realne, ozbiljne informacije koje su pratili ozbiljni ljudi. U igri je bilo pitanje šta su Nemci tamo pronašli ili izgradili. Himmler je ušao u najviši nacistički vrh ne kao šef SS-a, nego kao vođa organizacije "Ahnenerbe". Nasledstvo predaka, koja je slala naučne ekspedicije na Tibet, tražeći ostatke prethodnih civilizacija. Ozbiljni ljudi danas smatraju da smo mi peti ciklus civilizacije na ovoj planeti. To nije tabu tema. Indijski epovi Mahabharata i Ramayana opisuju događaje koji tek sad mogu biti razumljivi, borbe vojnih letilica u vazduhu i slično. Pretpostavka je opravdana da je prethodna civilizacija nestala u nekom nuklearnom sukobu, baš kao što bi mogle nestati i sadašnje budale koje sede na ključnim mestima i misle da nuklearnim ratom mogu nešto da osvoje.

5G mreža i digitalni novac. Da li je to neka vrsta kontrole nad građanima?

- Lansiranje priče o 5G mreži kao opasnoj tehnologiji bila je, smatram, jednim delom
kampanja za sprečavanje ekspanzije kineske tehnologije na Zapad. Sada je 5G instaliran,
niko se ne žali, niko ne umire od te mreže. Radi se jednostavno o bržim procesorima i bržem prenosu podataka. Što se tiče digitalnog plaćanja i ukidanja keša, to je evolucija, kao što je uvođenje parnih mašina imalo svoje protivnike, ili kompjutera koji su izbacili
daktilografkinje. Ja lično još uvijek ne verujem u potpunu digitalizaciju plaćanja jer se tada
gubi kontrola nad privatnošću. Koristim kreditnu karticu s limitom, i to namerno, tako da
niko ne može skinuti više od određenog iznosa. Radije odem do bankomata i podignem
gotovinu nego da sve plaćam sa pravog računa. To nije paranoja, to je kontrola nad
sopstvenim novcem.

Pomenuli ste vakcine i Vilijama Gejtsa. Šta mislite o onome što se dešavalo tokom
pandemije?

- Neću da koristim deminutiv za taj čovek. Zovem ga Vilijam Gejts, kao što kažemo Adolf

Hitler, a ne Adi ili čika Tolja. Medijska mašinerija zapada to radi da bi nam ih prikazala kao
normalne, bliske ljude. Za mene ne može biti normalan čovek koji stoji iza produkcije lažnih vakcina koje su usmrtile dobar deo populacije. Mislim da je oko dva miliona ljudi umrlo od posledica Fajzerovih vakcina, a ne od kovida. To nije moja priča, to je na američkom sudu dobio sadašnji ministar zdravlja Sjedinjenih Država Robert Kenedi mlađi. Inače, jeste da je kovid bio zaraza sa smrtnim ishodom, ali smrtni ishod običnog gripa je neuporedivo veći od smrtnog ishoda kovida. Scenario koji je primenjen imao je mnogo veze sa kontrolom, a malo sa zdravljem. Sad nam lansiraju hantavirus, ptičji grip. Treba biti veoma veš pa to  repoznati.

Foto: Republika

 

Da li nas neko zaista nadzire i kontroliše putem frekvencija i tehnologije?

- Dve vrste kontrole postoje. Jedna je ona koja nam je pristupačna, a to je prisluškivanje
mobilnih razgovora. To je odavno poznato i odvija se na celoj planeti po karakterističnoj reči. Sećam se jednog razgovora dok sam imao Sony Ericsson sa preklopom. Loša mreža, šuštanje. Prijatelj koji je bio slobodnijeg duha kaže: sačekaj malo, pa izgovori glasno dve poznata imena koja su tada bila tražena. U istom trenutku mreža je postala savršena. Neko je slušao. Druga vrsta kontrole, ona koja pripada eventualnim naprednijim civilizacijama, jeste čitanje misli. To je za njih način međusobne komunikacije, i po nekim informacijama, na taj način čitaju i naše misli tako što se usmere na određenu ličnost. Zvuči neverovatno, ali u igri je sve više indicija koje to potvrđuju.

Raspao se SFRJ. Ko su bili ti moćnici koji su to doveli, i šta je vaš otac o tome znao?

