LICEMERJE TAJKUNSKIH MEDIJA! Kada Srbija gori to je "mirno okupljanje", a kada Madagaskar gori to je nasilje

Kada se na ulicama Beograda ili drugih srpskih gradova okupljaju blokaderi koji pale kontejnere, razbijaju izloge, napadaju policajce i uništavaju imovinu građana, takvi događaji se u tim medijima uporno nazivaju „mirnim okupljanjima građana“. Naslovi i izveštaji odišu „romantizacijom protesta“, dok se nasilje brižljivo prećutkuje ili svodi na „manje incidente“.

Foto: Printscreen

 

Za iste one slike koje bi svako normalan okarakterisao kao nasilje, tajkunski mediji pronalaze opravdanja.

Kada gore ulice, to je „ustanak slobodnih ljudi“. Kada se napada policija, to je „otpor režimu“. Kada se uništava imovina ili maltretiraju građani, to je „prirodno nezadovoljstvo“.

Sve se radi sa jednim ciljem, da se stvori slika o legitimnim i miroljubivim okupljanjima i da se prikrije destruktivna priroda protesta.

Licemerje i dvostruki aršini

Međutim, kada se slične scene dešavaju u drugim državama, isti ti mediji menjaju ploču.

Najnoviji primer dolazi sa Madagaskara, gde su ti isti mediji bez ikakvog okolišanja preneli vest da se tamo dešavaju „nasilne demonstracije“.

Dakle, tamo gde nemaju interesa da prikrivaju, koriste prave reči.

Kada u svetu demonstranti pale, razbijaju i tuku policajce, to se jasno i nedvosmisleno naziva nasilje. Odsustvo dileme je upadljivo, što jasno razotkriva njihovu hipokriziju.

Postavlja se logično pitanje, zašto građanima Srbije serviraju jednu stvarnost, dok za svet važe druga merila?

Odgovor je jednostavan. U domaćem diskursu cilj im je da nasilne akcije prikažu kao legitimne, jer time služe interesima svojih vlasnika i političkih mentora. Kada se, međutim, radi o događajima na koje nemaju uticaj i koji im nisu od koristi, onda se piše onako kako jeste, bez ulepšavanja.

Sistem manipulacije, ali građani prepoznaju istinu

Ovaj fenomen jasno pokazuje da u pitanju nije slučajnost, već sistemska strategija. Rečnik se menja u zavisnosti od političkog interesa, a ne od činjenica.

Kada mediji nasilje u Srbiji uporno nazivaju „mirnim okupljanjem“, oni manipulišu jezikom kako bi stvorili lažnu predstavu kod građana. Ali kada izveštavaju o Madagaskaru ili bilo kojoj drugoj zemlji, tada bez pardona koriste pravi termin, „nasilne demonstracije“. To nije novinarstvo, to je propaganda.

Iako tajkunski mediji ulažu ogromne napore da oblikuju javno mnjenje, građani jasno prepoznaju njihove trikove. Jer slike govore više od reči, ako neko pali, razbija i nasrće na ljude, to ne može biti miroljubivo, ma kako to nazvali. Ogoljena hipokrizija i licemerje tih medija na otkrivaju suštinu njihove uloge u društvu.

Na primeru Madagaskara razotkrivena je prosta logika njihovog delovanja, istina se piše samo kada im ne ugrožava interese. Kada se nasilje događa ovde, ono se prekrštava u „mir“. A kada se događa daleko, onda je to nasilje. To je ogledalo jednog medijskog sistema koji je davno prestao da informiše, a postao mašina za političke obračune.