USVAJANJEM TRI ZAKONA DOBIĆEMO JEDINSTVEN REFORMSKI PAKET! Sofronijević: "Oni zajednički čine temelj modernog sistema"

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević rekla je danas u Skupštini Srbije da će usvajanjem zakona o planiranju i izgranji, katastru i zakona koji se tiče legalizacije građani će dobiti jedinstven reformski paket koji predviđa digitalne postupke, a pravno je usklađen i socijalno odgovoran.

- Oni zajednički čine temelj modernog sistema, jer uređena svojina, uređen prostor - znači siguran razvoj Srbije - rekla je Sofronijević na kraju rasprave o amandmanima na ova tri predloga.

Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru, ministarka je navela da se time uvodi u ovaj zakon takozvana mala konvalidacija starih isprava, kojom se omogućava da se određene isprave izdate pre više decenija, a koje su faktički valjano zasnovale pravo svojine ili korišćenja, ali nisu bile formalno priznate zbog tehničkih, evidencionih ili procesnih razloga, priznaju kao pravno važeće.

Kada je reč o Predlogu o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji, Sofronijević je podsetila da je originalni zakon donet još 2003. godine i potom je dopunjen 2009. godine a od tada je imao izmene više desetina puta i, kako kaže, izgubio je strukturu.

- Vreme je da Srbija dobije novi, moderan propis - rekla je Sofronijević.

Ona je rekla i da se Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima Srbija u svoj pravni proces uvodi ustavni i međunarodni proces pravne formalizacije zasnovan na načelima pravičnosti, jednakosti i vladavine prava.

- Ovaj zakon se oslanja na Ustav Republike Srbije koji svakom građaninu garantuje pravo na svojinu i jednakost pred zakonom, pravo na zaštitu doma, ali se takođe oslanja i na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, čiji član 1, protokola 1, obavezuje državu da štiti pravo vlasništva - rekla je Sofronijević.

Zakon je, kako je istakla, zasnovan i na principima Ujedinjenih nacija, naročito UN Habitat-a o formalizaciji imovine, na osnovu koga država mora priznati realnost i pretvoriti faktičko pravo korišćenja u pravno vlasništvo, jer samo tako građani postaju sigurni, a država stabilna. 

- Ovaj zakon, moram da kažem, nije ni poklon, ni abolicija, nije ni nagrada, ni kazna. Ovo je povratak reda i poverenja u pravo. Svi građani su jednaki, bez izuzetka, bez privilegija i bez skrivenih troškova. Jedina razlika koja postoji među našim građanima jeste u socijalnom statusu, u socijalnom osnovu - ukazala je Sofronijevićeva. 

Navela je da država štiti porodice, dom, domaćinstva, borce, invalide, samohrane roditelje, porodice sa troje i više dece, selska domaćinstva i štiti stanovanje kao osnovno ljudsko pravo, a ne kao profit. 

Dodala je da oni koji su gradili u cilju sticanja profita plaćaju naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta bez ikakvih popusta i mogućnosti plaćanja na rate koje se daju legalnim graditeljima.

Govoreći o sigurnosti i bezbednosti objekata koji nisu legalizovani, ministarka je naglasila da  je to važno pitanje, ali da je činjenica da ljudi u tim objektima već žive godinama i decenijama. 

Pojašnjava da novim zakonom država ne izdaje potvrdu o tehničkoj ispravnosti, već pravno priznaje faktičko stanje uz obavezu vlasnika da svoje objekte po upisu održavaju u skladu sa propisima. 

- U evidenciji će postojati zabeležba da je upis prava svojine stečen na osnovu ovog zakona, što ujedno predstavlja i obaveštenje trećim licima o osnovu upisa prava. Ovim zakonom daje se mogućnost da svaki vlasnik korak po korak sprovede sanaciju, tehničku proveru i da svoj dom uvede u potpunu zakonitost u skladu sa svim važećim propisima - navela je Sofronijevićeva.

Ocenila je da je to odgovoran i human pristup, jer se ne ruše životi građana, već se njime uređuju.

- Ne zatvaramo oči pred realnošću, već je pravno priznajemo - istakla je ministarka.

Ona je napomenula da novi zakon nosi nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju i da ko danas gradi mimo planova i propisa, gradi protiv prava i protiv države. 

Sofronijevićeva pojašnjava i da se zakon ne završava kad se građani upišu, nego, kako kaže, tada tek počinje obaveza države i opština da urede prostor u kome žive naši ljudi. 

- Lokalne samouprave sada imaju jasan zadatak da u roku od dve godine moraju izmeniti svoja planska dokumenta i pokrenuti urbanu obnovu i uređenje neformalnih naselja. Time se postiže pored uređenja prostora i drugi važan cilj - vraća se pravda i onim savesnim građanima da pravo na gradnju ostvare u skladu sa novim urbanističkim parametrima - ukazala je Sofronijević.

Dodala je da se novim zakonom zatvara jedno poglavlje neuređenih odnosa i otvara novo poglavlje reda, odgovornosti i poverenja i istakla da građani time dobijaju pravo i sigurnost, država dobija uređenu evidenciju i kontrolu prostora, a društvo dobija pravdu i jednakost pred zakonom. 

- To je, znači, zakon koji ne deli već ujedinjuje, zakon koji ne štiti pojedince već štiti pravdu i možemo reći da zapamtimo jedan zakon red za sve - zaključila je Sofronijević.

Poslanici su zatim prešli na raspravu o amandmanima na predlog za dopunu Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

BONUS VIDEO