- Napad na Jugoslaviju krenuo je onog momenta kad je srušen Berlinski zid. Kolektivnom
Zapadu više nije bila potrebna Jugoslavija kao izlog prema Istoku i kao uticaj na pokret
nesvrstanih. Zaboravlja se da su nesvrstani bili treća supersila, samo ne vojna. I Srbija je
posle Petog oktobra napravila strašan autogol izlaskom iz tog pokreta. Tito je podržavao
razne napredne pokrete, davao utočište Bahder Majnhofu, Karlosu, Bernardin Dohrn u
Americi. I Džon Lenon nije ubijen od strane obožavaoca koji je bio besan što je razbio Bitlse. Lenon je ubijen jer je lavovski deo zarade usmeravao u napredne pokrete u Latinskoj i Severnoj Americi. Dokaz je da mu je Fidel Kastro svečano otvorio spomenik u Centralnom parku Havane. Moj otac je bio čovek koji je znao mnogo, ali je sve to nosio tiho. Bio je lekar koji je svim srcem poštovao Hipokratovu zakletvu i kome niko nikad nije smeo ni pomisliti da ponudi plavi koverat.

Ispričajte nam o svom ocu. Ko je on bio?

- Moj otac je za ovaj narod bio daleko značajnija ličnost nego što sam ja. Rođen je u Vasijeviću kod Andrijevice, završio četiri razreda osnovne, nižu gimnaziju, pa maturu u Skoplju koje je tada bila Južna Srbija. Upisao je medicinu kao vojni pitomac i završio kao najbolji u klasi. Uzeo ga je profesor Dostavilić za asistenta na internoj medicini. Kao lekar bataljona Kraljeve garde u Topčideru dočekao je rat. Nemci su ga zadržali jer nije bilo lekara za ranjene jugoslovenske vojnike, a on je to prihvatio. Kad su bombe pukle u železničkoj stanici u Velikoj Plani, komšija Nemac Klefić, kome je deda po majci bio poslovni konkurent, stao je između njega i vojnika koji su ga okružili. Rekao im je na nemačkom da ga ne dirajte. Otac je razumeo. Svi su se razmakli. Posle rata iskorenjivao je tuberkulozu u Srbiji zajedno s nekoliko kolega. Bio je šef zajedničkog jugoslovensko-američkog projekta za rehabilitaciju vojnih veterana za vreme Ajzenhauera. Na ručak u našu kuću došla je ministarka iz kabineta Ajzenhauera. Imao sam deset godina i meni je zapreteno svim živim da ne napravim nikakav problem. Sećam se te posete kao da je juče bila.

Foto: Republika

 

Na akademskom planu ste doživeli pritiske i napade. Kako ste to preživeli?

- Kao student prve godine rešio sam jedan matematički problem koji ni profesor Prešić, koga duboko poštujem i pred čijim imenom ustajem, nije znao da je rešen. Rekao mi je: "Uradili ste to, objavite pod svojim imenom." Moj otac, inače, posavetovao me da ga stavim kao prvog autora. Prešić se skoro uvredio. Rekao mi je da idem kući i da je to moj rad. Taj stav je bio moj uzor kroz ceo život. Krajem devedesetih bila je hajka na mene na Elektrotehničkom fakultetu. Postoji grupa koja je ogromne pare trošila za lične potrebe i čašćavanje, tristo maraka dnevno je bila reprezentacija. Kad smo mi došli, krenula je hajka. Profesor Prešić i profesor Kaneda Boca pretili su da neće potpisati moj referat za redovnog profesora. Uprkos tome, potpisali su, jer su bili moralni ljudi koji su princip stavili iznad pritisaka. Takvih danas ima sve manje.

Kakva je budućnost Srbije i ovog prostora?

- Dolazak američke državne sekretarke da lično potpiše učešće Sjedinjenih Država na EXPO 2027. mnogi nisu prepoznali u pravom svetlu. To znači da su Sjedinjene Države odlučile da ulože ozbiljne investicije na ovom prostoru. A to znači da će se ostvariti jedna moja utopija: Srbija neće stradati u ratovima nego će prosperirati. Ono što je pričao i pokojni predsednik Milošević, biće nova Švajcarska. Dolaziće stranci da rade ovde jer će uslovi biti bolji. Cena za to je da Srbija bude vodeća zemlja neke nove balkanske konfederacije. Neće velike sile da pregovaraju sa sitnim državama s milion stanovnika. Hoće jednu garnituru s kojom će da razgovaraju. Kad je imenovan kardinal u Beogradu, a ne u Zagrebu ni Ljubljani, znao sam da Beograd postaje centar važnih zbivanja. Vatikan ne bi postavio nešto ad hoc. To su dugi potezi koji se planiraju decenijama unapred. 

BONUS VIDEO