KOLIKA JE ZAISTA OPASNOST ŠTRAJKA GLAĐU? U Srbiji četvoro ljudi gladuje - TELO JEDE SOPSTVENO TKIVO, a posle 20 dana organizam ulazi u zonu kolapsa!

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je u ponedeljak razgovarao i sa Hrkom i sa Mrdićem i zamolio ih da zaustave štrajk glađu, "da ne naškode sebi, da ima vremena za svaku vrstu političke borbe".

Ne postoji univerzalan vremenski okvir koliko dugo osoba može da živi bez hrane tokom štrajka glađu, ali stručnjaci imaju okvirne procene zasnovane na ranijim iskustvima ovakvih građansko-političkih protesta. Koliko dugo će neko izdržati zavisi od pola, starosti, početne telesne mase, opšteg zdravstvenog stanja, kao i količine unete vode. Dugotrajno uzdržavanje od hrane ozbiljno šteti organizmu i medicinski se smatra rizičnom i po život opasnom praksom.

Trenutno su u Srbiji četiri osobe u štrajku glađu (hronološki poređano po datumu početka):

• od 31. oktobra (12 dana): Uglješa Mrdić, poslanik SNS i predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije, koji je u ponedeljak zbog posledica štrajka hitno prevezen u Urgentni centar
• od 2. novembra (10 dana): Dijana Hrka, majka mladića Stefana Hrke, poginulog u padu nadstrešnice, koja se u ponedeljak požalila da ne može da spava i da se ne oseća najbolje
• od 10. novembra (2 dana): prevoznik Miomir Jaćimović i njegov maloletni sin

Šta se dešava sa telom posle 2, 5, 10 i 20+ dana štrajka glađu

Posle 2 dana

Organizam prelazi u režim "hitne uštede“. Nakon što se potroše glikogenske rezerve u jetri, telo počinje da troši sopstvenu mast kao gorivo. Javljaju se pad energije, pojačana nervoza, vrtoglavica, osećaj "magle“ u glavi i problemi sa koncentracijom. Puls postaje nestabilan, jer se telo bori da održi ravnotežu između manjka kalorija i potrebe mozga za minimumom energije.

Posle 5 dana

Metabolizam se dodatno usporava, a telo prelazi na dublje zalihe masti. Krvni pritisak se smanjuje, osoba se češće oseća hladno, a mišićna slabost postaje primetna. Jetra proizvodi ketone u većoj količini, mozak počinje dominatno da "radi na ketonima“ umesto glukoze. Mogu se javiti i prvi znaci dehidratacije ako se ne unosi dovoljna količina vode.

Posle 10 dana

Posle deset dana bez hrane počinje razgradnja ne samo masnog tkiva, već i mišićnih vlakana, što uključuje i srčani mišić. Rizik od srčanih aritmija i kolapsa raste. Telo praktično "jede sopstveno tkivo“ da bi održalo minimum rada vitalnih organa. Dolazi do naglašenog pada krvnog pritiska i slabosti pri svakom ustajanju, a postoji realna opasnost od gubitka svesti.

Posle 20 dana i više

Nakon duže od tri nedelje štrajka, dolazi do ulaska u fazu organske dekompenzacije. Bubrezi i jetra rade znatno smanjenim kapacitetom, a srce i mozak su ozbiljno ugroženi. Nizak nivo elektrolita (kalijum, natrijum, magnezijum) može dovesti do fatalnih aritmija i prestanka rada srca. Gubitak telesne mase tada postaje dramatičan i ubrzan, a rizik od trajnih posledica po zdravlje  je izuzetno visok.

Zaključak lekara je jasan:

Štrajk glađu je opasan, nepredvidiv i može biti smrtonosan, a posledice po telo ne nastaju tek "posle mesec dana“, već već tokom prvih dana organizam ulazi u stanje šoka i prilagođavanja.

Izvor: Kurir/Republika/G.A.

BOnus video: