SVE TAJNE RAMBUJEA I ČIME NAS JE ZAPAD SVE UCENJIVAO! Nikola Šainović gost naše emisije "NA IVICI"! SVEDOK ISTORIJE! (FOTO, VIDEO)

Za mnoge ličnosti možemo reći, s pravom ili ne, da su svedoci istorije. U slučaju Nikole Šainovića, bivšeg premijera Srbije i funkcionera SPS, to je svakako ispravno reći.

Šainović je bio gost naše emisije "Na ivici", koju možete pogledati na Jutjub kanalu Republika news, a nezaobilazna i prva tema svakako su pregovori u Rambujeu, koji su prethodili zločinačkom NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999.

• Rambuje. Šta je, iz vaše perspektive, bio suštinski problem tog predloga sporazuma?

- Forma i suština. Forma je bila ultimativna: tekst koji se praktično servira kao uzmi ili ostavi, s minimalnim prostorom za realno pregovaranje. Suština je bila u aranžmanu bezbednosti i statusnim rešenjima koja su, po našem čitanju, izlazila iz okvira onoga što bi država mogla da prihvati, a da ne izgubi elementarnu suverenost. Kada se dokument postavlja tako da je svaka fusnota jednaka obavezi, vlasti bilo koje države su u defanzivi.

• Da li je postojala realna alternativa tom uzmi ili ostavi pristupu?

Foto: Republika

 

- Alternativa je uvek diplomatija, ali diplomatija traži vreme i zrelost svih strana. U Rambujeu smo imali trku sa satom i paralelni hod događaja, kako su pregovori odmicali, konsolidovao se i plan vojne intervencije. Da je bilo više vremena i manje javnog pritiska, možda bi se došlo do prelaznog aranžmana, nalik kasnijim rešenjima koja su sledila posle rata. Ali tada, u toj brzini i s takvim pristupom, prostor za nijanse je bio sužen.

• Šta je, po vama, najveća lekcija Rambujea za buduće generacije pregovarača?

Da se asimetrični pregovori ne vode samo za stolom. Morate paralelno graditi međunarodne kanale, regionalne aranžmane, ekonomske sigurnosne ventile i kredibilne mehanizme primene onoga što potpišete. I još nešto: svaka verzija uzmi ili ostavi ima cenu. Ako je prihvatite, plaćate je kroz unutrašnju politiku i legitimitet. Ako je odbijete, plaćate je kroz spoljni pritisak, ponekad i rat. Državnički posao je da minimizira trošak po ljude i institucije.

Foto: Republika

 

• Rekli ste da ste više puta bili na ivici, kako se i zove naša emisija. Koji trenutak biste izdvojili?

- Dva. Prvi, kada sam preuzeo izvršnu funkciju u uslovima hiperinflacije i potpunog urušavanja bilansa: hrana, energija, saobraćaj, lekovi. Morao sam da biram između nepopularnih mera i potpunog kolapsa. Drugi, Rambuje i sve što je posle usledilo: odluke koje neminovno nose posledice za obične ljude. Te noći i ti dani ostavljaju trag bez obzira na to koliko godina posle prođe.

• Možemo li povući paralelu između Rambujea i današnje energetske krize i sankcija?

- Naravno. U oba slučaja, geopolitika određuje brzinu, a domaća logistika, rezerve i fleksibilnost ugovora određuju otpornost. Kad niste veliki, vaša moć je u pripremljenosti: diverzifikaciji izvora, rezervama, alternativnim rutama, pravnim klauzulama koje sprečavaju jednokratnu ranjivost. Rambuje nas je naučio da samo jedno rešenje retko postoji. U energentima to važi dvostruko.

Bonus video