POSLE 56 NEUSPELA POKUŠAJA I DVA DEBAKLA Kurti ostao bez vlade - Osmani raspustila Skupštinu, Kosovo ide na vanredne izbore

Deset meseci nakon redovnih izbora, posle 56 fijaska u konstituisanju parlamenta i čak dva neuspešna pokušaja formiranja nove vlade, politička kriza na Kosovu ušla je u novu fazu. Predsednica Vjosa Osmani juče je raspustila Skupštinu i odmah raspisala vanredne parlamentarne izbore za 28. decembar, nakon što je postalo jasno da više nema prostora za treći mandat za sastavljanje vlade.

Konjufcin pad i Kurtijev neuspeo „manevar za spas“

Samo dan ranije, Skupština Kosova bila je poprište još jednog političkog sloma. Predlog mandatara Gljauka Konjufce da formira novu vladu nije dobio potrebnu podršku – za njega je glasalo 56 poslanika, pet manje od minimuma koji bi otvorio put stabilnoj većini piše Blic.

U političkom vrhu „Samoopredeljenja“ pokušali su da izvedu poslednji, opasan manevar: Aljbin Kurti ponudio je da se povuče sa pozicije kandidata za premijera i preuzme mesto ministra spoljnih poslova, ne bi li time umirio deo opozicije. Ni taj gest nije uspeo – ideju je podržalo identičnih 56 poslanika, što je značilo da je institucionalni ćorsokak postao potpun.

Foto: Tanjug/AP

 

Osmani presekla – raspušta se Skupština, ide se na izbore

Predsednica je zatim imala dve opcije: da mandat za formiranje vlade ponudi po treći put, ili da parlament pošalje kući. Odlučila se za drugu odluku. Dan nakon neuspeha u skupštini, Skupština Kosova je zvanično raspuštena, a Osmani je posle konsultacija sa partijama odredila datum vanrednih izbora – 28. decembar.

Prema njenim rečima, osam partija bilo je za taj datum, pet za 21. decembar, dok su tri navodile da im je svejedno. Predlog da se izbori održe 11. januara bio je odbačen, jer je ocenjeno da bi to previše pomerilo rokove u trenutku dok Kosovo nije usvojilo ni budžet.

Analitičari upozoravaju: novi izbori možda neće rešiti ništa

Politički analitičar Stefan Surlić ističe da je najgori scenario upravo onaj za koji mnogi smatraju da je najrealniji – da novi izbori ne donesu nikakvu promenu u rasporedu snaga i da se kriza samo produži.

Foto: TANJUG/ DOPISNIK KiM/Petr Josek, Freepik

 

Surlić vidi dve realne mogućnosti za izlazak iz ćorsokaka:

Da Samoopredeljenje sklopi dogovor sa nekom političkom opcijom, što bi moglo zahtevati i veliki ustupak – da premijer ne bude iz redova Kurtijevog pokreta.

Formiranje široke koalicije opozicionih stranaka, svojevrsnog anti-Kurti fronta, koji bi pokušao da zaobiđe Samoopredeljenje.

Međutim, ovde se javlja novi problem: široka opoziciona koalicija gotovo bi sigurno uključivala Srpsku listu, a Kurti je u prethodnom periodu uspeo da politički delegitimiše svaku koaliciju u kojoj se ona nađe, predstavljajući je kao savez sa Beogradom „protiv Kosova“.

Spahiju: Kriza će se produbiti, izbori neće doneti promene

Još pesimističniji je analitičar Nedžmedin Spahiju, koji smatra da će se na vanrednim izborima ponoviti rezultati iz februara – uz manje oscilacije.

- Možda će neko dobiti malo više ili malo manje glasova, ali suštinski se ništa neće promeniti. To znači da će se kriza produbiti. Nema budžeta, a ako vlada ne bude formirana do marta, zaposleni neće moći da primaju plate. Nikakve isplate neće moći da se izvrše – to je ozbiljan rizik za kosovsko društvo - kaže Spahiju.

On posebno upozorava na datum izbora. Pošto tada na Kosovo dolazi veliki broj ljudi iz dijaspore, a dijaspora je tradicionalno snažna podrška Samoopredeljenju, ovo bi – kaže – moglo pomoći Kurtiju da ojača svoju poziciju. Ali čak i u tom slučaju, za izbor predsednika Kosova u martu biće potrebna dvotrećinska većina, što Kurtijev pokret gotovo sigurno neće imati.

Foto: Tanjug AP

 

Kako bi mogle da prođu najveće stranke?

Bivši ambasador Kosova u Albaniji, A. Ukšini, navodi svoje procene:

Demokratska partija Kosova (DPK) može očekivati blago povećanje podrške.

Demokratski savez Kosova (DSK), posle gubitka dva uporišta, verovatno ostaje na istim procentima.

Samoopredeljenje će, prema njegovoj proceni, imati gotovo identičnu podršku kao u februaru.

Podsetnik: Kako je došlo do institucionalnog kolapsa

Parlamentarni izbori održani su 9. februara 2025.

Prva konstitutivna sednica zakazana je tek 15. aprila.

Skupština je konstituisana iz 57. pokušaja, što je takoreći presedan u savremenoj parlamentarnoj praksi.

Mandatar Aljbin Kurti nije uspeo da formira većinu do isteka roka 26. oktobra.

Nakon toga, mandat je preuzeo Gljauk Konjufca, ali ni on nije uspeo.

Kosovo sada ulazi u novu predizbornu trku, ali analitičari upozoravaju da ni decembarski izbori ne garantuju stabilnost – naprotiv, politička drama mogla bi tek da se rasplamsa početkom sledeće godine.

BONUS VIDEO