PROTIĆU, TU NI VENIŠ NE POMAŽE! Loš pokušaj pravdanja i pranja savesti za izručenje Slobodana Miloševića

Skoro četvrt veka pošto su isporučili predsednika Srbije Slobodana Miloševića Haškom tribunalu na Vidovdan 2001. pojedini predstavnici bivšeg režima bi izgleda da opravdaju taj politički potez, u narodu viđen kao čin izdaje petooktobaraca. Naknadnom pameću i(li) sramotnim pokušajem pranja savesti ne može se, međutim, izmeniti istorija, poručuju sagovornici Srpskog telegrafa.

Činjenice o Protiću

Foto: Fotodokumentacija Borbe

bio član DEPOS, jedan od osnivača DSS, aktivan učesnik demonstracija 1996-1997. i član rukovodstva Saveza za promene i Demokratske opozicije Srbije (DOS)

bio predsednik Srpskog demokratskog kluba Odbrana (1998-2001) i kopredsednik Nove Srbije (1999-2001)

na septembarskim izborima 2000. predvodio listu DOS u izbornoj jedinici Novi Beograd i bio izabran za saveznog poslanika u Veću građana Skupštine SRJ

nakon petooktobarskih promena 2000. postao gradonačelnik Beograda

već sledeće godine imenovan je za ambasadora Srbije u SAD. Povučen je s te funkcije posle šest meseci jer je javno kritikovao tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunicu

u januaru 2009. postao ambasador u Švajcarskoj (s te funkcije opozvan maja 2014)

BEZ IZGLEDA

Naime, Milan St. Protić, jedna od perjanica DOS, piše u Nedeljniku da zna kakvu buru u javnosti izaziva pitanje zašto je Milošević "morao da bude izručen" i taj čin opisuje kao nužnu odluku kojom je Srbija trebalo da se oslobodi odgovornosti za njegovu politiku i zločine.

- Ovaj tekst trebalo bi da pomogne da bi se taj događaj, isporučenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, razjasnio sa stanovišta onih koji su tu odluku doneli i taj potez preduzeli. Svestan sam da su izgledi za ovo minimalni i da ćemo ostati najverovatnije i dalje zarobljeni u sopstvenim predubeđenjima, u svojim neobjektivnostima, kao posledici jedne smišljene i sistematske propagande. Čak i oni među nama što su bili protivni Miloševićevoj vlasti protivili su se njegovom izručenju. I oni što su nad njim pobedu odneli, a čiju je pobedu upravo on osporavao, štitili su njegov lični integritet i krivičnu neodgovornost - navodi St. Protić i dodaje da je tako u ovdašnjem javnom mnjenju stvoren mit o Miloševićevoj ekstradiciji kao krunskom dokazu nacionalnog izdajstva petooktobaraca.

Foto: Printscreen/nedeljnik

- Po toj (anti)logici, oni koji su ga isporučili srpski su izdajnici prvog reda, oni što su se tome suprotstavili su patrioti... A istina je, prava istina, na sasvim drugoj strani. Niti je Milošević bio odan srpstvu niti je njegova politika branila Srbe. On i njegova politika su (zlo)upotrebljavali taj narodni sentiment, to narodno sećanje i narodnu frustraciju, da bi ostvarili svoj glavni i jedini cilj: očuvanje Titove Jugoslavije - dodao je.

Nikola Šainović, bivši premijer Srbije i potpredsednik Vlade SRJ, kaže za Srpski telegraf da naknadna pamet ne menja istoriju.

- Istoriju određuju događaji, dokumenti, fakta u momentu kad su se desili. Ti pokušaji su uzaludni. U čemu je suština? U tome da je obaveza SRJ bila da će, prema Dejtonu, kao potpisnica sarađivati u progonu ratnog zločina. U međunarodnom pravu to znači razmenu dokumenata, pravnu saradnju. To je trebalo da bude vrh saradnje. Ali se tadašnje državno rukovodstvo odlučilo za isporučivanje bivšeg predsednika države iz pogrešnog političkog ubeđenja da je sklanjanje Miloševića rešenje svih problema. To je njihova osnovna zabluda. Oni su poverovali u priču da kad sklonite navodno zlog Miloševića, odjednom će se svi problemi razrešiti, i Kosovo i Metohija i ekonomija...

Foto: Republika

ZABLUDA

Ta zabluda je, ispostavilo se, dodaje Šainović, izuzetno skupa u geostrateškim i geopolitičkim odnosima:

- Kakav god da je Milošević, on je ipak jedan čovek. A ostaje Srbija i ona je u pitanju jer posle su isto tražili i od Đinđića, Koštunice i danas od Vučića. Od potpuno različitih ljudi, samo im je Srbija zajednička i zato je zahtev isti.

BONUS VIDEO